https://lat.sputnikportal.rs/20260829/globalni-juan-zlato-i-40-biliona-duga-petogodisnji-plan-za-slom-hegemonije-dolara-video-1202801852.html
Globalni juan, zlato i 40 biliona duga: Petogodišnji plan za slom hegemonije dolara /video/
Globalni juan, zlato i 40 biliona duga: Petogodišnji plan za slom hegemonije dolara /video/
Sputnik Srbija
Taman kad je Kina otkrila svoj petogodišnji plan internacionalizacije juana (na uštrb dolara) do 2030. u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansijama –... 29.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-29T22:36+0200
2026-08-29T22:36+0200
2026-08-29T22:36+0200
ekonomija
svet – ekonomija
ekonomija
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1c/1202802284_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_dce5ea21da68029ce8969c15031f1579.png
Svet – ne samo finansija – ulazi u nepoznatu teritoriju.Finansijsko otvaranjeU okviru 15. petogodišnjeg plana razvoja Kine, a čitav svet se iz dana u dan uverava dokle je Kinu dovelo prethodnih 14 pažljivo razrađenih i sprovedenih planova na periode od po pet godina, tako da svaki menja i Kinu i svet sve više, Narodna banka Kine – kineska centralna banka – objavila je plan reformi i razvoja s ciljem ”promišljenog napretka finansijskog otvaranja na visokom nivou”.Konkretnije, kako prenose kineski mediji, to podrazumeva širenje globalne upotrebe juana u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansiranju, ubrzanje koraka da Šangaj postane međunarodni finansijski centar, kao i snaženje uloge Hong Konga kao globalnog finansijskog centra.Upravo u Hong Kongu je, inače, u julu otvoren kineski ekvivalent londonskoj berzi zlata koja je dosad držala monopol u svetu, a američka agencija za kreditni rejting Standard end Purs (S&P) ukazuje baš ovih dana i da ”Kina razvija globalnu mrežu trezora za zlato, uz ubrzanje kupovine zlata od strane centralne banke, kao deo napora da se ojačaju uloga juana u međunarodnoj trgovini i ekonomska otpornost zemlje”.Istovremeno se, međutim, napominje i da je to sa zlatom samo jedan deo ukupnih poduhvata koji povrh toga podrazumevaju i razvoj sistema plaćanja, digitalnih finansija, tržišta obveznica i monetarne saradnje s partnerima.U skladu s tim, petogodišnji plan finansijskog otvaranja i internacionalizacije juana predviđa i širu upotrebu CIPS-a – kineske verzije SVIFT-a, sistema za međunarodne transakcije pod kontrolom zapadnih finansijskih i političkih centara – pri čemu su kineski državni mediji, najavljujući krajem decembra prošle godine izradu petogodišnjeg finansijskog plana za globalni juan, precizirali i da će važnu ulogu u tome imati i mBridž kao most (kako mu i ime kaže) među digitalnim valutama partnerskih centralnih banaka u okviru BRIKS-a.Monetarna politika sa kineskim karakteristikama”Fajnenšel tajms” opominje i da je, u sklopu planirane internacionalizacije, nemačka Dojče banka upravo postala prva evropska banka koja će obavljati transakcije u juanima, što ”uspostavlja direktnu vezu s kineskim finansijskim sistemom”, a to se pak nadovezalo na pristupanje ove banke CIPS-u, kao kineskoj alternativi SVIFT-a, još pre više od 10 godine.Sve u svemu, ocenjuje ”Fajnenšel tajms”, ”Kina je poslednjih godina ubrzala napore da poveća globalnu upotrebu svoje valute i time izazove dominaciju dolara”, i to ne radi tako što kopira ”ortodoksni”, to jest američki put koji podrazumeva i ogromne spoljne deficite. Već je reč, kako je istim povodom precizirala kineska državna televizija, o ”naučnom i robusnom okviru za usavršavanje modernog sistema monetarne politike sa kineskim karakteristikama, kojima se popravljaju mehanizmi kreiranja novca”, a ”značajan stub ovog plana je jačanje pristupa realne ekonomije kvalitetnim finansijskim servisima”, što ”uključuje razvoj finansijskog sistema prilagođenog naučnim i tehnološkim inovacijama”.Što će reći da, planiranom internacionalizacijom juana koja je već u toku, iako ga ne spominje izričito, Kina stvara alternativu dolaru i njegovom sistemu, i pritom se delom oslanja na monetarne postulate koji postoje odvajkada i na koje se oslanjala i Amerika sve dok nije bankrotirala u odnosu na zlatu 1971, dok se drugim delom Kina oslanja upravo na to negativno američko iskustvo te uči iz tuđih grešaka, pritom, primenjujući inovativna tehnološka rešenja u pogledu digitalnih valuta i sistema plaćanja.Dug pre rokaIstovremeno, Amerika je uspela da probije i (psihološku) granicu svog duga od teško zamislivih 40 biliona dolara, i to, kako navodi ”Vašington post”, nekoliko meseci pre nego što su računali da će se to dogoditi, što znači da se proces zaduživanja Amerike ubrzava. Normalno, kad su kamate na 30-godišnje državne obveznice – ”najvažnija cena na svetu”, kako se opisuje u jednom komentaru u ”Volstrit džornalu” – porasle na dvodecenijski maksimum usled viška ponude (jer Amerika mora da se zadužuje sve više) i manjka potražnje jer je krug kupaca duga ograničen a na tržištu su sve veće količine duga na prodaju, kako državnog od Amerike do Evrope, uz refinansiranje po znatno nepovoljnijim uslovima nego pre usled viših kamata, tako i korporativnog zbog enormne potrebe za finansiranjem veštačke inteligencije koja nikako da počne da generiše prihod.Šta je izazvalo rast kamata, i šta to znači za državne i korporativne dugove na Zapadu? Zašto kamate na kineske obveznice idu u suprotnom smeru? I šta sve donosi petogodišnji plan Kine za kvalitetno finansijsko otvaranje?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i politički ekonomista Mihailo Savić.Pogledajte video:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – ekonomija, ekonomija, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet – ekonomija, ekonomija, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Globalni juan, zlato i 40 biliona duga: Petogodišnji plan za slom hegemonije dolara /video/
Taman kad je Kina otkrila svoj petogodišnji plan internacionalizacije juana (na uštrb dolara) do 2030. u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansijama – prvi takav plan do sada – američki državni dug prevazišao je cifru od 40 biliona dolara. S kamatama koje rastu tako da ”upozore na nevolju koja dolazi”, opominje ”Volstrit džornal”.
Svet – ne samo finansija – ulazi u nepoznatu teritoriju.
U okviru 15. petogodišnjeg plana razvoja Kine, a čitav svet se iz dana u dan uverava dokle je Kinu dovelo prethodnih 14 pažljivo razrađenih i sprovedenih planova na periode od po pet godina, tako da svaki menja i Kinu i svet sve više, Narodna banka Kine – kineska centralna banka – objavila je plan reformi i razvoja s ciljem ”promišljenog napretka finansijskog otvaranja na visokom nivou”.
Konkretnije, kako prenose kineski mediji, to podrazumeva širenje globalne upotrebe juana u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansiranju, ubrzanje koraka da Šangaj postane međunarodni finansijski centar, kao i snaženje uloge Hong Konga kao globalnog finansijskog centra.
Upravo u Hong Kongu je, inače, u julu otvoren kineski ekvivalent londonskoj berzi zlata koja je dosad držala monopol u svetu, a američka agencija za kreditni rejting Standard end Purs (S&P) ukazuje baš ovih dana i da ”Kina razvija globalnu mrežu trezora za zlato, uz ubrzanje kupovine zlata od strane centralne banke, kao deo napora da se ojačaju uloga juana u međunarodnoj trgovini i ekonomska otpornost zemlje”.
Istovremeno se, međutim, napominje i da je to sa zlatom samo jedan deo ukupnih poduhvata koji povrh toga podrazumevaju i razvoj sistema plaćanja, digitalnih finansija, tržišta obveznica i monetarne saradnje s partnerima.
U skladu s tim, petogodišnji plan finansijskog otvaranja i internacionalizacije juana predviđa i širu upotrebu CIPS-a – kineske verzije SVIFT-a, sistema za međunarodne transakcije pod kontrolom zapadnih finansijskih i političkih centara – pri čemu su kineski državni mediji, najavljujući krajem decembra prošle godine izradu petogodišnjeg finansijskog plana za globalni juan, precizirali i da će važnu ulogu u tome imati i mBridž kao most (kako mu i ime kaže) među digitalnim valutama partnerskih centralnih banaka u okviru BRIKS-a.
Monetarna politika sa kineskim karakteristikama
”Fajnenšel tajms” opominje i da je, u sklopu planirane internacionalizacije, nemačka Dojče banka upravo postala prva evropska banka koja će obavljati transakcije u juanima, što ”uspostavlja direktnu vezu s kineskim finansijskim sistemom”, a to se pak nadovezalo na pristupanje ove banke CIPS-u, kao kineskoj alternativi SVIFT-a, još pre više od 10 godine.
Sve u svemu, ocenjuje ”Fajnenšel tajms”, ”Kina je poslednjih godina ubrzala napore da poveća globalnu upotrebu svoje valute i time izazove dominaciju dolara”, i to ne radi tako što kopira ”ortodoksni”, to jest američki put koji podrazumeva i ogromne spoljne deficite. Već je reč, kako je istim povodom precizirala kineska državna televizija, o ”naučnom i robusnom okviru za usavršavanje modernog sistema monetarne politike sa kineskim karakteristikama, kojima se popravljaju mehanizmi kreiranja novca”, a ”značajan stub ovog plana je jačanje pristupa realne ekonomije kvalitetnim finansijskim servisima”, što ”uključuje razvoj finansijskog sistema prilagođenog naučnim i tehnološkim inovacijama”.
Što će reći da, planiranom internacionalizacijom juana koja je već u toku, iako ga ne spominje izričito, Kina stvara alternativu dolaru i njegovom sistemu, i pritom se delom oslanja na monetarne postulate koji postoje odvajkada i na koje se oslanjala i Amerika sve dok nije bankrotirala u odnosu na zlatu 1971, dok se drugim delom Kina oslanja upravo na to negativno američko iskustvo te uči iz tuđih grešaka, pritom, primenjujući inovativna tehnološka rešenja u pogledu digitalnih valuta i sistema plaćanja.
Istovremeno, Amerika je uspela da probije i (psihološku) granicu svog duga od teško zamislivih 40 biliona dolara, i to, kako navodi ”Vašington post”, nekoliko meseci pre nego što su računali da će se to dogoditi, što znači da se proces zaduživanja Amerike ubrzava. Normalno, kad su kamate na 30-godišnje državne obveznice – ”najvažnija cena na svetu”, kako se opisuje u jednom komentaru u ”Volstrit džornalu” – porasle na dvodecenijski maksimum usled viška ponude (jer Amerika mora da se zadužuje sve više) i manjka potražnje jer je krug kupaca duga ograničen a na tržištu su sve veće količine duga na prodaju, kako državnog od Amerike do Evrope, uz refinansiranje po znatno nepovoljnijim uslovima nego pre usled viših kamata, tako i korporativnog zbog enormne potrebe za finansiranjem veštačke inteligencije koja nikako da počne da generiše prihod.
Šta je izazvalo rast kamata, i šta to znači za državne i korporativne dugove na Zapadu? Zašto kamate na kineske obveznice idu u suprotnom smeru? I šta sve donosi petogodišnji plan Kine za kvalitetno finansijsko otvaranje?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i politički ekonomista Mihailo Savić.
