https://lat.sputnikportal.rs/20260831/nase-telo-ima-drugo-srce-i-kljucno-je-da-ga-odrzavamo-aktivnim-1202882699.html
Naše telo ima „drugo srce“ i ključno je da ga održavamo aktivnim
Naše telo ima „drugo srce“ i ključno je da ga održavamo aktivnim
Sputnik Srbija
Svaki korak, pomeranje gležnja ili podizanje na prste pokreće mehanizam ispod kolena koji je toliko važan za cirkulaciju da se često naziva i „drugim srcem“ tela. 31.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-31T22:35+0200
2026-08-31T22:35+0200
2026-08-31T22:35+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202883550_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_e8fedc0d70f3188159469f1e9fb720da.jpg
Reč je o mišićima potkolenice koji kontrakcijama stišću vene u nogama i tako pomažu potiskivanju krvi nazad prema srcu, piše ScienceAlert.Kako radi „drugo srce“Naziv je metaforičan jer listovi ne mogu zameniti organ u prsima. Njihova je uloga da pomognu u jednom od najtežih zadataka sistema za cirkulaciju: povratku krvi iz donjih delova tela uprkos sili gravitacije.Srce pumpa krv bogatu kiseonikom kroz arterije, ali kada krv stigne do nogu, mora se vratiti kroz vene, gde je pritisak znatno niži. Vene nemaju sopstvenu snagu pumpanja, pa tu ulogu preuzimaju mišići potkolenice.Dok osoba hoda, trči ili se podiže na petama, mišići na zadnjoj strani potkolenice stežu se i pritiskaju vene te tako guraju krv prema gore. Mali jednosmerni zalisci u venama sprečavaju da se krv između kontrakcija vraća prema stopalima.Povezanost sa zdravljem i smrtnošćuAko ovaj mehanizam funkcioniše ispravno, sprečava se nakupljanje krvi u nogama. U suprotnom, mogu se javiti otečeni gležnjevi, bolovi i osećaj težine u nogama, a dugoročno i problemi s venama. Istraživanja pokazuju da oslabljena funkcija mišićne pumpe u listovima može ukazivati na šire zdravstvene probleme.U studiji iz 2020. godine, naučnici s klinike Mejo u Minesoti analizirali su podatke 2.728 odraslih osoba. Utvrdili su da su osobe s lošijom funkcijom pumpe imale veću verovatnoću smrtnog ishoda u godinama koje su sledile. Nakon deset godina, stopa smrtnosti bila je oko šest odsto kod osoba s normalnom funkcijom, dok je kod onih s oslabljenom funkcijom iznosila približno 18 odsto.Istraživači napominju da slabi mišići listova nisu direktan uzrok smrti, već mogu biti pokazatelj telesne neaktivnosti, gubitka mišićne mase, problema sa zglobovima ili uopšte lošijeg zdravlja.Opsežnija studija iste klinike, objavljena 2024. godine na uzorku od gotovo 6.000 pacijenata, potvrdila je tu povezanost. Rizik od smrti bio je veći što je pumpa izbacivala manje krvi, a osobe s najlošijom funkcijom imale su dvostruko veći rizik od smrti u poređenju s onima čiji su listovi efikasno potiskivali krv.Važno je naglasiti da je i ova studija bila opservaciona. Ona ne dokazuje da će vežbanje listova produžiti život, a naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti mehanizme koji stoje iza ove veze.Jednostavni načini za aktivaciju pumpeAktivacija mišićne pumpe u listovima je jednostavna, a najlakši način je hodanje. Svaki korak steže mišiće i pomaže protoku krvi. Isti mehanizam aktiviraju i trčanje, penjanje stepenicama te ponovljeno podizanje na prste.Osobama koje rade kancelarijske poslove savetuje se da izbegavaju višesatno sedenje u istom položaju. Američko udruženje za srce preporučuje ustajanje i kretanje bar jednom u sat vremena. Kada to nije moguće, pumpu mogu aktivirati pomeranjem gležnjeva gore-dole ili podizanjem peta dok su prsti na podu.Ni dugotrajno stajanje na mestu nije znatno bolje rešenje jer se bez pokreta mišići ne kontrahuju dovoljno efikasno. Nekoliko koraka, marširanje u mestu ili podizanje i spuštanje peta mogu održati cirkulaciju.Redovna telesna vežba takođe pomaže u očuvanju snage listova. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta telesne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, uz vežbe za jačanje mišića bar dva puta nedeljno.Ipak, uporno oticanje ili iznenadna bol, crvenilo ili toplota u jednoj nozi ne smeju se pripisivati samo dugom sedenju. Takvi simptomi mogu ukazivati na krvni ugrušak i zahtevaju lekarski pregled.Dodatne koristi za metabolizamAktivacija mišića listova mogla bi imati koristi i izvan cirkulacije. Manja studija iz 2022. godine istraživala je pokret koji aktivira soleus, duboki mišić lista sposoban za dugotrajan rad bez umora. Pokret se naziva „sklek za soleus“, a izvodi se tako da osoba u sedećem položaju drži prednji deo stopala na podu i ponovljeno podiže i spušta pete.Istraživači su otkrili da su dugotrajne kontrakcije tog mišića povećale potrošnju energije i pomogle telu u obradi glukoze i masti nakon obroka. Pilot-studija na 10 osoba s predijabetesom pokazala je da je izvođenje ovog pokreta tokom dvočasovnog testa tolerancije na glukozu smanjilo porast šećera u krvi za otprilike trećinu u poređenju sa sedenjem.Potrebno je napomenuti da su učesnici pokret izvodili kontinuirano, a ne samo nekoliko puta, te da su obe studije sprovedene na malom broju ispitanika.Nekoliko podizanja peta ispod kancelarijskog stola ne može zameniti šetnju, celokupnu telesnu vežbu ili medicinski tretman kada je on potreban. Ipak, ovi nalazi daju dodatni razlog da se izbegava višesatna nepokretnost. Iako u listovima ne kuca doslovno drugo srce, svaka njihova kontrakcija pruža dragocenu pomoć onom pravom srcu u održavanju zdrave cirkulacije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, društvo
živi svet i genetika, društvo
Naše telo ima „drugo srce“ i ključno je da ga održavamo aktivnim
Svaki korak, pomeranje gležnja ili podizanje na prste pokreće mehanizam ispod kolena koji je toliko važan za cirkulaciju da se često naziva i „drugim srcem“ tela.
Reč je o mišićima potkolenice koji kontrakcijama stišću vene u nogama i tako pomažu potiskivanju krvi nazad prema srcu, piše ScienceAlert.
Naziv je metaforičan jer listovi ne mogu zameniti organ u prsima. Njihova je uloga da pomognu u jednom od najtežih zadataka sistema za cirkulaciju: povratku krvi iz donjih delova tela uprkos sili gravitacije.
Srce pumpa krv bogatu kiseonikom kroz arterije, ali kada krv stigne do nogu, mora se vratiti kroz vene, gde je pritisak znatno niži. Vene nemaju sopstvenu snagu pumpanja, pa tu ulogu preuzimaju mišići potkolenice.
Dok osoba hoda, trči ili se podiže na petama, mišići na zadnjoj strani potkolenice stežu se i pritiskaju vene te tako guraju krv prema gore. Mali jednosmerni zalisci u venama sprečavaju da se krv između kontrakcija vraća prema stopalima.
Povezanost sa zdravljem i smrtnošću
Ako ovaj mehanizam funkcioniše ispravno, sprečava se nakupljanje krvi u nogama. U suprotnom, mogu se javiti otečeni gležnjevi, bolovi i osećaj težine u nogama, a dugoročno i problemi s venama. Istraživanja pokazuju da oslabljena funkcija mišićne pumpe u listovima može ukazivati na šire zdravstvene probleme.
U studiji iz 2020. godine, naučnici s klinike Mejo u Minesoti analizirali su podatke 2.728 odraslih osoba. Utvrdili su da su osobe s lošijom funkcijom pumpe imale veću verovatnoću smrtnog ishoda u godinama koje su sledile. Nakon deset godina, stopa smrtnosti bila je oko šest odsto kod osoba s normalnom funkcijom, dok je kod onih s oslabljenom funkcijom iznosila približno 18 odsto.
Istraživači napominju da slabi mišići listova nisu direktan uzrok smrti, već mogu biti pokazatelj telesne neaktivnosti, gubitka mišićne mase, problema sa zglobovima ili uopšte lošijeg zdravlja.
Opsežnija studija iste klinike, objavljena 2024. godine na uzorku od gotovo 6.000 pacijenata, potvrdila je tu povezanost. Rizik od smrti bio je veći što je pumpa izbacivala manje krvi, a osobe s najlošijom funkcijom imale su dvostruko veći rizik od smrti u poređenju s onima čiji su listovi efikasno potiskivali krv.
Važno je naglasiti da je i ova studija bila opservaciona. Ona ne dokazuje da će vežbanje listova produžiti život, a naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti mehanizme koji stoje iza ove veze.
Jednostavni načini za aktivaciju pumpe
Aktivacija mišićne pumpe u listovima je jednostavna, a najlakši način je hodanje. Svaki korak steže mišiće i pomaže protoku krvi. Isti mehanizam aktiviraju i trčanje, penjanje stepenicama te ponovljeno podizanje na prste.
Osobama koje rade kancelarijske poslove savetuje se da izbegavaju višesatno sedenje u istom položaju. Američko udruženje za srce preporučuje ustajanje i kretanje bar jednom u sat vremena. Kada to nije moguće, pumpu mogu aktivirati pomeranjem gležnjeva gore-dole ili podizanjem peta dok su prsti na podu.
Ni dugotrajno stajanje na mestu nije znatno bolje rešenje jer se bez pokreta mišići ne kontrahuju dovoljno efikasno. Nekoliko koraka, marširanje u mestu ili podizanje i spuštanje peta mogu održati cirkulaciju.
Redovna telesna vežba takođe pomaže u očuvanju snage listova. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta telesne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, uz vežbe za jačanje mišića bar dva puta nedeljno.
Ipak, uporno oticanje ili iznenadna bol, crvenilo ili toplota u jednoj nozi ne smeju se pripisivati samo dugom sedenju. Takvi simptomi mogu ukazivati na krvni ugrušak i zahtevaju lekarski pregled.
Dodatne koristi za metabolizam
Aktivacija mišića listova mogla bi imati koristi i izvan cirkulacije. Manja studija iz 2022. godine istraživala je pokret koji aktivira soleus, duboki mišić lista sposoban za dugotrajan rad bez umora. Pokret se naziva „sklek za soleus“, a izvodi se tako da osoba u sedećem položaju drži prednji deo stopala na podu i ponovljeno podiže i spušta pete.
Istraživači su otkrili da su dugotrajne kontrakcije tog mišića povećale potrošnju energije i pomogle telu u obradi glukoze i masti nakon obroka. Pilot-studija na 10 osoba s predijabetesom pokazala je da je izvođenje ovog pokreta tokom dvočasovnog testa tolerancije na glukozu smanjilo porast šećera u krvi za otprilike trećinu u poređenju sa sedenjem.
Potrebno je napomenuti da su učesnici pokret izvodili kontinuirano, a ne samo nekoliko puta, te da su obe studije sprovedene na malom broju ispitanika.
Nekoliko podizanja peta ispod kancelarijskog stola ne može zameniti šetnju, celokupnu telesnu vežbu ili medicinski tretman kada je on potreban. Ipak, ovi nalazi daju dodatni razlog da se izbegava višesatna nepokretnost. Iako u listovima ne kuca doslovno drugo srce, svaka njihova kontrakcija pruža dragocenu pomoć onom pravom srcu u održavanju zdrave cirkulacije.
