Zapad se od lepotice pretvorio u vešticu: Za njih su i Osmanlije bile – čaj od nane /video/
13:21 29.08.2026 (Osveženo: 14:12 29.08.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Pristup zapadnih centara moći, zasnovan na isključivosti i političkoj, nacionalnoj, verskoj i svakoj drugoj stigmatizaciji samo je sistem kome se istopila maska i ne koristi više karnevalsko i venecijansko „lice“, kaže bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević, ocenjujući sve agresivniju cenzuru i netolerantost Zapada prema drukčijem mišljenju.
Primeri su brojni, od zabrane Jutjub kanala režisera Emira Kusturice, bez objašnjenja i povoda, do gaženja osnovnih postulata demokratije kada je reč o Rusima, ali i o Srbima, uz zaštitu i odbranu Mihaela Martensa koji poziva na ubistva Rusa. Jer, za njih i Srbe valjda ne važe ista prava kao za zapadnu “višu rasu”.
Spram te i takve zapadne paradigme Turci su bili “čaj od nane”, primećuje sarkastično profesor Miloš Ković.
“Od Turaka ste mogli da se sklonite u brda, živite na Durmitoru, Sinjajevini, Rudniku i da vas ne diraju”, kaže Ković i dodaje da se danas, međutim, u eri interneta ne može pobeći od zapadnog algoritma i ogromnih mogućnosti manipulacije koje to nosi.
Vukosavljević objašnjava da u takvom zapadnom poretku, medijskom, kulturnom i političkom, smetaju svi slobodni mislioci, bez obzira gde žive i koje su nacionalnosti, kao i svi koji na bilo koji način ugrožavaju takozvanu zapadnu paradigmu i zapadnu redakciju stvarnosti:
“I što je čovek poznatiji, uticajniji u svetu kulture, umetnosti pa i politike, a Emir Kusturica bez sumnje jeste jedan od vodećih svetskih intelektualaca i stvaralaca, globalno poznat, ikona savremene kulture, samim tim se nužno našao pod udarom zapadne cenzure.”
Reč je, kako kaže sagovornik Sputnjika, o globalnom procesu ućutkivanja i zatomljivanja svake slobodnije misli koja ugrožava i kritički sagledava zapadni poredak koji vlada već 80 godina.
“U vremenu koje dolazi još ćemo se nagledati čuda. Emir Kusturica je žrtva upravo toga. Ono što je neobično je da je u našem društvu uglavnom izostala solidarnost i osuda takvog divljačkog gesta cenzure, osim nekih usamljenih glasova”, konstatuje Vukosavljević uz ironičnu opasku da naši čuveni slobodni mislioci, “budisti, džudisti”, u tišini posmatraju taj događaj.
Hoće li se pobuniti zebre
Tako, kako napominje, Zapad i njegova propaganda i cenzura taj svoj prljavi posao obavljaju praktično u tišini.
“Njih posmatra jedno nemo krdo zebri kojem je neko ugrabio jednu od članica krda u blatnjavoj reci, kada napadnu krokodili. Tu zebre ne mogu da urade puno, a ostaje da se nadamo da će čovečanstvo, bolji deo sveta da se iz tih zebri pretvori u neke borbenije jedinke i da ćemo čuti i glasniji otpor, i bolju organizaciju ljudi slobodnog sveta koji više ne počiva na adresi gde je navodno počivao decenijama. Slobodni svet se danas nalazi uglavnom izvan okvira tzv. zapadnog sveta”, nema dileme Vukosavljević.
Ković ističe da se od pada Berlinskog zida vrlo brzo ispostavilo da se Zapad, u koji su mnogi na istoku gledali kao u neki raznobojni izlog, od lepotice pretvorio u vešticu.
“Nešto što je bilo obećanje, pretvorilo se u stvari u prokletstvo, pa smo onda otkrili da su nam u ime tih velikih ideja slobodnog tržišta, ljudskih prava, kapitalizma razorili politički sistem u kom smo živeli, i koji nije bio baš u svemu tako loš. Razorena je naša država Jugoslavija, sada razaraju našu državu Srbiju, a vidimo da se ušlo u završnu fazu tog sveta koji je možda nastao u vreme humanizma, renesanse, možda u vreme Francuske i Američke revolucije. A kakav mu je početak, takav će mu biti i kraj - progon onih koji misle drugačije, zatvaranje, giljotiniranje, likvidiranje.”
Razobručeno zlo
Ković podseća na slučaj Edvarda Snoudena koji je zbog toga što je otkrio zloupotrebe američkih službi morao da pobegne u Rusiju, a slično se proveo i aktivista i novinar Džulijan Asanž. Nama je bliži, napominje profesor, primer nobelovca, austrijskog pisca Petera Handkea kom je zabranjeno da dođe na Kosovo i Metohiju.
“Njemu je jedna teroristička struktura, uspostavljena na našoj teritoriji, zabranila pristup. Onda zašto ne bi zabranili Jutjub kanal Emira Kusturice? Vidite da je to zlo razobručeno, da više ne pogađa tamo neke istoričare, publiciste, ministre, nego će sada da udari na jednog Handkea, na jednog Kusturicu, ljude koji pripadaju nekim vrhovima svetske kulture.”
Bolne lekcije za Srbe
Sagovornici Sputnjika ukazuju da su zapravo 90-ih godina Srbi bili među prvim žrtvama tog sistema i svojevrsne medijske giljotine.
“Ono što su zapadni mediji pisali o srpskom narodu, o našoj ulozi na Balkanu, o ratovima za jugoslovansko nasleđe, o zločinima koji su se dešavali tokom tih ratova to će bez sumnje ući i već je ušlo u istoriju beščašća… Ali tih 90-ih, pored sveg zla koje su nam donele, mi smo možda izašli iz zablude koja je stotinama godina bila duboko ukorenjena u srpskom narodu. Mi smo posle oslobođenja od Turaka za koje smo dali praktično posljednji atom naše nacionalne snage bili praktično nemoćni da se suočimo sa tzv. zapadnim izazovom jer smo se nasuprot otomanskom ropstvu odjedanput suočili s tehnički uznapredovanim sistemom, s načinom života i kulturom koja nam je delovala privlačno magnetskom snagom. I, naravno, mnoge naše zablude su proisticale iz toga”, podseća Vukosavljević.
Istorija nam je dala bolne i krvave lekcije, kaže on i dodaje da sad slično prolaze Rusi.
“Samo Rusija je ozbiljna država sa ozbiljnim političarima, ozbiljnom diplomatijom, ozbiljnim istorijskim i političkim iskustvom, odupire se često efikasno, ali ne može da spreči izlive napada, agresije i mržnje Zapada prema njoj koja datira vekovima unazad. Kada je reč o Srbiji, uz gruba pojednostavljenja, može se reći da ono što Zapad nije u stanju iz različitih razloga da učini Rusiji, on je činio Srbiji – bombardovao je, napadao, kasapio, otimao teritoriju. I dan-danas nam otima teritoriju i ugroženi su nam interesi i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, svugde u regionu. Rusija tu ima šta da vidi, ali mislim da su ovog puta to pravilno zapazili i da povlače poteze koji su u interesu ruske bezbednosti. Što se nas tiče, ukoliko nismo savladali istorijske pouke i ne razumemo gde leži u budućnosti naše savezništvo, moraćemo da ponavljamo neke teške lekcije”, upozorava Vukosavljević.
Kako je sve počelo
Bivši ministar objašnjava da je postojeći sistem nastao posle Drugog svetskog rata kada je nakon dogovora iz Breton vudsa dolar postao svetska valuta.
“Počela je zapravo zapadna okupacija i dominacija, minus Sovjetski Savez i Maova Kina u to vreme ali su drugi alati bili korišćeni protiv njih. Ogromno bogatstvo se dobijalo pljačkom celog sveta. Viškovi su se slivali u zapadne zemlje, pre svega u SAD, ali i u evropske zemlje. Ta globalna dominacija morala je da bude podstrekivana, afirmisana i potvrđivana ratovima. Od 1945. do danas SAD su sa saveznicima bile uključene kao direktni izazivač u preko 80 globalih ratnih sukoba u kojim ja život izgubilo po skromnim procenama preko 10 miliona ljudi.”
A sve to, kako kaže, da bi mogla da se pravi država blagostanja i da bi zemlje Zapada mogle da uživaju u prednostima kolonijalnog ali i neokolonijalnog bogatstva.
“Sve to je bilo zaliveno ogromnom količinom zašećerenog želea, koji se zvao industrija zabave i industrija gladijatorskog sporta. Moć savremenih medija, prvo novina, potom radija, kasnije televizije, danas interneta, poslužila je kao anestetik za stotine miliona i za milijarde ljudi koji su bili uronjeni u odvlačenje pažnje na muziku, filmove, zabavu svake vrste, garderobu, robu široke potrošnje”, konstatuje Vukosavljević, ali odmah dodaje da je danas monopol zapadne civilizacije ozbiljno ugrožen.
Pojavljuju se, kako kaže, nove sile, novi centri moći, menjuju se snaga i vitalnost na globalnoj mapi i sad kada je zapadni sistem dominacije ozbiljno ugrožen i uzdrman, on više čak ne koristi ni neki simulakum demokratije, niti neku tu jednu karnevalsku venecijansku masku da bi se prikazao drugačijim nego što jeste.
“Kada ugroženost izaziva ozbiljnu strepnju od gubitka prioritetnog položaja, onda više ne važi priča o ljudskim pravima, medijskim slobodama, demokratiji - čak se ni ne kriju… Taj isprazni vokabular prestao je da bude koristan. I mi danas imamo regresiju, stanje brutalne moći, ogoljene sile i borbe za držanje globalnog primata i globalne dominacije koja se bazira na pljački i eksploataciji”, upozorava on.
