https://lat.sputnikportal.rs/20260901/novi-putinov-potez-krupan-korak-ka-ukidanju-velike-nepravde-zapada--promena-ekonomskog-poretka-1202933785.html
Novi Putinov potez: Krupan korak ka ukidanju velike nepravde Zapada – promena ekonomskog poretka
Novi Putinov potez: Krupan korak ka ukidanju velike nepravde Zapada – promena ekonomskog poretka
Sputnik Srbija
Svet je probio psihološku granicu i većina se okupila oko BRIKS-a, ŠOS-a, Rusije i Kine, pa Zapad više nema snage da zaustavi procese ekonomskog oslobođenja... 01.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-01T21:15+0200
2026-09-01T21:15+0200
2026-09-01T21:15+0200
svet
svet
svet – politika
šos
samit šos
vladimir putin
banka
banka šos
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1e/1202855767_0:0:3016:1697_1920x0_80_0_0_615a19e464b8c8bebb992e157ed8dc48.jpg
Ovako ambasador Vladimir Kršljanin komentariše govor ruskog predsednika Vladimira Putina na samitu ŠOS-a u Biškeku. Putin je, podsećamo, rekao da je trgovinska razmena Rusije sa zemljama ŠOS-a premašila 400 milijardi dolara, pri čemu se 98 odsto plaćanja obavlja u nacionalnim valutama. Prema njegovim rečima, udeo plaćanja u rubljama i juanima nastavlja da raste, što doprinosi jačanju ekonomskog suvereniteta zemalja članica.Menja se međunarodni ekonomski poredakPrema Kršljaninovoj oceni, Putinova izjava o Razvojnoj banci potencijalno je važan korak ka promeni međunarodnog ekonomskog poretka. Ideja podseća na već formiranu Razvojnu banku BRIKS-a. I kao što je Razvojna banka BRIKS-a jedna od ključnih institucija te organizacije, sličnu funkciju bi mogla da ima i Razvojna banka u ŠOS-u.Iz nepravednog u pravedni sistemU nezavisnosti od, kako je Putin rekao, finansijskih sistema onih država koje ekonomske instrumente koriste kao oružje za sticanje jednostranih prednosti u međunarodnim odnosima, Kršljanin vidi širi značaj Putinove najave.Međunarodni politički odnosi nakon Drugog svetskog rata dobili su formalni okvir kroz Ujedinjene nacije i njihovu Povelju, dok je međunarodna ekonomija u velikoj meri ostala uređena prema pravilima koja su odgovarala tadašnjoj dominantnoj sili – SAD.Istorijska prekretnica bila je konferencija u Breton vudsu 1944. godine, na kojoj je odlučeno da budu osnovani Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Britanski ekonomista Džon Majnard Kejnz, koji je predsedavao konferencijom, zalagao se za nešto pravedniji međunarodni ekonomski poredak, međutim, njegov predlog nije prošao. Prošao je predlog SAD.Predlog Vašingtona je pobedio zato što su u tom trenutku SAD bile najjača svetska sila, dok je Velika Britanija bila najveći svetski dužnik.U tome Kršljanin vidi razlog zbog koga Peking podržava stvaranje novih mehanizama međunarodne ekonomske saradnje. Sličan proces, kako kaže, može se videti i u Rusiji, koja je, nakon duboke krize iz devedesetih godina prošlog veka, najpre nastojala da uspostavi kontrolu nad nacionalnom privredom, zatim je razvijala vojnu industriju, a potom je jačala različite oblasti ekonomije.Niko ne želi da uništi Ameriku – ona će naći svoje mesto u budućem poretkuU takvom kontekstu treba posmatrati i pitanje dedolarizacije, odnosno nastojanje država okupljenih oko ŠOS-a i BRIKS-a da deo međusobne trgovine i finansijskih transakcija obavljaju bez oslanjanja na dolar i zapadne finansijske infrastrukture.Kršljanin ne očekuje nagle poteze niti rušenje postojećeg sistema preko noći. Naprotiv, smatra da će promene biti postepene, ali da je njihovo usmerenje jasno.Prema njegovom viđenju stvari, Rusiji, Kini i drugim državama koje zagovaraju multipolarni poredak nije cilj da Amerika nestane kao velika sila, već da izgubi mogućnost da svoju ekonomsku i finansijsku moć koristi za nametanje jednostranih pravila ostatku sveta.Problem je, međutim, u privilegijama koje je Vašington izgradio zahvaljujući svojoj ekonomskoj i vojnoj moći. Posebno izdvaja sposobnost SAD da se dugoročno zadužuju bez toga da druge države tu zaduženost mogu efikasno da iskoriste kao polugu protiv njih. Zbog toga, prema Kršljaninovom mišljenju, promene međunarodnog finansijskog sistema neće biti jednostavne niti brze.Nova ekonomska dimenzija svetaAko se Putinova najava Razvojne banke poveže sa razvojem trgovine u nacionalnim valutama i stvaranjem alternativnih platnih mehanizama, ŠOS bi mogao da dobije potpuno novu ekonomsku dimenziju.On posebno ukazuje na demografsku i ekonomsku težinu organizacije. U ŠOS-u se nalazi oko polovine svetskog stanovništva, a među njenim članicama su dve najmnogoljudnije države sveta — Kina i Indija.Upravo njihovo prisustvo, smatra Kršljanin, predstavlja jednu od najznačajnijih karakteristika ŠOS-a. Obe države raspolažu ogromnim ekonomskim potencijalom i ostvaruju brz privredni razvoj. Kina trenutno ima prednost u brzini i iskustvu, ali ni indijski napredak, ističe, nije zanemarljiv.Ukoliko bi ŠOS uspeo da objedini trgovinske tokove, platne mehanizme i novu razvojnu banku, organizacija bi mogla da preraste u svojevrsni ekonomski blok, a ne da ostane prvenstveno politička i bezbednosna organizacija, zaključuje Kršljanin.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260901/putin-sos-je-najveca-organizacija-na-svetu-1202908030.html
https://lat.sputnikportal.rs/20260901/putin-un-moraju-ostati-u-centru-svetskog-poretka--povelja-kljucni-izvor-medjunarodnog-prava-1202917121.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, šos, samit šos, vladimir putin, banka, banka šos, analize i mišljenja
svet, svet – politika, šos, samit šos, vladimir putin, banka, banka šos, analize i mišljenja
Novi Putinov potez: Krupan korak ka ukidanju velike nepravde Zapada – promena ekonomskog poretka
Svet je probio psihološku granicu i većina se okupila oko BRIKS-a, ŠOS-a, Rusije i Kine, pa Zapad više nema snage da zaustavi procese ekonomskog oslobođenja. Predlog Vladimira Putina za osnivanje Razvojne banke ŠOS-a mogao bi biti novi korak ka ukidanju poslednje velike nepravde – zapadnog monopola nad međunarodnim finansijama.
Ovako ambasador Vladimir Kršljanin komentariše govor ruskog predsednika Vladimira Putina na samitu ŠOS-a u Biškeku. Putin je, podsećamo, rekao da je trgovinska razmena Rusije sa zemljama ŠOS-a premašila 400 milijardi dolara, pri čemu se 98 odsto plaćanja obavlja u nacionalnim valutama. Prema njegovim rečima, udeo plaćanja u rubljama i juanima nastavlja da raste, što doprinosi jačanju ekonomskog suvereniteta zemalja članica.
„U budućnosti bi se ovom radu mogla pridružiti i Razvojna banka, koja se osniva u okviru naše organizacije i koja bi, po mom mišljenju, trebalo da bude maksimalno nezavisna od finansijskih sistema onih država koje ekonomske instrumente koriste kao oružje za sticanje jednostranih prednosti u međunarodnim odnosima“, rekao je Putin.
Menja se međunarodni ekonomski poredak
Prema Kršljaninovoj oceni, Putinova izjava o Razvojnoj banci potencijalno je važan korak ka promeni međunarodnog ekonomskog poretka. Ideja podseća na već formiranu Razvojnu banku BRIKS-a. I kao što je Razvojna banka BRIKS-a jedna od ključnih institucija te organizacije, sličnu funkciju bi mogla da ima i Razvojna banka u ŠOS-u.
„Mislim da je to zapravo ključni momenat u promeni dosadašnjeg nepravednog u pravedni međunarodni poredak, pogotovo u ekonomskoj sferi“, kaže Kršljanin.
Iz nepravednog u pravedni sistem
U nezavisnosti od, kako je Putin rekao, finansijskih sistema onih država koje ekonomske instrumente koriste kao oružje za sticanje jednostranih prednosti u međunarodnim odnosima, Kršljanin vidi širi značaj Putinove najave.
Međunarodni politički odnosi nakon Drugog svetskog rata dobili su formalni okvir kroz Ujedinjene nacije i njihovu Povelju, dok je međunarodna ekonomija u velikoj meri ostala uređena prema pravilima koja su odgovarala tadašnjoj dominantnoj sili – SAD.
Istorijska prekretnica bila je konferencija u Breton vudsu 1944. godine, na kojoj je odlučeno da budu osnovani Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Britanski ekonomista Džon Majnard Kejnz, koji je predsedavao konferencijom, zalagao se za nešto pravedniji međunarodni ekonomski poredak, međutim, njegov predlog nije prošao. Prošao je predlog SAD.
Predlog Vašingtona je pobedio zato što su u tom trenutku SAD bile najjača svetska sila, dok je Velika Britanija bila najveći svetski dužnik.
„Dobili smo sistem u kome bogati postaju sve bogatiji, a siromašni postaju sve siromašniji. To je suština današnjeg međunarodnog finansijskog sistema. Kina se u svom ekonomskom usponu tom sistemu priključila i uspela da se razvije ogromnom brzinom u okviru njega, ali ona je istovremeno bila svesna da je taj sistem nepravedan i da bi se u pravednijem ekonomskom okruženju i ona, ali i ceo svet razvijali mnogo brže“, kaže naš sagovornik.
U tome Kršljanin vidi razlog zbog koga Peking podržava stvaranje novih mehanizama međunarodne ekonomske saradnje. Sličan proces, kako kaže, može se videti i u Rusiji, koja je, nakon duboke krize iz devedesetih godina prošlog veka, najpre nastojala da uspostavi kontrolu nad nacionalnom privredom, zatim je razvijala vojnu industriju, a potom je jačala različite oblasti ekonomije.
Niko ne želi da uništi Ameriku – ona će naći svoje mesto u budućem poretku
U takvom kontekstu treba posmatrati i pitanje dedolarizacije, odnosno nastojanje država okupljenih oko ŠOS-a i BRIKS-a da deo međusobne trgovine i finansijskih transakcija obavljaju bez oslanjanja na dolar i zapadne finansijske infrastrukture.
Kršljanin ne očekuje nagle poteze niti rušenje postojećeg sistema preko noći. Naprotiv, smatra da će promene biti postepene, ali da je njihovo usmerenje jasno.
„Niko ne želi da Amerika propadne, samo se želi da svet bude lišen njene nepravedne hegemonije“, kaže on, dodajući da SAD i u budućem poretku mogu da ostanu velika sila i značajan ekonomski igrač.
Prema njegovom viđenju stvari, Rusiji, Kini i drugim državama koje zagovaraju multipolarni poredak nije cilj da Amerika nestane kao velika sila, već da izgubi mogućnost da svoju ekonomsku i finansijsku moć koristi za nametanje jednostranih pravila ostatku sveta.
Problem je, međutim, u privilegijama koje je Vašington izgradio zahvaljujući svojoj ekonomskoj i vojnoj moći. Posebno izdvaja sposobnost SAD da se dugoročno zadužuju bez toga da druge države tu zaduženost mogu efikasno da iskoriste kao polugu protiv njih. Zbog toga, prema Kršljaninovom mišljenju, promene međunarodnog finansijskog sistema neće biti jednostavne niti brze.
Nova ekonomska dimenzija sveta
Ako se Putinova najava Razvojne banke poveže sa razvojem trgovine u nacionalnim valutama i stvaranjem alternativnih platnih mehanizama, ŠOS bi mogao da dobije potpuno novu ekonomsku dimenziju.
„Svakako, to je bila dimenzija koja je do sada nedostajala ŠOS-u. Međutim, ovo je prvi korak“, ocenjuje Kršljanin.
On posebno ukazuje na demografsku i ekonomsku težinu organizacije. U ŠOS-u se nalazi oko polovine svetskog stanovništva, a među njenim članicama su dve najmnogoljudnije države sveta — Kina i Indija.
Upravo njihovo prisustvo, smatra Kršljanin, predstavlja jednu od najznačajnijih karakteristika ŠOS-a. Obe države raspolažu ogromnim ekonomskim potencijalom i ostvaruju brz privredni razvoj. Kina trenutno ima prednost u brzini i iskustvu, ali ni indijski napredak, ističe, nije zanemarljiv.
Ukoliko bi ŠOS uspeo da objedini trgovinske tokove, platne mehanizme i novu razvojnu banku, organizacija bi mogla da preraste u svojevrsni ekonomski blok, a ne da ostane prvenstveno politička i bezbednosna organizacija, zaključuje Kršljanin.
