https://lat.sputnikportal.rs/20260829/1202825784.html
Izgubljeni vek srpske kulture
Izgubljeni vek srpske kulture
Sputnik Srbija
Šta je motivisalo mladu ženu obolelu od karcinoma dojke da svoje traumatično iskustvo kreativno preobrazi u pozorišnu predstavu u kojoj – umesto straha i... 29.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-29T10:00+0200
2026-08-29T10:00+0200
2026-08-29T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1d/1202825626_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_23342b632a31f1a1104ac70408f8f722.jpg
Izgubljeni vek srpske kulture
Sputnik Srbija
Šta je motivisalo mladu ženu obolelu od karcinoma dojke da svoje traumatično iskustvo kreativno preobrazi u pozorišnu predstavu u kojoj – umesto straha i bolesti – trijumfuju snaga, samopoštovanje i duhovna borba u kojoj se slavi život – čemu je sve bolest naučila i kako danas na nov način, posle svega, u krugu onih koje voli smešta i sebe – pitamu Anu Dornik, čija je priča inspirisala nastanak biografske predstave „Ožiljci od meda“, u kojoj Ana igra jednu od uloga, a koja će pred niškom publikom biti izvedena 8. septembra u Narodnom pozorištu u Nišu.
Šta predstavlja pet triptiha izloženih u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, kako je jedan njegov likovni rad inspirisao Milorada Pavića, njegovog oca, da napiše roman „Predeo slikan čajem“, zašto su rano hrišćanstvo i vizantijska umetnost, ali i delovi budističke duhovnosti u temelju njegove poetike – pitamo akademskog slikara Ivana Pavića.
Hoćemo li posle TV serije, čiji je reditelj i scenarista, na nov, bolji i jasniji način razumeti svu izuzetnost ličnosti srpskog naučnika, rodoljuba i dobrotvora Mihaila Pupina – pitamo Danila Bećkovića.
A kako je posle višedecenijskog rada zaokružio kapitalnu naučnu studiju o istoriji srpske kulture, objavivši nedavno završni tom „Srpska kutlura 20. veka“ u Matici srpskoj, kako je – kroz priču o privatnom životu, obrazovanju i nauci, jeziku i književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi, pozorištu, muzici, filozofiji, štampi, srpskoj prvoslavnoj crkvi... – na jednistven način primerima potvrdio da je 20. vek za Srbe uistinu izgubljeni vek, zašto je žiri koji mu je dodelio nagradu „Dr Špiro Matijević“ u obrazloženju kazao da je reč „o velikom prilogu našem boljem poznavanju samih sebe“ – za „Orbitu kulture“ objašnjava veliki istoričar „Srpske kulture“, pisac i književni istoričar dr Petar Pijanović.
Šta je motivisalo mladu ženu obolelu od karcinoma dojke da svoje traumatično iskustvo kreativno preobrazi u pozorišnu predstavu u kojoj – umesto straha i bolesti – trijumfuju snaga, samopoštovanje i duhovna borba u kojoj se slavi život – čemu je sve bolest naučila i kako danas na nov način, posle svega, u krugu onih koje voli smešta i sebe – pitamu Anu Dornik, čija je priča inspirisala nastanak biografske predstave „Ožiljci od meda“, u kojoj Ana igra jednu od uloga, a koja će pred niškom publikom biti izvedena 8. septembra u Narodnom pozorištu u Nišu.Šta predstavlja pet triptiha izloženih u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, kako je jedan njegov likovni rad inspirisao Milorada Pavića, njegovog oca, da napiše roman „Predeo slikan čajem“, zašto su rano hrišćanstvo i vizantijska umetnost, ali i delovi budističke duhovnosti u temelju njegove poetike – pitamo akademskog slikara Ivana Pavića.Hoćemo li posle TV serije, čiji je reditelj i scenarista, na nov, bolji i jasniji način razumeti svu izuzetnost ličnosti srpskog naučnika, rodoljuba i dobrotvora Mihaila Pupina – pitamo Danila Bećkovića.A kako je posle višedecenijskog rada zaokružio kapitalnu naučnu studiju o istoriji srpske kulture, objavivši nedavno završni tom „Srpska kutlura 20. veka“ u Matici srpskoj, kako je – kroz priču o privatnom životu, obrazovanju i nauci, jeziku i književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi, pozorištu, muzici, filozofiji, štampi, srpskoj prvoslavnoj crkvi... – na jednistven način primerima potvrdio da je 20. vek za Srbe uistinu izgubljeni vek, zašto je žiri koji mu je dodelio nagradu „Dr Špiro Matijević“ u obrazloženju kazao da je reč „o velikom prilogu našem boljem poznavanju samih sebe“ – za „Orbitu kulture“ objašnjava veliki istoričar „Srpske kulture“, pisac i književni istoričar dr Petar Pijanović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Šta je motivisalo mladu ženu obolelu od karcinoma dojke da svoje traumatično iskustvo kreativno preobrazi u pozorišnu predstavu u kojoj – umesto straha i bolesti – trijumfuju snaga, samopoštovanje i duhovna borba u kojoj se slavi život – čemu je sve bolest naučila i kako danas na nov način, posle svega, u krugu onih koje voli smešta i sebe – pitamu Anu Dornik, čija je priča inspirisala nastanak biografske predstave „Ožiljci od meda“, u kojoj Ana igra jednu od uloga, a koja će pred niškom publikom biti izvedena 8. septembra u Narodnom pozorištu u Nišu.
Šta predstavlja pet triptiha izloženih u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, kako je jedan njegov likovni rad inspirisao Milorada Pavića, njegovog oca, da napiše roman „Predeo slikan čajem“, zašto su rano hrišćanstvo i vizantijska umetnost, ali i delovi budističke duhovnosti u temelju njegove poetike – pitamo akademskog slikara Ivana Pavića.
Hoćemo li posle TV serije, čiji je reditelj i scenarista, na nov, bolji i jasniji način razumeti svu izuzetnost ličnosti srpskog naučnika, rodoljuba i dobrotvora Mihaila Pupina – pitamo Danila Bećkovića.
A kako je posle višedecenijskog rada zaokružio kapitalnu naučnu studiju o istoriji srpske kulture, objavivši nedavno završni tom „Srpska kutlura 20. veka“ u Matici srpskoj, kako je – kroz priču o privatnom životu, obrazovanju i nauci, jeziku i književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi, pozorištu, muzici, filozofiji, štampi, srpskoj prvoslavnoj crkvi... – na jednistven način primerima potvrdio da je 20. vek za Srbe uistinu izgubljeni vek, zašto je žiri koji mu je dodelio nagradu „Dr Špiro Matijević“ u obrazloženju kazao da je reč „o velikom prilogu našem boljem poznavanju samih sebe“ – za „Orbitu kulture“ objašnjava veliki istoričar „Srpske kulture“, pisac i književni istoričar dr Petar Pijanović.
