Ruski naučnici otkrili šta utiče na rizik od gojaznosti i dijabetesa
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Sposobnost ljudskog organizma da se bori protiv uzroka mnogih rasprostranjenih bolesti određena je skupom mutacija u mitohondrijskom genomu koje se detetu prenose isključivo od majke, utvrdili su naučnici Baltičkog federalnog univerziteta „I. Kant“.
Struktura i aktivnost mitohondrija, koje snabdevaju ćelije energijom, „programirane“ su odvojeno od ostatka sistema tela. Mitohondrijska DNK, kao i nuklearna DNK, podložna je mutacijama koje se mogu akumulirati, trajati i prenositi na potomstvo, objasnili su naučnici.
Mutacije u ovom genomu se često prenose u „skupovima“, što omogućava naučnicima da identifikuju takozvane haplogrupe mitohondrijske DNK čoveka, koje mogu odrediti efikasnost mitohondrija, dodao je univerzitet.
„Haplogrupe mitohondrijske DNK nasleđuju se isključivo po majčinskoj liniji, odnosno ista je kod majke i njenog potomstva. Zbog toga analiza mitohondrijske DNK može da pomogne u praćenju drevnih puteva naseljavanja ljudi i otkrivanju geografskog porekla predaka po ženskoj liniji. A kod ljudi koji danas žive, haplogrupa može da ukaže na nivo rizika od pojedinih bolesti“, rekla je Sofija Voronova, jedan od autora istraživanja, mlađi naučni saradnik Centra za imunologiju i ćelijske biotehnologije Baltičkog federalnog univerziteta „I. Kant“ .
Univerzitetski naučnici su otkrili da prisustvo određene haplogrupe utiče na sposobnost tela da reguliše upalu kod metaboličkog sindroma – grupe bolesti koja uključuje gojaznost, dijabetes tipa 2, aterosklerozu i razne kardiovaskularne poremećaje. Oko 20 procenata ruske populacije ima ovu dijagnozu, precizirali su naučnici.
„Dve osobe sa metaboličkim sindromom ne moraju biti podjednako 'nezdrave', a njihove različite haplogrupe mitohondrijske DNK mogle bi da budu objašnjenje za to. Uzeli smo krv od 180 osoba, izdvojili imune ćelije, monocite, i podelili ih prema tipovima modela mitohondrija, odnosno prema haplogrupama. Ispostavilo se da, ako je osoba gojazna ili ima 'haplogrupu U', njeni monociti oslobađaju znatno više supstanci koje izazivaju zapaljenje nego kod osobe sa istim stepenom gojaznosti, ali sa haplogrupom H“, objasnila je Voronova.
U zavisnosti od genetike mitohondrija, nivo rizika od razvoja komplikacija gojaznosti i metaboličkog sindroma može biti različit kod dve osobe koje imaju istu telesnu težinu, napominje stručnjak.
Istraživanje je sprovedeno prevashodno za haplogrupe H i U: prva je najrasprostranjenija u Evropi, dok se druga sreće širom Evroazije. Dobijeni podaci omogućavaju da se objasni zašto se kod nekih ljudi sa prekomernom telesnom težinom komplikacije razvijaju brzo, dok se kod drugih ne pojavljuju. Međutim, za potvrdu ovih hipoteza potrebno je sprovesti još mnogo dodatnih istraživanja, naglasili su na Baltičkom federalnom univerzitetu „I. Kant“.
Rezultati su predstavljeni na konferenciji „Bioinformatika regulacije i strukture genoma / sistemska biologija“ u Novosibirsku.
Pogledajte i:
