Kao heroin: Poguban uticaj društvenih mreža na decu
20:51 31.08.2026 (Osveženo: 21:03 31.08.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Društvene mreže
Pratite nas
Kompanija „Meta“ mora da plati 17 milijardi dolara i uvede nove mere bezbednosti za decu na Fejsbuku* i Instagramu*, čime je okončano veliko suđenje povodom optužbi da njihove platforme izazivaju zavisnost kod tinejdžera. Ipak, nužne promene koje će uslediti neće mnogo pomoći, kaže za Sputnjik publicista Slobodan Stojičević.
Kompanija Meta postigla je dogovor sa 47 američkih saveznih država o nagodbi od 17 milijardi dolara, čime je prekinut značajan sudski proces o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih. U tužbi se navodi da je kompanija svesno doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih dizajniranjem funkcija koje kod dece izazivaju zavisnost. Takođe, „Meta“ je optužena za kršenje saveznih zakona jer je rutinski prikupljala podatke o deci mlađoj od 13 godina bez saglasnosti roditelja.
Kao deo nagodbe, „Meta“ se obavezala da će usvojiti niz bezbednosnih mera koje uključuju uvođenje „čvrstog ograničenja“ dnevnog vremena provedenog na Instagramu i Fejsbuku za decu, kao i obavezne pauze. Kompanija će takođe eliminisati iskakanje notifikacija tokom školskih časova i uvesti stroge mere za proveru starosti korisnika, a roditeljske kontrole biće ojačane.
Zavisnost nije šala
Stojičević podržava ove korake ali im ne pridaje mnogo značaja u pogledu efikasnosti.
To je kao kada biste rekli: „Ograničićemo reklamiranje heroina za narkomane u nekom delu dana.“ Kad se stvori zavisnost, onda je to sad već pitanje igre mačke i miša, kako će deca izbegavati te digitalne zabrane. To jednostavno institucionalno treba zabraniti, uplivom države, kaže Stojičević za Sputnjik.
On napominje da presuda definitivno jeste pomak, ali da je kardinalniji korak taj što se čitava stvar prepoznaje kao problematična i rizična, da su je priznale kako države, tako i mnogobrojni sudovi.
To je jedna velika bitka koja sad tek kreće. Ili će se račvati na razne delove, ili će je države zabranjivati. To vidimo po celom svetu, samo se o tome baš puno ne piše, a to je da države ograničavaju uticaj stranih država na svoju omladinu. To je izuzetno važno. Znači, mora se ograničiti ne samo uticaj na decu u nekom delu dana, već se uopšte mora ograničiti uticaj američkih haj-tek korporacija na omladinu raznih država.
Evropa je to već shvatila, kaže on i objašnjava da je pokrenuta inicijativa u Evropskom parlamentu da se finansira stvaranje evropske društvene mreže i evropskog mesindžera. Kinezi i Rusi su već daleko zagazili na tu putanju, sada je red na ostatak Evrope.
Dobar mali potrošač
Kada su se društvene mreže pojavile oko 2005. i 2006. godine, kao i kad su dobile zamah u 2007. godini, izgledale su dosta drugačije, objašnjava naš sagovornik. Pored toga što bi ranije, kad se „izlista“ dovoljno, aplikacija pokazivala da je korisnik došao do kraja listanja digitalnog sadržaja, sam sadržaj činio je uglavnom tekst. Ranije objave su zapravo morale da se čitaju, dok ih danas u većini čine kratki snimci. To, kaže Stojičević, potpuno menja način razmišljanja i kognitivne sposobnosti dece. Šteta je ogromna, podvlači on, i primećuje se u svim državama sveta.
E sad, problematično pitanje je da li će države o tome dalje brinuti. Većina zapadnih država ima mnogo drugih briga i više ih interesuje ekonomija, korupcija, životni standard građana, vojska...
Od zavisnosti dece i omladine, naravno, zarađuju ogromne, multinacionalne IT korporacije. Šteta nastaje i u svim drugim državama, ne samo u Americi. Baš zato mnoge zemlje i žure da razviju svoje autonomne sisteme komunikacija i društvenih mreža.
Velikim IT korporacijama i američkoj državi u potpunosti odgovara da imaju „zaglupljene generacije“ koje će polako postati potrošači. Na osnovu izlaganja vlasnika IT korporacija, Pitera Tila, Aleksa Karpa, Ilona Maska i drugih milijardera, i više je nego jasno da oni uopšte nemaju društvenu odgovornost, ističe Stojičević. Njih apsolutno ne zanima kakve će generacije stvoriti, kako će one živeti i šta će raditi. Njima je savršeno dovoljno da danas zarade.
Iz tog razloga države treba da brinu o ovim problemima. Ogromna šteta je već napravljena i ona će morati da se ispravi. U suprotnom, za 10–15 godina postojaće „kretenizovana“ američka i zapadna nacija. Imaćemo mlade generacije koje dolaze sa istoka i koje su rasle sa ograničenim društvenim mrežama i uticajima IT sektora. Ukoliko se nešto ne preduzme, to će biti kraj zapadne civilizacije i bele rase.
Najavljene promene, prazan piksel na ekranu
Meta nije samo korporacija koja ima Fejsbuk ili Instagram. Oni imaju i Mesindžer, praćenje podataka o ljudima, koje su sajtove posećivali, kako im je izgledao dan, koja su im interesovanja... To su ogromne količine podataka, objašnjava Stojičević, i na osnovu toga se pravi algoritam personalizacije za određenog čoveka. U odnosu na njega, pravi se algoritam preporuka — koji se proizvodi reklamiraju, koji se sajtovi reklamiraju itd.
Najvažnija stvar: na osnovu toga se može reklamirati i takozvani „lajfstajl“, znači pogled na svet, interesovanja, znači menjanje tog pogleda na svet, politička uverenja, način da se glasa i tako dalje. To postoji već decenijama. Ovde je reč o stvaranju navika, zavisnosti, što je potpuno jasno, i veliki je korak da je to uopšte pokrenuto, da se o tome razgovara. Kad smo o tome govorili i upozoravali pre četiri-pet, šest godina, dobar deo ljudi je govorio da smo mi teoretičari zavere. Od teoretičara zavere, mi smo danas postali ljudi koji su govorili o nečemu što je zaista važno.
Meta će, naravno, morati da isplaćuje milijarde, kao što joj je sud i naredio, s tim što to ne znači da će bitno promeniti taj algoritam preporuke. To je, u suštini, osnova zarade i za Gugl i za velike IT korporacije. Oni od toga žive i sve su prilike da neće ništa relevantno menjati, zaključuje Stojičević.
Pogledajte i:
