https://lat.sputnikportal.rs/20260829/atomska-bomba-u-hirosimi-stvorila-metal-kakav-do-sada-nije-vidjen-na-zemlji-1202834613.html
Atomska bomba u Hirošimi stvorila metal kakav do sada nije viđen na Zemlji
Atomska bomba u Hirošimi stvorila metal kakav do sada nije viđen na Zemlji
Sputnik Srbija
U mikroskopskim ostacima atomske eksplozije koja je 6. avgusta 1945. godine uništila Hirošimu, naučnici su pronašli sićušno zrno metalne legure kakva do sada... 29.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-29T19:30+0200
2026-08-29T19:30+0200
2026-08-29T19:30+0200
nauka i tehnologija
društvo
hirošima
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/08/1123162464_0:0:3115:1753_1920x0_80_0_0_7a2c8403e45b8714f3016df368d741d5.jpg
Vatrena kugla nastala nakon detonacije dostigla je temperaturu veću od 7.000 stepeni Celzijusa i za svega nekoliko sekundi isparila metale, zemljište, staklo i druge materijale. Pri naglom hlađenju nastale su sićušne staklaste kuglice, poznate kao hirošimaiti, u kojima su naučnici pronašli neobične metalne čestice.Neobično zrno u ostacima eksplozijeBindi i njegove kolege proučili su 34 uzorka iz peska Hirošimskog zaliva, koristeći mikroskopske i rendgenske analize. U jednoj staklastoj kuglici pronašli su metalno zrno široko oko 10 mikrometara.Analiza je pokazala da neobično zrno sadrži uglavnom gvožđe, uz hrom, silicijum, nikl, molibden, mangan i aluminijum. Za razliku od ostalih ispitivanih zrna, imalo je složenu i visoko uređenu kristalnu strukturu koja ne odgovara poznatim industrijskim legurama.„Novost je u specifičnoj kombinaciji hemijskog sastava i kristalne strukture. Ona ne odgovara poznatim industrijskim legurama niti ranije zabeleženim produktima eksplozija“, objasnio je Bindi.Materijal stvoren u trenutku katastrofeNaučnici veruju da je legura nastala kondenzacijom iz metalne pare, nakon čega se izuzetno brzo ohladila. Upravo je to naglo hlađenje omogućilo da se složena struktura „zamrzne“ pre nego što pređe u stabilniji oblik.Otkriće pokazuje da ostaci nuklearnih eksplozija mogu da posluže kao svojevrsna prirodna laboratorija za proučavanje materijala nastalih u ekstremnim uslovima, a ovakve čestice mogu da sačuvaju i podatke o uslovima koji su vladali tokom same eksplozije.„Sa naučne strane, materijal je izvanredan, ali ne može se odvojiti od ljudske katastrofe koja ga je stvorila. Ovom radu stoga mora da se pristupi sa poniznošću, poštovanjem i jasnom svešću da naučno saznanje ovde proizlazi iz ostataka ogromne patnje“, zaključio je Bindi.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, hirošima, izumi i otkrića
društvo, hirošima, izumi i otkrića
Atomska bomba u Hirošimi stvorila metal kakav do sada nije viđen na Zemlji
U mikroskopskim ostacima atomske eksplozije koja je 6. avgusta 1945. godine uništila Hirošimu, naučnici su pronašli sićušno zrno metalne legure kakva do sada nije zabeležena na Zemlji. Materijal je nastao u ekstremnim uslovima nuklearne eksplozije, a otkriće je objavio tim predvođen geologom Lukom Bindijem sa Univerziteta u Firenci.
Vatrena kugla nastala nakon detonacije dostigla je temperaturu veću od 7.000 stepeni Celzijusa i za svega nekoliko sekundi isparila metale, zemljište, staklo i druge materijale. Pri naglom hlađenju nastale su sićušne staklaste kuglice, poznate kao hirošimaiti, u kojima su naučnici pronašli neobične metalne čestice.
Neobično zrno u ostacima eksplozije
Bindi i njegove kolege proučili su 34 uzorka iz peska Hirošimskog zaliva, koristeći mikroskopske i rendgenske analize. U jednoj staklastoj kuglici pronašli su metalno zrno široko oko 10 mikrometara.
„Metali, staklo, zemljište i građevinski materijali isparavaju i mešaju se na veoma visokim temperaturama, a to stvara hemijske kombinacije koje bi se retko pojavile u normalnim uslovima. Dok se vatrena kugla širi, materijal se kondenzuje i hladi toliko brzo da neobični rasporedi atoma ostaju ’zamrznuti’ pre nego što uspeju da se pretvore u jednostavnije, stabilnije strukture“, objasnio je Bindi.
Analiza je pokazala da neobično zrno sadrži uglavnom gvožđe, uz hrom, silicijum, nikl, molibden, mangan i aluminijum. Za razliku od ostalih ispitivanih zrna, imalo je složenu i visoko uređenu kristalnu strukturu koja ne odgovara poznatim industrijskim legurama.
„Novost je u specifičnoj kombinaciji hemijskog sastava i kristalne strukture. Ona ne odgovara poznatim industrijskim legurama niti ranije zabeleženim produktima eksplozija“, objasnio je Bindi.
Materijal stvoren u trenutku katastrofe
Naučnici veruju da je legura nastala kondenzacijom iz metalne pare, nakon čega se izuzetno brzo ohladila. Upravo je to naglo hlađenje omogućilo da se složena struktura „zamrzne“ pre nego što pređe u stabilniji oblik.
„Ova otkrića ukazuju na to da ostaci istorijskih eksplozija možda sadrže čitav niz retkih metastabilnih faza. Mnoge od njih skrivene su u zrncima širokim tek nekoliko mikrometara, pa ih je zato lako prevideti“, rekao je Bindi.
Otkriće pokazuje da ostaci nuklearnih eksplozija mogu da posluže kao svojevrsna prirodna laboratorija za proučavanje materijala nastalih u ekstremnim uslovima, a ovakve čestice mogu da sačuvaju i podatke o uslovima koji su vladali tokom same eksplozije.
„Sa naučne strane, materijal je izvanredan, ali ne može se odvojiti od ljudske katastrofe koja ga je stvorila. Ovom radu stoga mora da se pristupi sa poniznošću, poštovanjem i jasnom svešću da naučno saznanje ovde proizlazi iz ostataka ogromne patnje“, zaključio je Bindi.
