NATO se sprema da napadne Rusiju sa Arktika
© Sputnik / Pavel Lьvov
/ Pratite nas
Arktik postaje jedno od ključnih mesta novog globalnog nadmetanja, a vojno približavanje NATO-a ruskim granicama nosi rizik mnogo širi od regionalnog sukoba, ocenjuje za Sputnjik Dragoljub Bosnić, dopisnik Informativne agencije BRIKS. Arktik je samo jedan od sektora potencijalnog bojišta, upozorava on.
Topljenje leda, otvaranje novih pomorskih pravaca, ogromna nalazišta energenata i retkih minerala, ali i njegov položaj u neposrednoj blizini Rusije, od Arktika su napravili važno geopolitičko i geoekonomsko čvorište, od koga sada, Zapad želi da napravi i novo bojište protiv Rusije.
O tome govori i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kada kaže da vojna aktivnost NATO-a na dalekom severu povećava rizik od incidenata sa katastrofalnim posledicama.
Na Arktiku će se u narednim decenijama ukrštati interesi Zapada, Rusije i Kine
Pojačane aktivnosti NATO-a zaista povećavaju rizike sa katastrofalnim posledicama, kako je to ruski šef diplomatije upozorio, navodi Bosnić. Tome je značajno doprineo ulazak Finske i Švedske u NATO, što je značajno promenilo bezbednosnu situaciju na Arktiku, ocenjuje Dragoljub Bosnić, dopisnik Informativne agencije BRIKS-a iz Beograda.
Prema njegovim rečima, Alijansa je sada dobila veći manevarski prostor za postavljanje vojnih baza, infrastrukture i mobilnih jedinica. On objašnjava da je na samom Arktiku teško uspostaviti klasične stalne vojne baze, ali da se deo tih kapaciteta može razvijati na teritoriji Finske i Švedske, jer je u okviru samog Polarnog kruga jako teško uspostaviti stalne vojne baze – međutim, upravo Finska i Švedska mogu poslužiti za tako nešto.
Upravo zbog toga Bosnić širenje vojnih kapaciteta NATO-a smatra, kako kaže, apsolutnom opasnošću za Rusiju.
„Imate Finsku, koja je Amerikancima dala ’blanko ček“ za korišćenje osamnaest baza na severu. I još gore, Finska je povukla zabranu raspoređivanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Na osnovu toga možemo da vidimo u kom pravcu se opasnost širi, zbog toga što se granica Rusije i NATO-a više nego duplirala nakon ulaska Finske u NATO“, navodi Bosnić.
Uz baltičke republike, koje takođe žele nuklearno oružje na svojoj teritoriji stvara se opasna situacija za Rusiju, u kojoj su, od takozvanih obezglavljujućih udara NATO-a ugroženi veliki gradovi poput Sankt Peterburga.
Severni morski put – alternativa neokolonijalizmu Zapada
Prema Bosnićevim rečima, poseban značaj u sagledavanju značaja Arktika ima Severni morski put koji prati rusku arktičku obalu i povezuje evropski deo Rusije sa Pacifikom. Njegov razvoj mogao bi da promeni postojeće trgovinske tokove između Azije i Evrope, dok Moskva i Peking u njemu vide važan element buduće ekonomske saradnje. Rusija ujedno raspolaže najvećom infrastrukturom i vojnim prisustvom na Arktiku, uključujući strateške pomorske kapacitete.
Kombinacija vojno-strateškog i ekonomskog značaja čini Arktik prostorom u kojem će se u narednim decenijama ukrštati interesi Zapada, Rusije i Kine. Cilj Rusije i Kine, multipolarni svet zasnovan na saradnji i ravnopravnosti, NATO vidi kao pretnju, a za razvoj multipolarnog sveta Severni morski put je od velikog značaja.
„Severni morski put je ključni deo te priče zato što je kineski Put svile ugrožen konstantnim zapadnim mešanjem – vidimo da, gde god je prolazio Novi put svile, tu su bili ratovi. Kina želi da smanji rizike od takvog delovanja Zapada i jedan od najboljih načina da to uradi je Severni morski put“, ističe Bosnić.
Najveći deo Severnog morskog puta nalazi se pod kontrolom Rusije, a nije isključeno da će ga, zajedničkim snagama, kontrolisati Rusija i Kina. Zapad na tom prostoru ne može da sprovodi politiku destabilizacije, kako to radi na Novom putu svile. Zato bi Severni morski put predstavljao sigurniju rutu za transport robe iz Azije u Evropu.
Bosnić smatra da je Severni morski put važan za Zapad upravo zato što ga ne može kontrolisati kao tradicionalne trgovačke pravce. Zato smatra da bi završetak i puna realizacija novih trgovinskih pravaca na Arktiku mogli da promene postojeću ravnotežu.
Da li je moguć dogovor na Arktiku
Kada je reč o mogućnosti dogovora Rusije i Zapada o demilitarizaciji i saradnji na Arktiku, Bosnić kaže da pokušava da ostavi prostor za optimizam, ali da mu dosadašnje iskustvo ne daje mnogo razloga za veru u takav scenario.
„Ako bih pokušao da budem optimističan, rekao bih postoji mogućnost za dogovor. Ako bih bio realan, onda se nešto ne bih previše nadao u dogovore sa Zapadom“, kaže Bosnić.
On svoju skepsu zasniva na iskustvu sa međunarodnim sporazumima i promenama zapadne politike.
„Ne zato što ja to tako kažem, već prosto još empirijski imamo dokaze da to nije tako, da to nije moguće sa Zapadom, zbog toga što oni jedan dan mogu da vam kažu jedno, drugi dan drugo, treći dan nešto treće“, navodi on.
Problem, kako ocenjuje, dodatno komplikuje činjenica da se politika može promeniti nakon izbora nove administracije.
„Jedna administracija može da potpiše neki sporazum o bilo čemu i da onda sledeća administracija povuče potpis, pa sve što ste vi politički radili da bi sproveli vašu spoljnu politiku na osnovu tog sporazuma bacate u vodu“, zaključuje Bosnić.
Pogledajte i:
