Manipulacija u osetljivom trenutku: Berlin na ivici da pređe crvenu liniju sa Rusijom
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Pregrejana politička atmosfera u Nemačkoj zbog lokalnih izbora i sve jačih pozicija Alternative za Nemačku, prebrzi zaključci o Rusiji kao krivcu za pad drona, iako Moskva nema motiv da tako nešto uradi, plus Ukrajina kojoj odgovara da se nastavi nemačka podrška Zelenskom, razlozi su za ishitrenu odluku Nemačke o zatvaranju ruskog konzulata u Bonu.
Ovo su teze na koje ukazuje diplomata i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović povodom odluke nemačke vlada da zatvori Generalni konzulat Rusije u Bonu zbog incidenta sa dronom pronađenog na aerodromu Lajpcig-Hale početkom avgusta, kao i Ruski dom u Bonu koji je proglašen za „kontraobaveštajni štab Rusije“.
Božinović kaže da su ovi incidenti nešto što bi trebalo da se ozbiljno istražuje a da su ovde vrlo brzo izneti nejasni zaključci.
„To su incidenti koji, prvo da bi se o njima ozbiljno moglo razgovarati, traže temeljnu i objektivnu istragu. Znamo da su sve istrage, na primer o tome ko je minirao Severni tok 2, vrlo komplikovane i ne daju brzo rezultate, pa i kad daju neki rezultat, onda se okleva sa izvlačenjem konsekvenca iz toga šta se otkrilo. Pomenutom događaju u Lajpcigu treba dodati i nove koji se povezuju sa istim „krivcem“ a to je da je nekoliko dalekovoda u okolini Berlina navodno oštećeno, i preti nestanak struje širih razmera, a Nemci su to doveli u vezu sa onim što oni zovu subverzivna multivektorska akcija Rusije,“ kaže Božinović.
I Srbi su slično iskusili
Bivši ambasador istovremeno ističe da je u interesu e svih da se objasni šta se zaista desilo, a da se čini da je neko u Nemačkoj požurio da optuži Rusiju.
„Ne ubeđuje me objašnjenje koje su dali u koje neću apriori da sumnjam, ali čije formulacije ne zvuče ubedljivo. Oni su to sve sad doveli u vezu sa time da Rusija želi da destabilizuje čak čitav NATO, a onda još i Nemačku, i posebno u delikatnom momentu kakav su ti vrlo neizvesni izbori u nemačkoj pokrajini Saksonija- Anhaltu gde prema anketama vodi AfD. Zato bih se tu složio s onima koji traže prvo objašnjenja sa dokumentima, jer mi smo iz našeg iskustva 90-tih godina, kad se ratovalo po Jugoslaviji, videli kad zapadna štampa u najmanju ruku nije bila naklonjena srpskoj strani i kad se namerno manipulisalo činjenicama, ne bi li zaključak ispao što gori po srpsku stranu. A postoji veliki strah u establišmentu Nemačke da bi, možda pobedom AFD-a podrška Ukrajini mogla biti dovedena u pitanje,“ objašnjava Božinović svoje sumnje u zvanično nemačko objašnjenje za zatvaranje ruskog konzulata i Ruskog doma.
Naš sagovornik kaže i da je Ukrajina takođe jako zainteresovana da dođe do slabljenja podrške ideji AfD-a o uskraćivanju podrške Kijevu, a da joj odgovara da se nastavi nemačka podrška politici Zelenskog, dok je motivacija Rusije da ovo uradi ravna nuli.
Pumpanje bauka Rusije
Možemo pretpostaviti, kaže Boživnović, da je nekom u interesu da se ovim dešavanjima bauk Rusije poveća, na čemu se radi u najmanju ruku već par godina, i da taj bauk baš sad eksplidira u javnosti – a kome je to potrebno i kako se sve to radi, to je druga priča.
„Baš u ovom momentu pokušava se nekako da se taj bauk napumpa do kraja, ali i da se ubede glasači da ne glasaju za AfD koja važi za prorusku stranku, što je tvrdnja koja je u suštini besmislena. Mislim da je AfD ipak pronemačka i to više pronemačka nego neke druge stranke. To je scenario koji smo mi Srbi, ponavljam, navikli da gledamo tokom 90-ih na raznim ratištima - da se srpskoj strani pripiše tačno ono što joj u tom momentu objektivno najmanje odgovara, ali najviše odgovara propagandistima da dignu galamu. I ovde ne vidim zašto bi Rusija tako nešto radila i koje bi racionalno objašnjenje bilo da se Rusija upliće u nemačka pitanja,“ napominje on.
Boživnović strahuje da će poslednja dešavanja dovesti do zaoštravanja odnosa Nemačke s Rusijom.
„To je sve težak udarac Evropi kao političkoj zajednici, koja je nezamisliva bez Rusije. Da odmah razjasnimo, time će se zadati težak udarac i toj nekoj budućoj Evropi koja, ovako kako je nemačka vlada u ovom momentu zamišlja, nema perspektivu. Čak i sama Nemačka nema perspektivu, a nema perspektivu kao neki globalni faktor. A to šta mi sad vidimo tamo u pregrejanoj predizbornoj atmosferi je događaj koji pobuđuje mnogo sumnje,“ navodi Božinović.
Šta je cilj Nemačke
Bivši ambasador takođe ukazuje da je Johan Vadeful, nemački ministar spoljnih poslova, otišao na sastanak sa kolegama iz Evropske unije najverovatnije da ih obavesti kako Nemačka vidi sve ove događaje.
„Argument koji će izneti između ostalog jeste da su neki delovi te opreme zatečene u tom dronu, ruske proizvodnje - kao da to ne možete da montirate,“ primećuje naš sagovornik.
On upozorava i da bi Nemačka mogla pokušati da ovakve incidente iskoristi kako bi, malo po malo, Evropu uvukla u sukob s Rusijom.
Ruska ambasada u Berlinu prethodno je opisala ove incidente kao na brzinu smišljenu provokaciju, napominjući da ona „služi isključivo ciljevima Kijeva i militarističkom krilu evropske političke klase”.
