https://lat.sputnikportal.rs/20260904/surova-realnost-ili-strahovi-zapada-kako-guglov-ai-vidi-ishod-sukoba-u-ukrajini-1203047125.html
Surova realnost ili strahovi Zapada: Kako Guglov AI vidi ishod sukoba u Ukrajini
Surova realnost ili strahovi Zapada: Kako Guglov AI vidi ishod sukoba u Ukrajini
Sputnik Srbija
Ruski list „Komsomoljska pravda“ objavio je prognozu mogućih scenarija daljeg razvoja i eventualnog završetka sukoba u Ukrajini, koju je izradila plaćena... 04.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-04T20:44+0200
2026-09-04T20:44+0200
2026-09-04T20:44+0200
rusija
rusija – politika
rusija
rusija – vojska i naoružanje
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
veštačka inteligencija
gugl
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0c/1201214393_0:91:3073:1820_1920x0_80_0_0_07fc7e4c164c5d44859c2bda5390174c.jpg
Kako navode autori teksta, zahtev za procenu kada će se i kako završiti SVO jedan je od najpopularnijih u pretragama u Rusiji i celom svetu, a odgovora je na hiljade, pri čemu se oko toga spore politikolozi i novinari, penzionisani generali i aktivni političari. Odlučili su se zato da pitanje postave veštačkoj inteligenciji, a kako kažu, radi "čistijeg eksperimenta" izbor je pao ne na ruski model AI, već na zapadni koji ne može biti optužen da radi u korist Rusije, konkretno na verziju Džeminaj 3.1 koja se plaća.Džeminaj procenjuje da Rusija trenutno ima stratešku i operativno-taktičku prednost, pre svega zbog većih kapaciteta vojne industrije, raspoloživih rezervi i vatrene moći. U tekstu se tvrdi da Ukrajina u velikoj meri zavisi od zapadnih isporuka i da se suočava sa sve težim problemima mobilizacije. Tri scenarija za narednih šest do devet meseciKao najverovatniji scenario, sa verovatnoćom od 55 do 60 odsto, Džeminaj navodi nastavak rata iscrpljivanja. Drugi scenario, sa verovatnoćom od 25 do 30 odsto, podrazumeva ozbiljniji proboj ukrajinskog fronta na jednom od ključnih pravaca. U tom slučaju bi, prema ovoj proceni, nedostatak ljudstva i rezervi mogao da dovede do povlačenja ukrajinskih jedinica na većoj dubini i poveća pritisak na Kijev da zatraži zamrzavanje sukoba.Treći scenario, kojem je data verovatnoća od 10 do 15 odsto, predviđa asimetričnu eskalaciju uz veće angažovanje pojedinih zapadnih zemalja. To bi moglo da uključi intenzivnije udare oružjem dugog dometa po ciljevima u Rusiji ili raspoređivanje pomoćnih zapadnih kontingenata u zapadnim delovima Ukrajine. Džeminaj taj scenario ocenjuje kao rizičan zbog mogućnosti direktnog sukoba NATO-a i Rusije.Pregovori mogući krajem 2026. ili početkom 2027.Prema prognozi, ozbiljniji povratak mirovnim pregovorima mogao bi da usledi u periodu od kraja 2026. do proleća 2027. godine.Kao mogući faktori navode se dalje iscrpljivanje ukrajinskih vojnih resursa, zimski pritisak na energetski sistem i sve veća cena podrške Ukrajini za evropske države.Veštačka inteligencija procenjuje da bi do ozbiljnijih pregovora moglo da dođe kada jedna ili obe strane zaključe da nastavak borbi više ne donosi dovoljnu korist u odnosu na cenu sukoba.U analizi se, međutim, polazi od pretpostavke da Moskva trenutno smatra da vreme radi u njenu korist i da zato nema snažan podsticaj da brzo pristane na kompromis.Teška posleratna situacija za UkrajinuU delu posvećenom periodu posle sukoba, Džeminaj predviđa da će Ukrajina biti suočena sa ozbiljnim demografskim, ekonomskim i političkim problemima.Kao najveći izazovi navode se odlazak velikog broja stanovnika u inostranstvo, gubitak dela industrijske baze, veliki troškovi obnove i dugoročna zavisnost od zapadne finansijske podrške.U tekstu se procenjuje da bi posleratna pomoć Zapada mogla biti znatna, ali da verovatno neće dostići razmere koje bi omogućile potpunu rekonstrukciju po uzoru na Maršalov plan posle Drugog svetskog rata.Kao jedan od razloga navodi se i ograničena spremnost evropskih država da tokom dužeg perioda izdvajaju stotine milijardi evra za obnovu Ukrajine.Tri moguća scenarija za članstvo Ukrajine u EUDžeminaj na kraju iznosi i procene o evropskoj integraciji Ukrajine. Najverovatnijim, sa 60 odsto, smatra postepeno ili „hibridno“ približavanje EU u periodu 2030–2034. godine, pri čemu bi Ukrajina dobila pristup delovima jedinstvenog tržišta, ali ne i sva prava punopravne članice.„Turski scenario“, odnosno dugotrajno zadržavanje statusa kandidata bez punog članstva posle 2035. godine, procenjen je na 30 odsto.Punopravno članstvo Ukrajine u EU u periodu 2038–2045. ili kasnije dobilo je verovatnoću od 10 odsto.Takve procene obrazlažu se visokim troškovima integracije Ukrajine, pitanjem poljoprivrednih subvencija i neophodnošću saglasnosti svih država članica.Rusija posle sukobaZa Rusiju se prognozira nastavak ekonomskog okretanja ka zemljama BRIKS-a, Aziji i globalnom Jugu, kao i dugoročno zadržavanje velikog dela zapadnih sankcija.Prema analizi, vojno-industrijski sektor mogao bi i posle završetka sukoba da ostane jedan od važnih pokretača tehnološkog razvoja, posebno u oblastima bespilotnih sistema, robotike, veštačke inteligencije i mikroelektronike.U odnosima Rusije i Zapada Džeminaj očekuje nastavak dugoročnog strateškog suparništva, koje opisuje kao mogući „Hladni vrat 2.0“, uz povremenu pragmatičnu saradnju tamo gde se interesi poklapaju.Prema zaključku prognoze, većina ključnih sankcija Rusiji verovatno neće biti ukinuta ni nakon okončanja borbi, dok bi Moskva nastavila da jača ekonomske i političke veze sa nezapadnim državama i definitivno obezbedila status jednog arhitekata i centara multipolarnog sveta.
https://lat.sputnikportal.rs/20260903/igra-je-zavrsena-putin-poslao-jasnu-poruku-ukrajini-1203014243.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, rusija, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, veštačka inteligencija, gugl
rusija – politika, rusija, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, veštačka inteligencija, gugl
Surova realnost ili strahovi Zapada: Kako Guglov AI vidi ishod sukoba u Ukrajini
Ruski list „Komsomoljska pravda“ objavio je prognozu mogućih scenarija daljeg razvoja i eventualnog završetka sukoba u Ukrajini, koju je izradila plaćena britanska verzija Guglovog modela Džeminaj 3.1 pro. Procene koje slede predstavljaju analizu koju je sačinila veštačka inteligencija, a ne proverene prognoze ili zvanične stavove bilo koje strane.
Kako navode autori teksta, zahtev za procenu kada će se i kako završiti SVO jedan je od najpopularnijih u pretragama u Rusiji i celom svetu, a odgovora je na hiljade, pri čemu se oko toga spore politikolozi i novinari, penzionisani generali i aktivni političari. Odlučili su se zato da pitanje postave veštačkoj inteligenciji, a kako kažu, radi "čistijeg eksperimenta" izbor je pao ne na ruski model AI, već na zapadni koji ne može biti optužen da radi u korist Rusije, konkretno na verziju Džeminaj 3.1 koja se plaća.
Prema toj analizi, posle četiri i po godine sukob je ušao u fazu visokotehnološkog rata iscrpljivanja, u kojem sve veću ulogu imaju industrijski kapaciteti, raspoloživo ljudstvo, logistika, obaveštajni sistemi i sposobnost dugoročnog snabdevanja fronta.
Džeminaj procenjuje da Rusija trenutno ima stratešku i operativno-taktičku prednost, pre svega zbog većih kapaciteta vojne industrije, raspoloživih rezervi i vatrene moći. U tekstu se tvrdi da Ukrajina u velikoj meri zavisi od zapadnih isporuka i da se suočava sa sve težim problemima mobilizacije.
Tri scenarija za narednih šest do devet meseci
Kao najverovatniji scenario, sa verovatnoćom od 55 do 60 odsto, Džeminaj navodi nastavak rata iscrpljivanja.
Prema tom scenariju, ruske snage bi nastavile postepeno napredovanje uz upotrebu avijacije, artiljerije, dronova i manjih jurišnih grupa, sa težištem na Donbasu i proširenju zone pod ruskom kontrolom u Harkovskoj, Sumskoj i Zaporoškoj oblasti.
Drugi scenario, sa verovatnoćom od 25 do 30 odsto, podrazumeva ozbiljniji proboj ukrajinskog fronta na jednom od ključnih pravaca. U tom slučaju bi, prema ovoj proceni, nedostatak ljudstva i rezervi mogao da dovede do povlačenja ukrajinskih jedinica na većoj dubini i poveća pritisak na Kijev da zatraži zamrzavanje sukoba.
Treći scenario, kojem je data verovatnoća od 10 do 15 odsto, predviđa asimetričnu eskalaciju uz veće angažovanje pojedinih zapadnih zemalja. To bi moglo da uključi intenzivnije udare oružjem dugog dometa po ciljevima u Rusiji ili raspoređivanje pomoćnih zapadnih kontingenata u zapadnim delovima Ukrajine. Džeminaj taj scenario ocenjuje kao rizičan zbog mogućnosti direktnog sukoba NATO-a i Rusije.
Pregovori mogući krajem 2026. ili početkom 2027.
Prema prognozi, ozbiljniji povratak mirovnim pregovorima mogao bi da usledi u periodu od kraja 2026. do proleća 2027. godine.
Kao mogući faktori navode se dalje iscrpljivanje ukrajinskih vojnih resursa, zimski pritisak na energetski sistem i sve veća cena podrške Ukrajini za evropske države.
Veštačka inteligencija procenjuje da bi do ozbiljnijih pregovora moglo da dođe kada jedna ili obe strane zaključe da nastavak borbi više ne donosi dovoljnu korist u odnosu na cenu sukoba.
U analizi se, međutim, polazi od pretpostavke da Moskva trenutno smatra da vreme radi u njenu korist i da zato nema snažan podsticaj da brzo pristane na kompromis.
Teška posleratna situacija za Ukrajinu
U delu posvećenom periodu posle sukoba, Džeminaj predviđa da će Ukrajina biti suočena sa ozbiljnim demografskim, ekonomskim i političkim problemima.
Kao najveći izazovi navode se odlazak velikog broja stanovnika u inostranstvo, gubitak dela industrijske baze, veliki troškovi obnove i dugoročna zavisnost od zapadne finansijske podrške.
U tekstu se procenjuje da bi posleratna pomoć Zapada mogla biti znatna, ali da verovatno neće dostići razmere koje bi omogućile potpunu rekonstrukciju po uzoru na Maršalov plan posle Drugog svetskog rata.
Kao jedan od razloga navodi se i ograničena spremnost evropskih država da tokom dužeg perioda izdvajaju stotine milijardi evra za obnovu Ukrajine.
Tri moguća scenarija za članstvo Ukrajine u EU
Džeminaj na kraju iznosi i procene o evropskoj integraciji Ukrajine. Najverovatnijim, sa 60 odsto, smatra postepeno ili „hibridno“ približavanje EU u periodu 2030–2034. godine, pri čemu bi Ukrajina dobila pristup delovima jedinstvenog tržišta, ali ne i sva prava punopravne članice.
„Turski scenario“, odnosno dugotrajno zadržavanje statusa kandidata bez punog članstva posle 2035. godine, procenjen je na 30 odsto.
Punopravno članstvo Ukrajine u EU u periodu 2038–2045. ili kasnije dobilo je verovatnoću od 10 odsto.
Takve procene obrazlažu se visokim troškovima integracije Ukrajine, pitanjem poljoprivrednih subvencija i neophodnošću saglasnosti svih država članica.
Za Rusiju se prognozira nastavak ekonomskog okretanja ka zemljama BRIKS-a, Aziji i globalnom Jugu, kao i dugoročno zadržavanje velikog dela zapadnih sankcija.
Prema analizi, vojno-industrijski sektor mogao bi i posle završetka sukoba da ostane jedan od važnih pokretača tehnološkog razvoja, posebno u oblastima bespilotnih sistema, robotike, veštačke inteligencije i mikroelektronike.
U odnosima Rusije i Zapada Džeminaj očekuje nastavak dugoročnog strateškog suparništva, koje opisuje kao mogući „Hladni vrat 2.0“, uz povremenu pragmatičnu saradnju tamo gde se interesi poklapaju.
Prema zaključku prognoze, većina ključnih sankcija Rusiji verovatno neće biti ukinuta ni nakon okončanja borbi, dok bi Moskva nastavila da jača ekonomske i političke veze sa nezapadnim državama i definitivno obezbedila status jednog arhitekata i centara multipolarnog sveta.
