Spomenik Ratka Mladića je – Republika Srpska
© AP Photo / Radivoje Pavičić
Pratite nas
Da nije bilo generala Mladića pitanje je šta bi bilo sa Republikom Srpskom. Preuzeo je komandu u vreme kada se JNA raspadala po nacionalnoj osnovi, a njegovo iskustvo je unelo stabilnost i sigurnost u novonastalu vojsku i kontrolu nad prostorima koje je srpski narod oslobodio. Zato je Republika Srpska svojevrsni spomenik života i dela Ratka Mladića.
Ovako bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović govori o istorijskog ulozi generala Ratka Mladića koji je u četvrtak preminuo u 84. godini, do poslednjeg dana izdržavajući kaznu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu u Hagu za navodne ratne zločine.
Zbog svega toga, srpski narod poštuje istorijski doprinos generala Ratka Mladića, kaže Šainović.
„General Mladić je došao u Knin po redovnom rasporedu unutar tada Jugoslovenske narodne armije i dobio je dužnost u komandi korpusa u Kninu, u vreme kada se JNA defakto raspadala po nacionalnoj osnovi. Oficiri Hrvati su otišli hrvatskim snagama koji su tada već bile u formiranju, to se u Bosni zvalo Hrvatsko veće odbrane ili u Hrvatskoj Zbor narodne garde. Oficiri muslimani su odlazili u vojsku koja se formirala za budući sukob u Bosni. U isto vreme u Krajini su već počeli oružani incidenti pripadnika Zbora narodne garde koji su pucali na vojsku, vojne objekte, gađali stražare pored kasarni i kod vojnika je već počeo da se javlja strah za goli život. U to vreme je Ratkova uloga počela da raste jer je on uneo mir, stabilnost“, priseća se bivši premijer koji je sa Mladićem proveo tri godine u Hagu.
Kako ističe, sa istorijske distance izgleda sitno, ali bilo je mnogo važno da nije nastao organizacioni i komandni vakuum prilikom transformacije jedne vojske u drugu, jer bi svaki taj vakuum na frontu imao teške posledice.
„Tako da je ta Ratkova uloga unela stabilnost, sigurnost u novonastalu vojsku Republike Srpske i on je vodio do kraja rata, očuvao taj prostor, ljude i živote. Zato njega doživljavaju kao jednog od tvoraca Republike Srpske“, ocenjuje Šainović.
Neustrašivi komandant
Mladić je, dodaje, bio terenski oficir, ne onaj koji telefonom izdaje naloge. Obilazio je vojnike, stražarska mesta, hrabrio, preduzimao mere zaštite, čak sam učestvovao u deminiranju puteva i objekata.
„Tu je pokazao prave znake neustrašivog komandanta koji se ne boji da lično izvrši akte deminiranja. Čuo sam na hrvatskoj televiziji, kasnije kada sam bio u Hagu, hrvatskog oficira koji je rekao da je još bio u JNA kada je jedan autobus vojske bio miniran i dok su čekali da dođu demineri došao je Ratko Mladić, lično ušao u autobus i izneo demontiranu minu. Tako da to je uloga Ratka koji posle iz Knina, kada se formiraju vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, na principu da po poreklu, po mestu rođenja oficiri pristupe odgovarajućoj vojsci, pa tako i on, pošto je rođen u Bosni, pristupa vojsci RS i utiče na njeno formiranje, uspostavljanje komandi, mreže rukovođenja i uspostavlja kontrolu nad prostorima koje je srpski narod oslobodio“, kaže sagovornik Sputnjika.
Bivši premijer Srbije već je bio u Hagu kada je general Mladić doveden. I tamo se, dodaje, kao i na bojnom polju držao vojnički, hrabrio druge, unosio dozu moralne snage.
„Ja sam video Ratka tog dana kad je doveden u Hag. On je bio u vrlo teškom zdravstvenom stanju, sa urološkom sepsom koja je pretila da mu odnese život. Ipak, brzo se oporavio i vratio se njegovom načinu komuniciranja s ljudima, direktno, šaljivo, bez uvijanja i bez zadnjih misli, nego sve što na um to na drum. Takav je bio sve vreme, i dok je trajalo suđenje. Ličio je na sebe i nastavio je borbu koju je vodio do kraja“, smatra Šainović.
Kazna ili osveta
On ocenjuje da zatvorska kazna nije osveta, već dosuđena restrikcija slobode, pa je tako izdržavanje kazne kod čoveka koji nije zdrav i svestan onoga što se događa potpuno besmisleno, i dodaje da je jedna od veliki mana Haškog tribunala to što nema stabilne sudske prakse.
„Čovek koji je na merama palijativne nege, dakle ne više na lečenju, traba da bude pušten da poslednje dane provede sa svojom porodicom. Hag je ranije to izvršavao. Neke ljude je pustio, kao generala Pavkovića ili Brđanina iz Banjaluke koji je, doduše, pušten potpuno besvestan i preminuo je narednog dana. Ranije je važilo i da se nakon izdržane dve trećine kazne osuđenik pušta na slobodu. Kasnije je odlukom predsednika suda to ukinuto, a ne možete se žaliti jer nema više instance. Tako da su to te osobine Haškog tribunala, ta pravna nesigurnost i nestabilnost, koje, naravno, u krajnjem slučaju utiču na zdravlje bolesnih ljudi. I evo, videli smo kako se završilo i sa Ratkom Mladićem“, zaključuje Šainović.
Pogledajte i:
