Kurtijev manevar ili strah od Tačija: Šta je pozadina iznenadnog predloga kandidata za predsednika
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Iza odluke Aljbina Kurtija da Bekim Sejdiu bude kandidat za predsednika tzv. Kosova mogu biti dva razloga: prvi da se plaši da Tačijeva stranka ne dobije simpatije pošto mu izreknu presudu u Hagu, kakva god da bude, a drugi je da pravi manevar sa ovim kandidatom upravo da ga ne bi izglasali a on dobio još jedne izbore, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Priština je na putu da posle skoro dve godine izađe iz institucionalne krize pošto su se pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (LDK) saglasili su se da Bekim Sejdiu, nestranačka ličnost, bude kandidat za predsednika tzv. Kosova, što je mnoge iznenadilo.
Kompromisno rešenje
Politikolog Ognjen Gogić misli da je ovaj predlog nastao jer je Aljbin Kurti lider Samoopredeljenja procenio da će presuda Hašimu Tačiju u Haškom sudu kako god glasila, uticati na raspored političkih snaga na KiM među Albancima.
„Ovo je naravno kompromisno rešenje jer je Kurti procenio da će ta presuda Tačiju uticati na političke odnose na Kosovu i da će doprineti Demokratskoj partiji Kosova (PDK) kojoj Tači pripada. Znači, ako on i saradnici budu osuđeni, onda će glasači da se okrenu ka PDK iz solidarnosti. A ako se pak vrati, Tači i ostali ili samo on, biće heroj. I onda je Kurti rešio da konsoliduje vlast, da završi to pre presude. Da nema te presude, da nema toga sada, on bi možda ovakvo stanje terao i dalje i ponovno bi Priština imala nove parlamentarne izbore u decembru,“ kaže Gogić.
Kurtijev izbor je pao na Sejdiua kao kandidata, što je proizvod navedenog, ali i činjenice da je on nestranačka ličnost a kakve su mu šanse, dodaje naš sagovornik, videće se prema glasovima poslanika.
Kurti se uplašio Tačija
„Kurti je želeo da nađe neko ime i onda je Sejdiju poslužio za to. Ono što ostaje do daljnjeg upitno jeste da li će dobiti većinu u Skupštini za njegovo imenovanje jer Samoopredeljenje i LDK, imaju 71 poslanika, a treba im još devet da bi ga izglasali. To će verovatno popuniti poslanicima manjina, na primer, sa Nenadom Rašićem je još jedan broj predstavnika manjina. Međutim, pitanje je da li će kompletan LDK da glasa od njega. Jer su već neki najavili da neće. Znači, LDK nema strogu kontrolu nad poslanicima. I može da se desi da ispadne i neki poslanik iz redova manjina, recimo Duda Balja, koja je bliska Ramušu Haradinaju,“ ocenjuje Gogić.
Što se tiče Srpske liste, Gogić kaže da na njih i ne računaju i da ih neće ni zvati da podrže Sejdijua.
Gogić takođe kaže da je s ozbirom da je Sejdiju bio ambasador u Turskoj i otpravnik poslova u Americi to sigurno imalo uticaja da on bude izabran za kandidata za ovu poziciju.
Politikolog Nikola Perišić podseća da je Sejdiju, nakon što je bio aktivan u diplomatiji i u Americi i u Turskoj , postao sudija Ustavnog suda tzv. Kosova.
Čovek i Turske i Amerike
„Tako da se verovatno iz tog razloga navodi kao blizak saradnik pre svega Amerike, a onda i Turske, a nesumnjivo je da upravo te dve države i te kako imaju svoj interes kada su u pitanju politička dešavanja na prostoru Kosova i da nekako žele da imaju „svog čoveka“ u političkom vrhu. Znamo da ne postoji baš dobra saradnja sa Kurtijem što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, tako da bi makar želeli da vide neko lice koje je spremnije na saradnju sa njima kada je u pitanju funkcija predsednika, iako po ingerencijama premijer, odnosno, predsednik vlade, ima veću ulogu i veći značaj u kreiranju politike i generalno zastupanju određenih političkih stavova,“ ističe Perišić.
Međutim, kako dodaje, treba imati u vidu da se, bez obzira što je došlo do određene vrste dogovora između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova kada je u pitanju predsednički kandidat, predsednik bira u parlamentu što znači da je potrebno najmanje 80 poslanika od 120 da učestvuje u procesu donošenja odluke.
Ako ga ne izaberu…
„Dakle, potreban je 81 glas. Ono što je sada dodatni problem kada je u pitanju glasanja u parlamentu jeste činjenica da bivši premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti pripada Demokratskom savezu Kosova i da je on trenutno poslanik i nije zadovoljan predlogom da Sejdiu da bude predsednik, zato što oni imaju sukob koji datira iz prošlosti, kada je Hoti obavljao funkciju premijera, gde je Sejdiu kao sudija Ustavnog suda uticao na to da se Hotiju ospori mandat i tražio da se ide na vanredne parlamentarne izbore. Zbog toga je Hoti govorio o tome da se izborom Sejdijua za kandidata ne izražava jedinstvo i da on i poslanici koji su njemu bliski njemu u okviru DSK neće podržati takav predlog. Tako da to može dodatno da zakomplikuje već dovoljno komplikovanu institucionalnu situaciju na prostoru tzv. Kosova. Jer prema tamošnjim zakonima u slučaju da u tri kruga glasanja se ne izabere predsednik u parlamentu, parlament se automatski raspušta i ide se na vanredne parlamentarne izbore,“ podseća Perišić.
Šta je stvarni cilj Kurtija
Prema njegovim rečima ovo je možda i cilj Kurtija da on ne bude izabran i da produži institucionalnu krizu koja postoji i na taj način izazove nove vanredne parlamentarne izbore.
„Svi politički akteri na Kosovu već su umorni od različitih kampanja i izbornih procesa koji su bili u prethodnih godinu i po dana, tako da to može da bude namerno veštački izazvana kriza koja dodatno može da produbi nestabilnost koja tamo postoji. To sve naravno utiče i na položaj srpske zajednice, pre svega, jer nema institucionalne efekte da sebe zaštiti. A čak i da ne dođe do ovog scenarija koji sam opisao, Sejdiju je kao sudija Ustavnog suda dao jednu vrstu primedbe na Zajednicu srpskih opština, smatrajući da se njome daju prevelika ovlašćenja srpskoj zajednici,“ napominje on.
Otvoreno srpsko pitanje
Zato se postavlja pitanje, napominje Perišić, kako bi on kao predsednik mogao da zaštiti srpsku zajednicu i kako bi se ponašao prema njoj.
„To je jedno od otvorenih pitanja, a ono što je takođe značajno kada govorimo o čitavom procesu izbora predsednika na tzv. Kosovu, definitivno jeste da određenu ulogu i značaj mora da ima i Srpska lista kao najbrojnija politička opcija srpske zajednice i sigurno da bi makar trebalo da se konsultuju kada su, kada je u pitanju njihov stav u pitanju novog predsednika. Jer predsednik valjda treba da izražava jedinstvo, a samim tim da bude i zaštitnik određenih nacionalnih manjina. Za sada Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ni na koji način nije konsultovalo Srpsku listu po ovom pitanju i to zaista može da bude jedna vrsta dubinskog problema ukoliko zaista Sejdiju bude izabran za predsednika,“ ocenjuje Perišić.
Ko je Sejdiju
Bekim Sejdiu je profesor prava na Univerzitetu u Prištini i bivši sudija Ustavnog suda Kosova.
Takođe je službovao u kosovskoj diplomatiji, uključujući i funkciju ambasadora tzv. Kosova u Turskoj i generalnog konzula u Njujorku.
Posle objave Sejdiuove kandidature, bivša predsednica Vjosa Osmani - koja je učestvovala u svim rundama pregovora između Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika – pohvalila je Sejdiuovu ličnost.
Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštine i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta, kao i podrška 81 poslanika.
