https://lat.sputnikportal.rs/20260829/kakva-nas-ceka-zima-srbija-dobija-dve-vazne-vesti-vec-krajem-septembra--iz-rusije-i-amerike-1202822075.html
Kakva nas čeka zima? Srbija dobija dve važne vesti već krajem septembra — iz Rusije i Amerike
Kakva nas čeka zima? Srbija dobija dve važne vesti već krajem septembra — iz Rusije i Amerike
Sputnik Srbija
Bez imalo izvesnosti po pitanju energetske stabilnosti svet će dočekati zimsku sezonu, pogotovo ako se sušni period nastavi, a Ormuski moreuz ostane u trenutnom... 29.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-29T09:14+0200
2026-08-29T09:14+0200
2026-08-29T09:14+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
energetika
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/27/1120622730_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_d8b676df168c287657cca2df5acd7bd4.jpg
Američki OFAK je upravo za još jedan mesec, do kraja septembra, produžio licencu za rad Naftne industrije Srbije, a baš tada bi, prema očekivanjima, trebalo da usledi novi povoljni gasni aranžman sa Rusijom.U emisiji Energija Sputnjika urednica portala "Energije Balkana" Jelica Putniković je ocenila da je u ovakvoj situaciji sreća što imamo Reverzibilnu hidroelektranu „Bajina Bašta“ koja je u prethodnom periodu bila bitna za snabdevanje električnom energijom.Cena nafte se u poslednje vreme vrti oko 90 dolara za barel, cena prirodnog gasa je na holanskoj berzi TTF koja je glavno merilo, od početka godine porasla 130 odsto, skladišta gasa u Evropi su u proseku popunjena nešto malo iznad 50 odsto, zbog suše pojedine nuklearke u Evropi rade daleko manjim kapacitetom, kao što će biti manja i proizvodnja struje iz hidroelektrana. Transport energenata rečnim putem, pre svega uglja i naftnih derivata, zbog niskog vodostaja je otežan. Uz sve te probleme situaciju će dodatno činiti složenijom ako se sušni period oduži, ističe ona.Rezerve spasavajuOno što smo naučili iz cele ove situacije i globalno i lokalno je, smatra naša sagovornica, da je najbitnije obezbediti što veće rezerve energenata na svojoj teritoriji. Zahvaljujući rezervama nafte koje su procenjene u visini godišnje potrošnje, Kinu kao najvećeg kupca energenata nije pogodio sukob na Bliskom istoku zbog koga je stao transport petine nafte i isto toliko gasa iz Persijskog zaliva. Kina je trošeći uskladištenu naftu najviše uticala da cena tog energenta ne ode u nebesa, napominje Putniković.NIS, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, zajedno sa rafinerijom nastavio je da snabdeva Srbiju naftom i naftnim derivatima upravo zahvaljujući rezervama. Na njih smo se oslanjali sve vreme dok OFAK pre godinu i po dana nije počeo na mesečnom nivou da izdaje licencu za rad NIS-a.Poslovično pesimističan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana izjavio da je prvi put optimista i da se nada da bi u septembru mogli da se završe pregovori Rusa i Mađara uz učešće naše strane o preuzimanju NIS-a od strane Mola koju treba da aminuju Amerikanci.Sa Rusima po staromOno što nas, takođe, može činiti spokojnim je najava da ćemo produžiti gasni aranžman sa Rusijom koji ističe krajem meseca, po kome gas plaćamo po znatno povoljnoj ceni u odnosu na tržišnu.Za raliku od evropskih skladišta gasa koja su polupuna, naša su, po rečima Bajatovića napunjena „do čepa“ i sada punimo i ona koja imamo u Mađarskoj.To što nemamo većih problema sa snabdevanjem električnom energijom Elektroprivredu Srbije (EPS) je poprilično spasila jedina reverzibilna hidroelektrana (RHE). EPS je uvozio manji deo struje ali je to činio kada je tokom dana niža cena na tržištu, da bi u periodima kad je najveća potrošnja koristio tu lagerovanu energiju u RHE i tako smanjio uvoz i obezbedio siguran rad elektroenergetskog sistema, objašnjava Putnikovićeva.Bezbedni sa reverzibilnomOna podseća da su počeli pripremni radovi odnosno eksproprijacija zemljišta za izgradnju naše nove RHE Bistrica 2 o čijem značaju je u ovakvoj situaciji izlišno govoriti.„To je inače projekat koji je star nekoliko decenija. Jednostavno, nekako je bila klima, da kažem, i u državnom vrhu ranije, da nisu puno slušali stručnjake, da tako najbanalnije kažem. Bilo je onih koji su zagovarali ideju da možemo da kupujemo struju na slobodnom tržištu, a ne da je sami proizvodimo, a zna se da je uvek bolje proizvesti kod kuće pa ti da izvezeš, a ne da uvoziš. Znači, Bistrica je nešto što se već gradi, mislim da 2032. godine treba da počne da proizvodi struju“, napominje Putniković.Da se Brisel preispitaOna ističe da u ovoj globalnoj priči najviše pogled upiremo u Evropu jer cene svih energenata na našem kontinentu utiču na cene kod nas. Evropska unija koja neće da kupuje rusku naftu ni ruske derivate došla je u paradoksalnu situaciju da je dizel sada u Evropi skuplji od mlaznog goriva.Ona podseća da je Evropa u ovoj godini, u kojoj je počela primena zakona po kome od početka u potpunosti staje uvoz ruske nafte i gasa, ona uvezla više ruskog prirodnog gasa nego ranije i to na račun tečnog prirodnog gasa (LNG) koji je najvećim delom stizao iz Amerike.Pritom, dodaje ona, ruski LNG je počeo da stiže čak i u Španiju, koja nikad nije kupovala ruski gas. I to je zvanično evidentirano, kaže ona, dodajući da siva flota ruskih energenata i što se tiče gasa i što se tiče sirove nafte, stiže do evropskih luka.I do građana je„Sve države razmišljaju o svojoj bezbednosti, i zato je dobro što je Srbija počela da razmišlja o tome i što su počeli pregovori o izgradnji gasne elektrane koju ćemo graditi sa Azerbejdžanom kod Niša. Posebno je bitno što gas nećemo nabavljati na slobodnom tržištu, jer će Azerbejdžan obezbedi prirodni gas za njeno funkcionisanje“, ističe urednica Energije Balkana.Ona ukazuje da je jedan od načina da se poveća energetska bezbednost zemlje i energetska efikasnost, a to znači da smanjimo gubitke na distributivnoj mreži, ali i da smanjimo potrošnju struje.„Građani treba da razmišljaju da ne greju ulicu, nego da zamene stolariju, da izoluju zidove i da onda smanje potrošnju, i naravno da polako krenu da sami budu proizvođači električne energije. Da stave solarne panele i toplotne pumpe, da li na porodičnu kuću, to može da se uradi i na zgradama, i da se na taj način smanji račun za struju, jer je energija u Srbiji i dalje socijalna kategorija“, ističe Putniković.U Evropi, praktično, možete u nekom velikom trnmom centru da kupite solarni panel, donesete ga, zakačite ga na balkon i proizvodite deo struje koju trošite i tako smanjite svoj račun za struju.Važnija cena benzina od pobede nad IranomOna veruje da su se građani već pripremili za predstojeću grejnu sezonu i uglavnom nabavili energente na koje se greju. Ona ipak savetuje da je najracionalnije uvek imati dve mogućnosti za grejanje. Gas je, kako kaže, prilično dobro rešenje, a ono što nikome ne bi savetovala je, dodaje ona, grejanje na električnu energiju ako niste postavili solarne panele ili toplotne pumpe, jer će cena struje ići sve više.Urednica Energije Balkana očekuje da će do smirivanja stanja na tržištu energenata, posebno nafte, doći uoči američkih međuizbora za Kongres, koji se održavaju 3. novembra.„Prosečnog Amerikanca više zanima, pošto je galon benzina, nego da li je Amerika pobedila Iran. Mnogi od njih se u to ne upuštaju i mislim da je jedan od razloga zašto nije bilo kopnene invazije na Iran bilo i to što bi stradanje Amerikanaca izazvalo negativan odijum prema aktuelnoj vlasti. Trampu inače opada popularnost u Americi i on mora paziti na te izbore za Kongres , a jedan od načina da prođe što bolje, je da energenti pojeftine“, ocenila je urednica Energije Balkana u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energetika, energija sputnjika, analize i mišljenja
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energetika, energija sputnjika, analize i mišljenja
Kakva nas čeka zima? Srbija dobija dve važne vesti već krajem septembra — iz Rusije i Amerike
Bez imalo izvesnosti po pitanju energetske stabilnosti svet će dočekati zimsku sezonu, pogotovo ako se sušni period nastavi, a Ormuski moreuz ostane u trenutnom režimu propuštanja brodova sa naftom i gasom. U svemu tome Srbija se dobro drži iako joj snabdevanje naftom zavisi od SAD, a gasom od Rusije, smatra stručnjak za energetiku Jelica Putniković.
Američki OFAK je upravo za još jedan mesec, do kraja septembra,
produžio licencu za rad
Naftne industrije Srbije, a baš tada bi, prema očekivanjima, trebalo da usledi novi povoljni gasni aranžman sa Rusijom.
U emisiji Energija Sputnjika urednica portala "Energije Balkana" Jelica Putniković je ocenila da je u ovakvoj situaciji sreća što imamo Reverzibilnu hidroelektranu „Bajina Bašta“ koja je u prethodnom periodu bila bitna za snabdevanje električnom energijom.
Cena nafte se u poslednje vreme vrti oko 90 dolara za barel, cena prirodnog gasa je na holanskoj berzi TTF koja je glavno merilo, od početka godine porasla 130 odsto, skladišta gasa u Evropi su u proseku popunjena nešto malo iznad 50 odsto, zbog suše pojedine nuklearke u Evropi rade daleko manjim kapacitetom, kao što će biti manja i proizvodnja struje iz hidroelektrana. Transport energenata rečnim putem, pre svega uglja i naftnih derivata, zbog niskog vodostaja je otežan. Uz sve te probleme situaciju će dodatno činiti složenijom ako se sušni period oduži, ističe ona.
Ono što smo naučili iz cele ove situacije i globalno i lokalno je, smatra naša sagovornica, da je najbitnije obezbediti što veće rezerve energenata na svojoj teritoriji. Zahvaljujući rezervama nafte koje su procenjene u visini godišnje potrošnje, Kinu kao najvećeg kupca energenata nije pogodio sukob na Bliskom istoku zbog koga je stao transport petine nafte i isto toliko gasa iz Persijskog zaliva. Kina je trošeći uskladištenu naftu najviše uticala da cena tog energenta ne ode u nebesa, napominje Putniković.
NIS, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, zajedno sa rafinerijom nastavio je da snabdeva Srbiju naftom i naftnim derivatima upravo zahvaljujući rezervama. Na njih smo se oslanjali sve vreme dok OFAK pre godinu i po dana nije počeo na mesečnom nivou da izdaje licencu za rad NIS-a.
Poslovično pesimističan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana
izjavio da je prvi put optimista i da se nada da bi u septembru mogli da se završe pregovori Rusa i Mađara uz učešće naše strane o preuzimanju NIS-a od strane Mola koju treba da aminuju Amerikanci.
Ono što nas, takođe, može činiti spokojnim je najava da ćemo produžiti gasni aranžman sa Rusijom koji ističe krajem meseca, po kome gas plaćamo po znatno povoljnoj ceni u odnosu na tržišnu.
„Naš aranžman se već duži period produžava na tri ili na šest meseci, tako da, prema onim izjavama Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagasa, gasa će biti. On je čak najavio da će za domaćinstva ostati ista cena tokom naredne grejne sezone, što je u ovo vreme kada nam je MMF, na primer, tražio da struja poskupi, dobra vest za potrošače, uopšte za građane Srbije“, kaže sagovornica Sputnjika.
Za raliku od evropskih skladišta gasa koja su polupuna, naša su, po rečima Bajatovića napunjena „do čepa“ i sada punimo i ona koja imamo u Mađarskoj.
To što nemamo većih problema sa snabdevanjem električnom energijom Elektroprivredu Srbije (EPS) je poprilično spasila jedina reverzibilna hidroelektrana (RHE). EPS je uvozio manji deo struje ali je to činio kada je tokom dana niža cena na tržištu, da bi u periodima kad je najveća potrošnja koristio tu lagerovanu energiju u RHE i tako smanjio uvoz i obezbedio siguran rad elektroenergetskog sistema, objašnjava Putnikovićeva.
Bezbedni sa reverzibilnom
Ona podseća da su počeli pripremni radovi odnosno eksproprijacija zemljišta za izgradnju naše nove RHE Bistrica 2 o čijem značaju je u ovakvoj situaciji izlišno govoriti.
„To je inače projekat koji je star nekoliko decenija. Jednostavno, nekako je bila klima, da kažem, i u državnom vrhu ranije, da nisu puno slušali stručnjake, da tako najbanalnije kažem. Bilo je onih koji su zagovarali ideju da možemo da kupujemo struju na slobodnom tržištu, a ne da je sami proizvodimo, a zna se da je uvek bolje proizvesti kod kuće pa ti da izvezeš, a ne da uvoziš. Znači, Bistrica je nešto što se već gradi, mislim da 2032. godine treba da počne da proizvodi struju“, napominje Putniković.
Ona ističe da u ovoj globalnoj priči najviše pogled upiremo u Evropu jer cene svih energenata na našem kontinentu utiču na cene kod nas. Evropska unija koja neće da kupuje rusku naftu ni ruske derivate došla je u paradoksalnu situaciju da je dizel sada u Evropi skuplji od mlaznog goriva.
„Ja mislim da će Brisel morati da preispita i svoje odluke o tome od koga će ubuduće da uvozi i sirovu naftu i naftne derivate, pogotovo prirodni gas, jer oni jesu sa polupraznim ili polupunim skladištima. I to je zapravo taj paradoks da imamo s jedne strane briselske političare i ljude na vlasti u zapadnoevropskim zemljama koji tvrde da Evropa može bez ruskih energenata, i imamo njihove privrednike koji su ogorčeni zato što njih energenti koštaju više“, kaže urednica Energije Balkana.
Ona podseća da je Evropa u ovoj godini, u kojoj je počela primena zakona po kome od početka u potpunosti staje uvoz ruske nafte i gasa, ona uvezla više ruskog prirodnog gasa nego ranije i to na račun tečnog prirodnog gasa (LNG) koji je najvećim delom stizao iz Amerike.
Pritom, dodaje ona, ruski LNG je počeo da stiže čak i u Španiju, koja nikad nije kupovala ruski gas. I to je zvanično evidentirano, kaže ona, dodajući da siva flota ruskih energenata i što se tiče gasa i što se tiče sirove nafte, stiže do evropskih luka.
„Sve države razmišljaju o svojoj bezbednosti, i zato je dobro što je Srbija počela da razmišlja o tome i što su počeli pregovori o izgradnji gasne elektrane koju ćemo graditi sa Azerbejdžanom kod Niša. Posebno je bitno što gas nećemo nabavljati na slobodnom tržištu, jer će Azerbejdžan obezbedi prirodni gas za njeno funkcionisanje“, ističe urednica Energije Balkana.
Ona ukazuje da je jedan od načina da se poveća energetska bezbednost zemlje i energetska efikasnost, a to znači da smanjimo gubitke na distributivnoj mreži, ali i da smanjimo potrošnju struje.
„Građani treba da razmišljaju da ne greju ulicu, nego da zamene stolariju, da izoluju zidove i da onda smanje potrošnju, i naravno da polako krenu da sami budu proizvođači električne energije. Da stave solarne panele i toplotne pumpe, da li na porodičnu kuću, to može da se uradi i na zgradama, i da se na taj način smanji račun za struju, jer je energija u Srbiji i dalje socijalna kategorija“, ističe Putniković.
U Evropi, praktično, možete u nekom velikom trnmom centru da kupite solarni panel, donesete ga, zakačite ga na balkon i proizvodite deo struje koju trošite i tako smanjite svoj račun za struju.
Važnija cena benzina od pobede nad Iranom
Ona veruje da su se građani već pripremili za predstojeću grejnu sezonu i uglavnom nabavili energente na koje se greju. Ona ipak savetuje da je najracionalnije uvek imati dve mogućnosti za grejanje. Gas je, kako kaže, prilično dobro rešenje, a ono što nikome ne bi savetovala je, dodaje ona, grejanje na električnu energiju ako niste postavili solarne panele ili toplotne pumpe, jer će cena struje ići sve više.
Urednica Energije Balkana očekuje da će do smirivanja stanja na tržištu energenata, posebno nafte, doći uoči američkih međuizbora za Kongres, koji se održavaju 3. novembra.
„Prosečnog Amerikanca više zanima, pošto je galon benzina, nego da li je Amerika pobedila Iran. Mnogi od njih se u to ne upuštaju i mislim da je jedan od razloga zašto nije bilo kopnene invazije na Iran bilo i to što bi stradanje Amerikanaca izazvalo negativan odijum prema aktuelnoj vlasti. Trampu inače opada popularnost u Americi i on mora paziti na te izbore za Kongres , a jedan od načina da prođe što bolje, je da energenti pojeftine“, ocenila je urednica Energije Balkana u emisiji Energija Sputnjika.
