Da li je rešena jedna od najvećih zakonetki svemira: Naučnici i dalje zbunjeni /video, foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Naučnici su potencijalno napravili veliki korak u potrazi za tamnom materijom, zabeleživši njene nagoveštaje tokom ogleda izvedenog oko 1,6 kilometara pod zemljom u Južnoj Dakoti, iako se uzdržavaju od tvrdnje da su konačno detektovali tu zagonetnu sastavnicu svemira.
Naučnici govore o međudelovanju čestica u podzemnom istraživačkom centru Sanford, izgrađenom u bivšem rudniku, u kojem je možda učestvovala čestica nazvana WIMP, što je engleska skraćenica za „slabo međudelujuću masivnu česticu“.
Obična materija sačinjava zvezde, planete, ljude i zapravo sve što možemo videti. No ona čini tek oko 15 odsto ukupne materije u svemiru, a smatra se da je ostatak sačinjen od tamne materije koja ne emituje ni odbija svetlost. Naučnici su uvereni da ona postoji zbog njenih gravitacionih učinka u galaktičkim razmerama.
Fizičar Sem Eriksen sa Univerziteta u Bristolu, glavni autor studije koja opisuje eksperiment, rekao je da je potencijalno reč o „prvom nagoveštaju posmatranja tamne materije“.
Kako je izgledao eksperiment
Smatra se da tamna materija izuzetno retko stupa u međudelovanje s običnom materijom. Pokus LUX-ZEPLIN, u okviru kojeg je napravljen eksperiment, osmišljen je upravo za detektovanje takvih međudelovanja i optimizovan je za potragu za WIMP-ovima.
U pokusu se koristilo deset tona hemijskog elementa ksenona u tečnom stanju unutar velikog cilindričnog rezervoara kojim upravlja Nacionalna laboratorija Lorens Berkli američkog ministarstva energetike.
Could this unexpected signal be our first detection of dark matter?
— SLAC National Accelerator Laboratory (@SLAClab) September 1, 2026
The LUX-ZEPLIN experiment, world-leading dark matter detector, has observed a particle interaction that is the most compelling hint of dark matter reported by the experiment to date: https://t.co/ymDirjHdmA pic.twitter.com/uuKpoF7sTp
Naučnici su tragali za tamnom materijom koja se raspršila od atoma ksenona. Kada se čestica rasprši, uočavaju se bljeskovi svetlosti, pri čemu svojstva tih bljeskova otkrivaju koja je vrsta čestice stupila u međudelovanje s ksenonom.
Naučnici tvrde da su možda uočili sudar WIMP-a s jezgrom atoma ksenona, pri čemu se prenela mala količina energije koja je proizvela slabašan bljesak ultraljubičaste svetlosti.
Još nema dovoljno dokaza za otkriće
Iako su istraživači naveli da se međudelovanje odvijalo onako kako bi očekivali od WIMP-a, naglasili su da još uvek nije dostignut statistički prag potreban za proglašenje otkrića tamne materije.
„Važno je naglasiti, budući da je reč o samo jednom događaju, da ne tvrdimo da je reč o tamnoj materiji“, rekao je Eriksen. Istraživači trenutno rade na isključivanju drugih mogućih objašnjenja.
„Možda smo svedočili nečemu vanrednom, no moramo biti izuzetno rigorozni pre donošenja takvog zaključka“, istakla je astrofizičarka sa Univerziteta UCLA i koautorka studije Alvin Kamaha.
„Svemirsko lepilo“ koje je omogućilo nastanak galaksija
Naučnici nisu sigurni u prirodu tamne materije, kao ni u prirodu tajanstvene svemirske sile zvane tamna energija.
„Svake sekunde kroz naša tela možda prolaze milioni čestica tamne materije, a da pritom gotovo nijedna od njih nikada ne stupi u međudelovanje s atomom u našem telu“, rekla je Kamaha.
Vodeća hipoteza danas jeste da se tamna materija sastoji od vrste čestica nastalih u ranom svemiru koje su prisutne i danas.
„Kada posmatramo galaksije i galaktičke skupove, vidimo da se one kreću kao da sadrže znatno veću masu od materije koju možemo videti. Dakle, iako ne možemo videti samu tamnu materiju, možemo posmatrati učinke njene gravitacije“, pojasnila je Kamaha.
„O tamnoj materiji možete razmišljati kao o svemirskom lepilu koje je omogućilo nastanak galaksija poput našeg Mlečnog puta. Bez tamne materije svemir bi se razvijao znatno drugačije, a strukture koje su na koncu dovele do našeg Sunčevog sistema možda se ne bi formirale na isti način“, dodala je Kamaha.
