Haknazarjan za Sputnjik: Do rezultata samo kroz krv i znoj – bezbedni smo dok AI ne bude imao dušu
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Pratite nas
Odgovorno tvrdim da muzičari pripadaju jednoj od najbezbednijih profesija kada je reč o tome da li će nas veštačka inteligencija zameniti. Mislim da će morati da protekne mnogo godina dok AI nenauči da proizvodi muziku, da proizvodi lepotu, onako kako to čovek radi.
Ovako proslavljeni jermenski violončelista Narek Haknazarjan gleda na budućnost muzike u svetu ispunjenom veštačkom inteligencijom, tehnologijom i inovacijama. On je u intervjuu za Sputnjik koji nam je dao u Drvengradu na Mokroj Gori, rekao da je inače veliki ljubitelj tehnilogije i svih promena koje AI unosi u savremeni život.
Zaista sam veliki obožavatelj i koristim AI u svakodnevnom životu. Sve dok AI nema dušu, ako je uopšte ikad i dobije, bezbedni smo i, po svemu sudeći, bićemo bezbedni još dugo vremena. Slušao sam pokušaje AI da komponije i izvodi muziku i to je izgledalo kako kada biste uporedili današnje kompjutere i tetris iz osamdesetih godina, kaže proslavljeni violončelista.
Ipak, naš sagovornik se osvrnuo na jednu vrlo značajnu i ozbiljnu nuspojavu tehnologije, podsetivši kako se opseg pažnje kod mladih ljudi drastično i vidno smanjio, ne naravno u Srbiji ili Jermeniji, već širom čitave planete.
Preko društvenih mreža i preko bajkovite slike koju te mreže nude umetnicima, oni vide da postoje mnogi mladi ljudi njihovih godina koji rade relativno lake stvari i to kače na internet, dobijajući stotine, hiljade, milione pratilaca, preko kojih dobro zarađuju. Zbog toga im se smanjuje motivacija da zapravo rade, vežbaju na svojim instrumentima i postignu nešto kroz znoj i krv. To je ogroman problem i ne znam kako da se borimo sa njim, međutim, znam jednu stvar - istinskim umetnicima, čak i onim mlađim, društvene mreže ne odvlače pažnju. Oni ne skreću sa svog puta, kaže Haknazarjan.
Njegov predlog mladim muzičarima je da budu što odlučniji, koliko god je to moguće, i da se konstantno usavrašvaju kroz čitav svoj život i karijeru. Iako to društvene mreže tako predstavljaju, ništa ne dolazi lako u ovom životu, ističe on.
Ništa vam se neće tek tako darovati u životu. Morate vredno raditi da to zaradite, morate da sanjate i morate da jurite svoje snove.
Drvengrad u Jermeniji
Naš sagovornik je tek treći put u Drvengradu i na ,,Kustendorf klasik" festivalu. Prvi put je došao pre deset godina, a želja mu je da dođe kad ,,nema gužve", odnosno van bilo kog festivala. Ovde se, kaže, uvek oseća kao kod kuće.
Stalno ponavljam da Srbija zauzima posebno mesto u mom srcu, jer mogu da uvidim spone koje vežu Jermene i Srbe. Postoje mnoge sličnosti, na prvom mestu u pogledu duše, mentaliteta, temperamenta, toplote u ljudima i ophođenju prema drugima. Kad god sam ovde, osećam se skoro pa kao da sam u Jermeniji, s tim što ljudi pričaju drugim jezikom.
,,Kustendorf klasik" je fantastičan festival, tvrdi proslavljeni muzičar i dodaje da je to sjajna kreacija Emira Kusturice koji je, u međuvremenu, postao i njegov dobar prijatelj, kao i izvor inspiracije.
Svaki dolazak ovde je čast i užitak za mene. Pošto su Srbi tako topao i strastven narod, to osećam i u ovdašnjoj muzici. Sve se to prenosi na muziku i zato je za mene uvek emotivno kada sviram ovde, kada sviram sa srpskim muzičarima, kada slušam srpske muzičare. To je za mene uvek zadovoljstvo – uživati u muzici, ljudima i prirodi, pogotovo u Srbiji.
Naš sagovornik je nakon svečanog otvaranja ,,Kustendorf klasika" imao nastup u jedinstvenom formatu - svirao je i dirigovao na istom koncertu. Ovakvo izviđenje simfonije Čajkovskog predstavljalo je veliku čast, zaključuje Haknazarjan.
Pogledajte i:
