Zašto je ZSO toliki kamen spoticanja za Prištinu, ali i za Evropsku uniju
19:14 04.09.2026 (Osveženo: 20:29 04.09.2026)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Uprkos činjenici da Priština odbija da se formira Zajednicu srpskih opština, u čemu im EU svesrdno pomaže iako je garant Briselskog sporazuma koji je predviđa, Beograd ne može olako da te sporazume odbaci i povuče donete odluke jer bi to odgovaralo Albancima da traže novi dijalog koji bi se sveo samo na priznanje, kaže politikolog Aleksandar Lukić.
Tehnički premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti ponovo je izričito odbacio formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) u obliku koji je dogovoren Briselskim sporazumom i koji Beograd zahteva.
Priština ne deluje sama
Kurti je kao razlog naveo da bi takva asocijacija funkcionisala kao „nova Republika Srpska“ i da bi iznutra urušila nezavisnost i funkcionalnost institucija u Prištini.
Šta je onda sa sporazumom koji garantuje formiranje ZSO, a potpisanim pre 13 godina uz garancije EU? Da li onda sve pada u vodu?
Dr Aleksandar Lukić kaže da je Kurtijev stav po pitanju formiranja ZSO odavno poznat, ali u isto vreme kaže da bi nama išlo na štetu da povučemo sve što smo Briselskim sporazumima ustupili Prištini.
„ Mi smo Briselski sporazum i potpisali zbog ZSO koja je i glavna tačka sporazuma odnosno nešto što je najvažnije za srpsku zajednicu. U ime ZSO naša država se odrekla prisustva u sferi sudstva i policije, ali je kroz ZSO trebalo da zadrži druge stvari, kao što je pre svega školstvo, zdravstvo i neke stvari iz ekonomije. Kroz ZSO koja bi imala izvršne ovlašćenja država Srbija bi bila prisutna na Kosovu i Metohiji. To je bio težak kompromis za nas da se odreknemo svoje policije i sudstva, ali smo, eto, kroz tu žrtvu, kroz taj Briselski sporazum, da se poštovao, mogli da zadržimo zdravstvo, školstvo i te još neke druge stvari,“ objašnjava Lukić.
Drugim rečima, prisustvo države Srbije na KiM bi na taj način bilo garantovano Briselskim sporazumom.
EU pravi lažne sporazume
„Mi smo, u međuvremenu, ispunili svoj deo obaveza. Države Srbije nema u sudstvu i policiji, ali druga strana ne želi da ispuni svoj deo. I ono što je tu posebno važno, jeste da zapravo to albanska strana ne radi sama. Podsećam da je postojala garancija EU za Briselski sporazum, ali ispada da zapravo EU stoji iza ove blokade istog sporazuma jer Kurti ne bi mogao sam to da da radi. Da EU faktički ne želi da se realizuje ono što je sama garantovala govori i činjenica da su sporazumi potpisani 2013/15. godine kada Kurti nije bio ni na političkoj mapi i da su isti stav imali svi njegovi prethodnici u Prištini. Dakle, Evropska unija ne želi to da sprovede jer želi da zaokruži kosovsku nezavisnost. To zaokruženje kosovske nezavisnosti ne bi mogalo da se ostvari u potpunosti ukoliko bi se ostvarila ZSO, onako kako je to predviđeno Briselskim sporazumima, iz 2013/15. godine,“ objašnjava naš sagovornik.
Lukić ističe da je potpisivanje Briselskih sporazuma i garancija EU faktički bila slična kao što su uradili sa Minskim sporazumima pa posle priznali da su njima samo hteli da dobiju na vremenu.
„Iz istih razloga su pristali i na rezoluciju 1244 u Savetu bezbednosti UN, a ne poštuju je. Dakle, nije samo Briselski sporazum ono što se ne poštuje. Zapad faktički popisuje određene sporazume i realizuje ih u onom delu koji njima odgovara, a u onom drugom delu koji im ne odgovara, on ne želi da ih poštuje. Zato što imaju moć na terenu i uzdaju se u svoju moć i onda postupaju onako kako im odgovara. To je izgleda praksa Zapada da ne poštuje ono što se dogovara,“ dodaje Lukić.
Može autonomija ali za Albance
S druge strane, država Srbija je sada u veoma teškoj situaciji, zato što bi izlazak iz Briselskog sporazuma značio da on više ne važi, a to je ono što bi njima i odgovaralo, upozorava sagovornik Sputnjika.
„ Dakle, mi kada bismo izašli, oni bi rekli,- e odlično, hajdemo sada ponovo da pregovaramo. Mi onda ne bismo imali manevarski prostor koji imamo sada, a to je da se pozivamo na taj Briselski sporazum. Jer ono što oni hoće da nametnu sada jeste Ohridski sporazum odnosno, francusko-nemački plan koji podrazumeva da mi de fakto priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, tako što ćemo ga pustiti da uđe u međunarodne organizacije, pre svega u UN. Zato sada u ovom trenutku mi ne treba da odustajemo od Briselskog sporazuma, već da se stalno pozivamo i na njega, i na Rezoluciju 1244,“ kaže Lukić.
Prema njegovim rečima, nisu tačne ni Kurtijeve tvrdnje da bi ZSO bila „druga Republika srpska“.
„To ne može da se poredi ni u kom pogledu. Republika Srpska je nastala u Bosni i Hercegovini kao stvar kompromisa posle jednog teškog rata i iz činjenice da je srpski narod na teritoriji BiH u toj socijalističkoj republici bio konstitutivni narod. Nije bio nacionalna manjina. Na KiM se radi o albanskoj nacionalnoj manjini koja je imala svoju autonomiju. I sve što može da se sa Albancima pregovara, jeste samo ono što se tiče te autonomije. Oni mogu za sebe da traže da imaju nešto što liči na Republiku Srpsku unutar Srbije, da bude „republika prištinska“ unutar Srbije, neka vrsta autonomije. Dakle, Srbi nikada nisu rekli da sa Albancima neće da pregovaraju o bilo kakvom obliku autonomije, ali pod uslovom da priznaju državu Srbiju kao svoju,“ konstatuje Lukić.
Šta smeta Kurtiju
Glavni razlozi i argumenti koje Kurti navodi protiv formiranja ZSO obuhvataju nekoliko tačaka- od toga da Priština ima strah od izvršnih ovlašćenja ZSO, preko isticanja da bi to dovelo do stvaranja monoetničkog entiteta. Lokalne vlasti u Prištini se redovno pozivaju na odluku njihovog tzv. Ustavnog suda iz 2015. godine koji je doneo ocenu da je spajanje opština isključivo na etničkoj osnovi u suprotnosti sa tamošnjim ustavom.
Kurti naglašava da Priština već ima svoju Asocijaciju kosovskih opština i poručuje da je puna normalizacija odnosa moguća isključivo kroz obostrano međusobno priznanje, a ne kroz ustupke poput ZSO.
S druge strane, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i zvanični Beograd podsećaju da je ZSO međunarodna obaveza Prištine potpisana još pre 13 godina. Srpska strana redovno upozorava međunarodnu zajednicu i Brisel da Kurti opstruišu i „gaze” dijalog time što se odbija da se stavi Statut ZSO na dnevni red, iako je to ključni uslov za dalji nastavak pregovora.
