https://lat.sputnikportal.rs/20260828/duhovne-cestice-otkrivene-posle-gasenja-nuklearnog-reaktora-prvi-put-izmeren-njihov-signal-1202806251.html
„Duhovne čestice“ otkrivene posle gašenja nuklearnog reaktora: Prvi put izmeren njihov signal
„Duhovne čestice“ otkrivene posle gašenja nuklearnog reaktora: Prvi put izmeren njihov signal
Sputnik Srbija
Fizičari su prvi put direktno izmerili izuzetno slab tok antineutrina koji ostaje i nakon što se nuklearni reaktor ugasi. Otkriće bi jednog dana moglo da... 28.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-28T22:43+0200
2026-08-28T22:43+0200
2026-08-28T22:43+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
fizika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197265728_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_f8911ab10b620731ac2da55c5b3acd81.png
Neutrini i njihove antičestice, antineutrini, često se nazivaju „česticama duhovima“ jer gotovo uopšte ne reaguju sa materijom. Upravo zbog te osobine izuzetno ih je teško otkriti, ali ona ih istovremeno čini veoma korisnim za proučavanje onoga što se dešava unutar nuklearnih reaktora.U novom istraživanju, fizičari su prvi put izmerili antineutrine koji nastaju nakon gašenja reaktora. Eksperiment je sproveden u Francuskoj u okviru projekta „Double Chooz“, uz učešće naučnika sa Instituta „Maks Plank“ za nuklearnu fiziku.Do sada su eksperimenti uglavnom proučavali antineutrine dok su reaktori radili, kada ih ima mnogo više. Posle gašenja njihov broj naglo opada, ali ne nestaje odmah.„Otkrivanje tog malog signala posle gašenja zahtevalo je izuzetno nisku pozadinu i veoma pažljivu analizu“, objašnjava fizičar Entoni Onilon sa Instituta „Maks Plank“.Reaktor je ugašen, ali gorivo nastavlja da „radi“Gašenje nuklearnog reaktora ne znači da radioaktivni materijali u njemu istog trenutka prestaju da se menjaju.Tokom rada reaktora, cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma nastaju brojni novi, radioaktivni atomi. I nakon prestanka rada reaktora, oni nastavljaju da se raspadaju. Tokom tih raspada nastaju i antineutrini.Deo goriva se posle upotrebe premešta u bazene sa vodom, gde se hladi. I ono nastavlja da proizvodi slab tok antineutrina.Zato se može reći da je reaktor ugašen, ali da njegovo gorivo još dugo ostavlja veoma slab „potpis“ koji fizičari mogu da traže.Antineutrine nije moguće videti direktno. Oni prolaze kroz materiju gotovo nesmetano i ogroman broj njih prolazi kroz naše telo svakog trenutka, a da to uopšte ne primetimo.Ipak, veoma retko antineutrino ipak stupi u interakciju sa materijom. Upravo taj redak događaj fizičari pokušavaju da registruju.U detektoru koji je korišćen u eksperimentu „Double Chooz“, antineutrino ponekad udari u proton i proizvede neutron i pozitron — antičesticu elektrona. Pozitron se gotovo odmah sudara sa elektronom i pri tom nastaje prvi kratak blesak svetlosti.Nekoliko trenutaka kasnije, neutron bude uhvaćen u materijalu detektora, što proizvodi drugi svetlosni signal.Ta dva signala zajedno omogućavaju naučnicima da prepoznaju da se dogodila interakcija koja je verovatno izazvana antineutrinom.Slab signal koji potvrđuje predviđanjaEksperiment „Double Chooz“ trajao je od 2011. do 2017. godine, a naučnici su koristili dva podzemna detektora, postavljena na oko 400 i 1.050 metara od reaktora nuklearne elektrane „Chooz“ u severnoj Francuskoj.Kada su oba reaktora bila isključena, istraživači su imali priliku da potraže izuzetno slab signal koji je inače prekriven ogromnim brojem antineutrina proizvedenih tokom normalnog rada.Tokom 17,2 dana takvog posmatranja zabeležili su 106 događaja, uz statističku grešku od 18, dok je teorijski model predviđao oko 88 događaja, uz grešku od sedam.Rezultat se, prema istraživačima, veoma dobro poklapa sa očekivanjima.To je važno jer naučnici nisu otkrili novu vrstu čestice. Antineutrini su odavno poznati, a fizičari su već predviđali da će radioaktivno gorivo nastaviti da ih proizvodi nakon gašenja reaktora. Novina je što su sada uspeli da direktno izmere taj izuzetno slab zaostali signal.Naučnici smatraju da bi ova tehnika u budućnosti mogla da bude korisna za nuklearnu bezbednost. Pošto antineutrini lako prolaze kroz materiju, njihovim merenjem moguće je dobiti informacije o nuklearnom gorivu bez potrebe da se reaktor otvara ili direktno pregleda.Ipak, tehnologija je još daleko od toga da može da otkrije, na primer, da je nestalo nekoliko komada istrošenog goriva. Za sada je dovoljno osetljiva da registruje velike promene u ukupnom toku antineutrina.Zbog toga istraživači ovaj rezultat pre svega vide kao dokaz da je moguće „slušati“ nuklearni reaktor i nakon njegovog gašenja — pomoću čestica koje prolaze kroz materiju gotovo kao da je nema.Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu „Physical Review Letters“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, fizika
nauka i tehnologija, društvo, fizika
„Duhovne čestice“ otkrivene posle gašenja nuklearnog reaktora: Prvi put izmeren njihov signal
Fizičari su prvi put direktno izmerili izuzetno slab tok antineutrina koji ostaje i nakon što se nuklearni reaktor ugasi. Otkriće bi jednog dana moglo da pomogne u nenametljivom praćenju nuklearnog goriva i kontroli nuklearnih postrojenja.
Neutrini i njihove antičestice, antineutrini, često se nazivaju „česticama duhovima“ jer gotovo uopšte ne reaguju sa materijom. Upravo zbog te osobine izuzetno ih je teško otkriti, ali ona ih istovremeno čini veoma korisnim za proučavanje onoga što se dešava unutar nuklearnih reaktora.
U novom istraživanju, fizičari su prvi put izmerili antineutrine koji nastaju nakon gašenja reaktora. Eksperiment je sproveden u Francuskoj u okviru projekta „Double Chooz“, uz učešće naučnika sa Instituta „Maks Plank“ za nuklearnu fiziku.
Do sada su eksperimenti uglavnom proučavali antineutrine dok su reaktori radili, kada ih ima mnogo više. Posle gašenja njihov broj naglo opada, ali ne nestaje odmah.
„Otkrivanje tog malog signala posle gašenja zahtevalo je izuzetno nisku pozadinu i veoma pažljivu analizu“, objašnjava fizičar Entoni Onilon sa Instituta „Maks Plank“.
Reaktor je ugašen, ali gorivo nastavlja da „radi“
Gašenje nuklearnog reaktora ne znači da radioaktivni materijali u njemu istog trenutka prestaju da se menjaju.
Tokom rada reaktora, cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma nastaju brojni novi, radioaktivni atomi. I nakon prestanka rada reaktora, oni nastavljaju da se raspadaju. Tokom tih raspada nastaju i antineutrini.
Deo goriva se posle upotrebe premešta u bazene sa vodom, gde se hladi. I ono nastavlja da proizvodi slab tok antineutrina.
Zato se može reći da je reaktor ugašen, ali da njegovo gorivo još dugo ostavlja veoma slab „potpis“ koji fizičari mogu da traže.
Antineutrine nije moguće videti direktno. Oni prolaze kroz materiju gotovo nesmetano i ogroman broj njih prolazi kroz naše telo svakog trenutka, a da to uopšte ne primetimo.
Ipak, veoma retko antineutrino ipak stupi u interakciju sa materijom. Upravo taj redak događaj fizičari pokušavaju da registruju.
U detektoru koji je korišćen u eksperimentu „Double Chooz“, antineutrino ponekad udari u proton i proizvede neutron i pozitron — antičesticu elektrona. Pozitron se gotovo odmah sudara sa elektronom i pri tom nastaje prvi kratak blesak svetlosti.
Nekoliko trenutaka kasnije, neutron bude uhvaćen u materijalu detektora, što proizvodi drugi svetlosni signal.
Ta dva signala zajedno omogućavaju naučnicima da prepoznaju da se dogodila interakcija koja je verovatno izazvana antineutrinom.
Slab signal koji potvrđuje predviđanja
Eksperiment „Double Chooz“ trajao je od 2011. do 2017. godine, a naučnici su koristili dva podzemna detektora, postavljena na oko 400 i 1.050 metara od reaktora nuklearne elektrane „Chooz“ u severnoj Francuskoj.
Kada su oba reaktora bila isključena, istraživači su imali priliku da potraže izuzetno slab signal koji je inače prekriven ogromnim brojem antineutrina proizvedenih tokom normalnog rada.
Tokom 17,2 dana takvog posmatranja zabeležili su 106 događaja, uz statističku grešku od 18, dok je teorijski model predviđao oko 88 događaja, uz grešku od sedam.
Rezultat se, prema istraživačima, veoma dobro poklapa sa očekivanjima.
To je važno jer naučnici nisu otkrili novu vrstu čestice. Antineutrini su odavno poznati, a fizičari su već predviđali da će radioaktivno gorivo nastaviti da ih proizvodi nakon gašenja reaktora. Novina je što su sada uspeli da direktno izmere taj izuzetno slab zaostali signal.
Naučnici smatraju da bi ova tehnika u budućnosti mogla da bude korisna za nuklearnu bezbednost. Pošto antineutrini lako prolaze kroz materiju, njihovim merenjem moguće je dobiti informacije o nuklearnom gorivu bez potrebe da se reaktor otvara ili direktno pregleda.
Ipak, tehnologija je još daleko od toga da može da otkrije, na primer, da je nestalo nekoliko komada istrošenog goriva. Za sada je dovoljno osetljiva da registruje velike promene u ukupnom toku antineutrina.
Zbog toga istraživači ovaj rezultat pre svega vide kao dokaz da je moguće „slušati“ nuklearni reaktor i nakon njegovog gašenja — pomoću čestica koje prolaze kroz materiju gotovo kao da je nema.
Istraživanje je
objavljeno u naučnom časopisu „
Physical Review Letters“.
