Da li se to evropski izaslanik zahvaljuje Hrvatima za recept za etničko čišćenje Srba dat Prišini
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Vrlo je diskutabilno da li se specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen zahvalio Hrvatskoj za pomoć u ime Evropske unije ili u ime Prištine, jer u ime Srba definitivno nije, kaže profesor Stevica Deđanski.
Sorensen je posle sastanka sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem zahvalio na podršci koju Hrvatska, kako je rekao, daje u dijalogu Beograda i Prištine i posvećenosti koju iskazuje u unapređenju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Sorensen kao zastupnik Prištine
Profesor dr Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju kaže da u Briselu znaju šta je sramota sigurno Sorensen ne bi hvalio Hrvatsku za koju se zna kako je postupala prema Srbima koji su bili legalni građani njihove države.
„Sorensen se mogao zahvaliti Hrvatima na tome što su doveli ili pripomogli svojim ponašanjem da dijalog Beograd i Prištine potpuno zamre. „Pomoć“ Hrvatske se ogleda u formiranju trojnog vojnog saveza sa Tiranom i Prištinom usmerenog direktno protiv Srbije i u mešanju u unutrašnje poslove suverene države Srbije svojim delovanjem, kako na KiM, tako i u centralnoj Srbiji,“ navodi Deđanski.
Međutim sve gore navedeno je ništa naspram glavne pomoći koju je Hrvatska dala Prištini.
„To je ono što bi se moglo nazvati modelom kako da se etnički očisti jedna teritorija od jednog naroda, u ovom slučaju Srba sa Kosova i Metohije. Ko prati šta se dešava jasno uočava šablon koji su Hrvati svojevremeno koristili da prognaju Srbe iz Hrvatske i da im uskrate svakako pravo. Hrvati su to uradili kroz vojne akcije „Bljesak“ i „Oluja“; zatim su konfiskovali privatnu imovinu Srba, za koju se oni i dan- danas bore da dokažu da je njihova, pa do toga da su stavljali Srbe na tajne spiskove po optužbama za navodne ratne zločine i hapsili ih prilikom svakog ulaska u Hrvatsku,“ podseća Deđanski.
Model za etničko čišćenje
Svaka sličnost sa onim što rade prištinske vlasti nije slučajna, već je vrlo jasno da je „hrvatski model“ poslužio Prištini kao model za etničko čišćenje Srba sa KIM, dodaje naš sagovornik.
„Ako je to ono zbog čega je Sorensen, koji bi trebalo da bude neko ko predstavlja evropske vrednosti, pohvalio Zagreb, onda ima razloga da im se zahvali, ali nama to pokazuje samo da oni nemaju ništa protiv bilo čega što se uradi Srbima. I zato je Sorensen, verujem, iskreno rekao to što je rekao, samo to nama treba da drži otvorene oči da znamo šta nam oni misle i da od njih ne očekujemo neku pomoć. Od njih pomoći nema, to je najblaže što mogu da kažem,“ ističe naš sagovornik.
Analitičar Dejan Dostanić kaže da se „model“ Hrvatske primenjuje ili će se primeniti verovatno i na druge stvari kad su Srbi na KiM u pitanju.
ZSO kao ZVO
„Mnogi su skroz izbacili iz glave činjenicu da u Hrvatskoj postoji telo Zajedničko veće opština (ZVO) sa sedištem u Vukovaru, što je po karakteristikama vrlo slično onome što je po Briselskom sporazumu zamišljeno kao Zajednica srpskih opština na KiM. Nastanak ZVO u Hrvatskoj je imao isti cilj kao ZSO na KiM; ZVO je nastala na osnovu Erdutskog sporazuma iz 1995. godine koji je kao i Briselski sporazum međunarodni akt sa ciljem da usklađuje interese srpske zajednice na istoku Hrvatske i da obuhvata opštine sa srpskom većinom u Osječko-baranjskoj i Vukovarsko-srijemskoj županiji. Za razliku od ZSO za koju se predviđene i izvršne nadležnosti, ZVO je trebalo da ima ulogu savetodavnog tela koje štiti kulturnu i prosvetnu autonomiju Srba, prati poštovanje manjinskih i građanskih prava i sarađuje sa institucijama u Zagrebu i Beogradu. Funkcioniše kao telo „sui generis“ (posebne vrste) udruženo u skladu sa odlukama Vlade Republike Hrvatske,“ navodi Dostanić.
Kako kaže, pored ZVO-a, na državnom nivou kao krovna politička organizacija svih Srba u Hrvatskoj deluje Srpsko narodno vijeće (SNV).
Mrtvo slovo na papiru
„Zbog toga što su obe institucije zamišljene kao mehanizmi zaštite Srba kroz lokalne samouprave nakon konflikata, rešenje primenjeno preko ZVO često se pominje kao potencijalni model za rešavanje statusa ZSO. Međutim ono što je na rečima nije i na terenu jer ni jedno ni drugo telo u praksi nemaju faktički nikakvu moć kad je reč o zaštiti Srba u Hrvatskoj. Sa takvim postupcima i kao takvu državu Evropska unija je primila Hrvatsku u svoje redove. Zato ne treba da nas čudi Sorensen koji se zahvaljuje Hrvatima,“ navodi naš sagovornik.
Plenković je na društvenim mrežama naveo da je sa Sorensenom razgovarao o aktuelnoj situaciji i najnovijim naporima u okviru dijaloga, koji je "ključan za stabilnost i evropsku perspektivu Srbije i Kosova", kao i da je pozdravio nastavak napora usmerenih na izgradnju poverenja i rešavanje otvorenih pitanja uz „snažno podržavanje dijaloga pod okriljem EU kao najboljim putem prema normalizaciji odnosa i napretku prema članstvu u EU“.
