Novo zaoštravanje u svetu udaljava Srbiju od „koalicije voljnih“ i približava je - Nesvrstanima
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pokret nesvrstanih, čija je prva konferencija održana pre 65 godina u Beogradu, danas ponovo dobija na značaju: u svetu novih podela i pritisaka velikih sila, zemlje Globalnog juga sve snažnije potvrđuju pravo na sopstveni put i multipolarni međunarodni poredak.
Obeležavanje 65. godišnjice Prve konferencije nesvrstanih zemalja, ponovo u Beogradu 31. avgusta i 1. Septembra, ne predstavlja samo dug prema istoriji. To je i prilika da se razmotri šta je potrebno uraditi za mir, bezbednost i ravnopravnu saradnju u savremenom svetu i u kom smeru usmeriti energiju, pažnju i znanje za građenje budućnosti međunarodnih odnosa, kaže za Sputnjik nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.
Prema njegovoj oceni, istorijska uloga Pokreta nesvrstanih ne bi trebalo da bude posmatrana samo kroz prizmu vremena u kojem je nastao. Naprotiv, Jovanović smatra da je reč o pozitivnoj istorijskoj pojavi koja je ostavila dubok trag na međunarodne odnose, posebno kroz delovanje u okviru Ujedinjenih nacija.
„Mislim da je Pokret nesvrstanih zemalja pozitivna istorijska pojava i da je zaslužan za relativni mir, razvoj i relativnu demokratizaciju međunarodnih odnosa, u prvom redu Ujedinjenih nacija kao najšireg svetskog foruma“, ističe Jovanović.
Srbija kao jedan od stubova nesvrstanosti
Srbija je, kao najveća i najsnažnija jugoslovenska republika imala ključnu ulogu u razvoju odnosa nekadašnje Jugoslavije sa nesvrstanim zemljama; pri tome, ta saradnja nije bila posledica ideoloških opredeljenja – ona je bila zasnovana na uverenju da su principi Povelje Ujedinjenih nacija najsigurnija osnova za mir, bezbednost i saradnju, ali i zato što je Srbija imala i značajne praktične koristi od te saradnje, dodaje Jovanović.
Saradnja sa članicama Pokreta nesvrstanih nije samo pitanje istorijskog nasleđa već predstavlja i važan potencijal za savremenu srpsku politiku. Srbija nema ambicija da se meša u unutrašnje poslove ili spoljnu politiku tih država, što je, kako naš sagovornik ocenjuje, jedan od razloga zbog kojih u tim zemljama postoji poverenje prema Beogradu.
„Tako da su vrata uvek bila širom otvorena za saradnju sa Jugoslavijom, danas sa Srbijom, zbog toga što je to pouzdan partner koji ne zloupotrebljava saradnju za političke ili geopolitičke ciljeve“, kaže Jovanović.
Drugi važan element saradnje, prema njegovim rečima, jesu kapaciteti koje Srbija može da ponudi zemljama u razvoju. On podseća da je još u vreme Jugoslavije postojala određena razlika u tehnološkom, ekonomskom i stručnom razvoju, koja je omogućavala srpskim i jugoslovenskim kompanijama da budu angažovane na velikim projektima u zemljama Nesvrstanih.
Srbija je u međuvremenu napredovala, ali mnoge zemlje u razvoju nisu ostvarile očekivanu stopu ekonomskog razvoja i ekspanzije. Zbog toga, ocenjuje on, Beograd i danas poseduje ono što može da bude traženo na tržištima Globalnog juga.
„Srbija i danas ima ta dva kvaliteta: pouzdanost i poverenje, i drugo, kapacitete u oblasti tehnologije, investicija, industrije, infrastrukture, zdravstva, obrazovanja, nauke uopšte“, ističe Jovanović.
Globalno zaoštravanje približava Nesvrstane Srbiji
Jovanović smatra da savremena međunarodna situacija dodatno otvara prostor za saradnju Beograda sa zemljama Nesvrstanih. Upravo zbog globalnog zaoštravanja i ponovnog prizivanja politike svrstavanja, te države danas pokazuju još veće interesovanje za saradnju sa Srbijom.
„Moj utisak je da se danas, zbog globalnog zaoštravanja odnosa i ponovnog prizivanja politike svrstavanja, nesvrstane zemlje još više okreću i još su otvorenije prema Srbiji za sve vidove saradnje“, kaže on.
Ta saradnja, podseća Jovanović, ne obuhvata samo ekonomiju. Jedan od tradicionalno važnih sektora jeste i oblast odbrane i bezbednosti — od obuke kadrova, preko isporuke vojne tehnike, do izgradnje odbrambene i dualne infrastrukture.
Prema njegovim rečima, ekonomska saradnja predstavlja jedan od trajnih interesa, ali postoji i snažan politički interes Srbije.
Jovanović posebno ukazuje na činjenicu da zemlje Pokreta nesvrstanih predstavljaju važan oslonac srpskoj poziciji u pitanju Kosova i Metohije.
„Nesvrstane zemlje, ima ih 120, u ogromnoj većini ne priznaju ilegalno jednostrano otcepljenje Kosova i Metohije“, ističe Jovanović.
Prema njegovoj oceni, upravo zbog toga odnosi sa tim državama imaju značaj koji prevazilazi ekonomsku saradnju.
„One daju snažnu, nepokolebljivu i postojanu podršku srpskom integritetu i suverenitetu i rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije samo na osnovu principa Povelje Ujedinjenih nacija i uz primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244“, navodi Jovanović.
Zbog toga, smatra on, praktično ne postoji oblast u kojoj ne bi mogao da se pronađe zajednički interes Srbije i zemalja Nesvrstanih.
„U svim oblastima koje god pomenete postoji taj uzajamni interes i perspektiva uzajamno korisne saradnje. Tako da su te zemlje mnogo značile za Jugoslaviju u prošlosti, ali ništa manje za saradnju sa Srbijom danas“, kaže Jovanović.
Snažan stub Globalnog juga
Prema mišljenju našeg sagovornika, Pokret nesvrstanih ima znatno veću težinu nego što bi se to moglo zaključiti na osnovu njegovog istorijskog porekla. On predstavlja jednu od važnijih političkih osovina Globalnog juga. Njegovu političku težinu dodatno povećava činjenica da, kako navodi, uživa podršku dve stalne članice Saveta bezbednosti UN — Rusije i Kine.
Ako je pre 65 godina jedan od ključnih ciljeva Pokreta nesvrstanih bio da se spreči globalni sukob i posebno nuklearni rat, okolnosti današnjeg sveta pokazuju da ta opasnost nije nestala. Naprotiv, svet se ponovo suočava sa eskalacijom tenzija, konfrontacijom velikih sila i otvorenim kriznim žarištima.
„Jedan od razloga za konferenciju Nesvrstanih 1961. godine bio je otklanjanje opasnosti od globalnog sukoba, posebno nuklearnog. Ta opasnost, kao što vidimo, postoji i danas. Neki je umanjuju, neki je uveličavaju, ali niko ne poriče da opasnost postoji“, kaže Jovanović.
Prema Jovanoviću, upravo zbog toga ovogodišnje okupljanje u Beogradu ne bi trebalo posmatrati samo kao ceremonijalno obeležavanje jubileja. Ono bi, smatra, trebalo da bude prilika za podsećanje na principe koji su Pokret učinili značajnim u međunarodnim odnosima.
Preteča multipolarnog poretka
Činjenica da nikada nije postao jedinstveni i još jedan blok, najvažnija je karakteristika pokreta nesvrstanih – s obzirom da se rodio kao zaštita od uvlačenja u blokove, on je preteča multipolarnog sveta, čijem nastajanju danas svedočimo.
Novooslobođene zemlje, pre 65 godina želele su da se zajedničkim nastupom na svetskoj sceni zaštite od pritisaka da se svrstaju uz jedan od tadašnjih blokova koje su predvodile dve supersile: SAD i SSSR. I danas slični pritisci su vidljivi.
„Ti pritisci danas se vide kroz ovu koaliciju voljnih, ti pritisci se danas vide kroz to što i Srbiju bi neki želeli da svrstaju u neke šeme konfrontacije i zaoštravanja“, kaže Jovanović.
Zbog toga, prema njegovom mišljenju, Srbija, ali i zemlje Globalnog juga, ponovo imaju potrebu da se zaštite od prekomernog mešanja velikih sila u njihove unutrašnje poslove, kao i od pritisaka da se svrstavaju u određene političke ili vojne blokove.
Suština tog koncepta, objašnjava Jovanović, jeste pravo svake države da sama uređuje svoj unutrašnji razvoj, u skladu sa sopstvenim istorijskim, ekonomskim i kulturnim okolnostima, ali bez nametanja sopstvenog modela drugima.
„Kroz uvažavanje i partnerske odnose primenjuje principe aktivne, miroljubive koegzistencije, gde svi, bez obzira na sisteme, ideologije, bez obzira na blokove i tako dalje, treba da koegzistiraju“, zaključuje Jovanović.
Pogledajte i:
