Ovo je samo početak! Što se Grci naoružavaju i od koga će da ih brani - izraelski ,,Ahilov štit"
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Tenzije između Grčke i Turske
Pratite nas
,,Ahilov štit" nastao je kao projekat zaštite Grčke i kompletnog dela državne teritorije od Turske, s obzirom na to da je Turska nedavno lansirala i primenila svoju pomorsku strategiju – „Plava domovina“. U okviru te strategije, pojedina grčka ostrva faktički ulaze u ekonomsku zonu Turske i, prema tome, pripadaju delu turske teritorije.
Ovako vojni analitičar i urednik RT Balkan Andrej Mlakar komentariše vest o produbljivanju grčko-izraelske saradnje i izgradnje savremenog sistema odbrane. Izrael i Grčka potpisali su najveći odbrambeni sporazum u međusobnoj saradnji, vredan tri milijarde evra, koji predviđa izgradnju višeslojnog sistema protivraketne i protivvazdušne odbrane, saopštilo je Ministarstvo odbrane Izraela.
Sporazum nazvan ,,Ahilov štit" podrazumeva sistem koji će uključivati izraelske komplekse „Davidova praćka“ i „Spajder“, koje proizvodi kompanija „Rafael“, kao i sistem „Barak MX“, proizvođača „Izrael aerospejs indastriz“ (IAI). Izrael će Grčkoj isporučiti i višenamenske radare MMR, kao i sisteme za komandovanje i upravljanje.
Izraelsko Ministarstvo odbrane ističe da je reč o najvećem poslu izvoza izraelske odbrambene industrije u Grčku, kao i jednom od najvećih sporazuma u oblasti vojno-tehničke saradnje u istoriji Izraela.
Plava domovina
Turska pomorska strategija ,,Plava domovina" jedan je od ključnih razloga što se Grčka baš sada odlučila na ovakav potez, objašnjava Mlakar. Iza turske strategije zapravo stoji nadmetanje za gas i ležišta gasa koja postoje u jugoistočnom Mediteranu, naročito u području oko Rodosa, Kipra i Krita. Ta čitava zona takođe je povezana i sa Egiptom, što čitavu strategiju čini još značajnijom.
Nije ovo nikakva prekretnica. Saradnja između Grčke i Izraela već neko vreme postoji, a i inače imaju jaku vojnu saradnju. Ovo je samo kruna te saradnje, s obzirom na to da će Grčka faktički dobiti od Izraela jedan deo elemenata izraelskog antiraketnog štita, zajedno sa PVO sistemima. Ideja je da Ahilov štit zaštiti kompletnu teritoriju i stvori neprobojnu zonu, sastavljenu ne samo od PVO sistema izraelske proizvodnje i protivraketnih sistema, nego i od borbene avijacije i ratnih brodova, naoružanih raketama, presretačima i PVO raketama, kaže Mlakar za Sputnjik.
On kaže da bi se ovim potezom nad kompletnom teritorijom Grčke stvorila zaštita od sve agresivnijih ambicija Turske, koja je inače krenula i u razvoj sopstvenih balističkih raketa.
Odgovor na ,,muslimanski NATO"
Naprasno naoružavanje i opremanje Grčke može se delimično povezati i sa nedavno sklopljenim sporazumom između Turske, Saudijske Arabije i Pakistana, koje mnogi nazivaju ,,muslimanskim NATO savezom". Jedna od ključnih tačaka sporazuma koje su ove tri države potpisale predviđa, baš kao član 5 NATO sporazuma, odbranu i reakciju svih potpisnica ukoliko samo jedna od njih bude napadnuta.
Fokus Turske je da pridobije saveznike u svojoj borbi sa Grčkom i Izraelom. Turska sada ima primat i mogućnost da postane jedna od najmoćnih država u islamskom svetu, koja ima potpunu kontorlu nad islamskim državama i saveznike koji će joj pomoći. Grčka i Izrael jesu najveći turski rivali sa kojima će ta zemlja u budućnosti voditi političke igre i nadmetanja u zoni egejskog mora.
Ko je jači?
Grčka i Turska spadaju u najmoćnije armije NATO pakta, tvrdi naš sagovornik. I po brojnosti i po broju tenkova i po broju vojnika, opremljenosti, jače su i od Nemačke i od Francuske. Turska je, ukoliko izuzmeno Sjedinjene Američke Države, jedna od najmoćnijih armija NATO pakta i eventualno ih Poljska u tome prestiže, objašnjava Mlakar.
Turska predstavlja jednu od najmoćnijih armija koja ima izuzetno razvijenu odbrambenu industriju, koja počinje da razvija taktičke balističke rakete, krstareće rakete, planira čak i proizvodnju hipersoničnih raketa, ima sopstvenu avijaciju. Turska je zemlja koja samostalno proizvodi tenkove, proizvodi artiljeriju i po licenci, proizvodi kompletne protivraketne i PVO sisteme, raketne sisteme i sve ostalo. O bespilotnim letelicama da ne govorimo. Ono gde su malo tanji trenutno jeste avijacija, pre svega zbog toga što Amerikanci ne isporučuju F-16.
Sa druge strane, Grčka intenzivno kupuje francuske borbene avione i jača vojnu saradnju sa Izraelom već duže vremena, a Izrael takođe na taj način stvara sebi bliske saveznike. Kipar je lokacija na kojoj Izrael odmerava snage i gde uvežbava borbene operacije. Pošto je tako nešto na teritoriji Izraela nemoguće, izraelski avioni prebacuju se na ovo ostrvo i nad Kiprom izvode borbene aktivnosti, uz operacije koje se odvijaju na Bliskom istoku. Mlakar objašnjava da Kipar poseduje konfiguraciju potpuno sličnu Libanu, budući da je nekada davno bio deo kopna Levanta.
Ovo je samo početak jedne dugoročne saradnje i rivaliteta između Turske, koja želi da bude ,,bezbednosni garant mira", odnosno da zapravo kontroliše kompletan Bliski istok i poveže sve islamske zemlje, i Izraela, koji s druge strane okuplja sebi bliske saveznike, a to su sada trenutno Grci.
Na koga još Grci mogu da računaju?
Pored Izraelan, Grčka bi eventualno mogla da računa još i na Francusku, kaže naš sagovornik. Francuska je prisutna u zoni Mediterana i jedina je zemlja koja bi bila spremna da pomogne. Albanija to sigurno neće učiniti, kaže on, dok Severna Makedonija i Bugarska em nemaju potrebne kapacitete, em Bugari ne bi ni želeli naročito da se bave takvim ratom.
Ovaj rat isključivo bi bio sukob Turske i Izraela, u koji bi se mogla uključiti i Grčka zbog sopstvenih tenzija sa Turskom i nekim pitanjima koja datiraju još s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka. Grci neke stvari ne zaboravljaju i Tursku smatraju glavnim rivalom. Postoji potvrđeno partnerstvo Grčke, Kipra i Francuske, a francuska vojska se instalira na Kipru, što dovoljno govori o tome na koga Grčka može da računa.
Turska zbog svih naraslih tenzija na Bliskom istoku okuplja oko sebe zemlje islamskog sveta, sunite, ali ne bi imali ništa protiv ni da Iran bude deo njihovog saveza, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
