Vek i po od najznačajnije bitke Srpsko-turskog rata: Otkriven spomenik ruskom pukovniku Rajevskom
14:17 02.09.2026 (Osveženo: 11:35 03.09.2026)
Pratite nas
Povodom obeležavanja 150 godišnjice početka Srpsko-turskog rata, danas je u porti manastira Sveti Roman otkriven spomenik Nikolaju Rajevskom čiji je autor akademik Ruske akademije umetnosti, vajar Ajdin Zejnalov.
Osnova za autorski prikaz pukovnika Nikolaja Rajevskog bila je ilustracija iz nekrologa objavljenog u časopisu „Pčela“, septembra 1876.
U organizaciji Pravoslavne Eparhije niške održana je svečana ceremonija u kojoj su učestvovali visoki ruski i srpski zvaničnici, kao i najpoznatiji ruski crkveni Hor Sretenjskog manastira iz Moskve.
Najpre je služena sveta arhijerejska liturgija u Spomen-hramu Svete Trojice u Gornjem Adrovcu, a zatim je održan pomen postradalim vojskovođama i vojnicima, kao i ceremonija polaganja venaca.
Ministar kulture Srbije Nikola Selaković je u svom obraćanju na svečanoj ceremoniji istakao doprinos dobrovoljaca iz Ruske imperije obnovi srpske državnosti, što je omogućilo još snažnije jačanje viševekovnih rusko-srpskih veza.
Podsetio je da narod Srbije sa zahvalnošću čuva uspomenu na pomoć koju je pružila Rusija, kao i na podvige njenih vojnika i lekara.„
Ministar je zahvalio Eparhiji niškoj, Opštini Aleksinac, Ruskom domu u Beogradu, prisutnim diplomatskim predstavnicima i svima koji su pomogli da obeležavanje velike godišnjice protekne u punom sjaju, uz želju da uspomena na srpske i ruske junake ostane trajno nadahnuće za izgradnju mirne, kulturno bogate, ponosne i snažne Srbije.
„Srpsko-ruski odnosi nisu kovani za diplomatskim stolovima, već su učvršćeni upravo ovde, na bojištima Adrovca, gde je zajednička prolivena krv postala zalog za vekovno prijateljstvo dva naroda” istakao je Selaković.
"Neka je večna slava palim junacima na Adrovcu i neka je večan pomen svim braniocima slobode. Živela Rusija, živela Srbija, živelo rusko-srpsko bratstvo”, dodao je na kraju svog obraćanja srpski ministar.
Specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj, spomenuvši istoriju ruskog dobrovoljačkog pokreta u drugoj polovini 19. veka, naglasio je da su u Rusiji dobro razumeli da se Srbi bore za svoju slobodu i pravoslavnu veru.
Dodao je da su tradicije nastale pre 150 godina našle odraz i u vojnom savezništvu između naših zemalja tokom Drugog svetskog rata.“Kod nas su uvek shvatali da je srpska sloboda deo ruske slobode.
Ruski ambasador Alekasandar Bocan-Harčenko i srpski ministar kulture Nikola Selaković u društvu direktora Ruskog doma Evgenija Baranova i savetnika ruskog predsednika za kulturu Mihaila Švidkoja na Svetoj arhijerejskoj liturgiji
© Sputnik / Lola Đorđević
I danas Srbi brane svoje pravo da žive onako kako hoće i štite slobodu Srpske pravoslavne crkve. Rusija takođe sledi istu ideju”.
U komentaru za medije Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko nazvao je Nikolaja Rajevskog primerom pravog ruskog vojnika i simbolom rusko-srpske uzajamne pomoći u teškim vremenima.“Pukovnik Rajevski je ulio dobrovoljački duh u naše odnose.
„Danas ne razmišljamo dugo kada treba da na politički način pomognemo da štitimo interese srpskog naroda i suverenitet Srbije, pre svega kada je pitanju Kosovo i Metohija”, rekao je ambasador.
Pomen postradalim vojskovođama i vojnicima poginulim u bici kod Gornjeg Adrovca
© Sputnik / Lola Đorđević
Ceremoniji su prisustvovali srpski ministar kulture Nikola Selaković, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko, savetnik ruskog predsednika za kulturu Mihail Švidkoj, direktor Ruskog doma Evgenije Baranov, rusko-srpska društva i veliki broj vernika. Liturgiji je prisustvovao i deo posade Iljušina.
Pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je postao simbol ruskog dobrovoljačkog duha i bratstva srpskog i ruskog naroda, poticao je iz čuvene vojne dinastije, bio je unuk heroja Otadžbinskog rata 1812. godine generala Nikolaja Rajevskog i potomak velikog ruskog naučnika Mihajla Lomonosova.
Tokom Srpsko-turskog rata, započetog leta 1876. godine, komandovao je desnim krilom srpske vojske, koje je gotovo napola bilo sastavljeno od ruskih kadrovskih oficira-dobrovoljaca. Već u avgustu iste godine pukovnik je poginuo junačkom smrću „za prijatelje svoje“, u jednoj od ključnih bitaka kod sela Gornji Adrovac.
Ukupno je na Balkan došlo između 4 i 5 hiljada ruskih dobrovoljaca, od kojih je više od polovine poginulo.
Vence na grob pukovnika grofa Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog položili su i predstavnici Vojske Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pogibija Rajevskog postala je jedan od simboličnih gubitaka tog rata. Kasnije, 1902–1903. godine, na mestu njegove pogibije, sredstvima majke heroja, podignut je spomen-hram Svete Trojice (po projektu arhitekte Aleksandra Brunija, sa freskama po skicama Viktora Vasnecova), a sam Rajevski, prema mišljenju mnogih stručnjaka, poslužio je kao prototip grofa Vronskog u romanu Lava Tolstoja „Ana Karenjina“.
Pogledajte i:
