https://lat.sputnikportal.rs/20260826/nemacka-se-ubrzano-naoruzava-700-milijardi-evra-menja-vojnu-mapu-evrope-1202723075.html
Nemačka se ubrzano naoružava: 700 milijardi evra menja vojnu mapu Evrope
Nemačka se ubrzano naoružava: 700 milijardi evra menja vojnu mapu Evrope
Sputnik Srbija
Nemačka postaje „magnet“ za međunarodne vojne kompanije u trenutku naglog povećanja troškova za vojsku, pišu mediji. 26.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-26T20:03+0200
2026-08-26T20:03+0200
2026-08-26T22:14+0200
svet
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1a/1202722919_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_3ad696d1a4414c1e83bedb789616a5a6.png
Nakon pobede na izborima prošle godine, kancelar Fridrih Merc izuzeo je troškove za odbranu iz strogih pravila kojima se ograničava zaduživanje i obećao da će Bundesver učiniti najjačom armijom u Evropi. Berlin je za potrebe odbrane u narednih pet godina predvideo više od 700 milijardi evra, što je privuklo pažnju najvećih svetskih kompanija iz vojne industrije.Tokom protekle godine niz kompanija iz Evrope i drugih delova sveta otvorio je predstavništva u Nemačkoj. Među njima su norveški proizvođač vazduhoplovne i odbrambene opreme „Kongsberg“, finski startap „Ajsaj“, koji se bavi satelitskim izviđanjem, i južnokorejski odbrambeni gigant „Hanva aerospejs“.Australijska kompanija „Elektro optik sistems“, koja proizvodi visokoprecizne borbene lasere, planira da preseli svoje sedište iz Kanbere u Evropu.On je dodao da je kompanija čvrsto rešena da sedište preseli iz Australije u centralnu Evropu, a da su Nemačka i Holandija trenutno najverovatniji kandidati.Direktor za globalnu strategiju „Hanva grupe“ Aleks Vong objasnio je da je kompanija otvorila kancelariju u Nemačkoj jer obim poslovnih mogućnosti zahteva stalno prisustvo i angažovanje stručnjaka koji dobro poznaju nemačko odbrambeno tržište.Težnju kompanija da uspostave lokalno prisustvo on povezuje sa globalnim trendom u kojem vlade nastoje da povećaju lokalnu proizvodnju kako bi smanjile rizik da sukobi ili geopolitičke tenzije ugroze pristup ključnim vrstama naoružanja.Nemački odbrambeni koncern „Rajnmetal“ u međuvremenu je zaključio čitav niz sporazuma sa međunarodnim kompanijama. Između ostalog, planirana je proizvodnja jeftinijih krstarećih raketa u saradnji sa holandskim startapom „Destinus“, kao i sistema PVO srednjeg i velikog dometa sa južnokorejskom kompanijom „LIG difens end aerospejs“.„Rajnmetal“ je uspostavio i partnerstvo sa američkim dobavljačem satelitskih snimaka „Vantor“, dok sa australijskim ogrankom „Boinga“ radi na razvoju bespilotnog borbenog aviona za nemačko ratno vazduhoplovstvo.Kako su ranije pisali mediji, ukoliko Nemačka nastavi da jača vojnu moć, do 2030. godine mogla bi da postane sledeći hegemon Evrope.Nemačka je prošle godine za odbranu izdvojila više novca od bilo koje druge evropske države u apsolutnom iznosu, dok se očekuje da će njeni godišnji vojni rashodi do 2029. dostići 189 milijardi dolara — više nego trostruko u odnosu na 2022. godinu.Iako Berlin obećava da će rastuću vojnu moć koristiti u interesu cele Evrope, mediji upozoravaju da bi nemačka vojna dominacija mogla da izazove nove podele na kontinentu.Zbog pretvaranja Nemačke u veliku vojnu silu već postoji zabrinutost u Francuskoj i Poljskoj. Prema oceni lista, nemačko ponovno naoružavanje moglo bi da učini Evropu podeljenijom, nepoverljivijom i slabijom ukoliko Berlin svoju vojnu moć ne integriše u šire evropske odbrambene strukture.Kremlj je ranije ocenio da se Evropska unija „transformiše u vojno-političko-ekonomski blok“ i da troši ogromna sredstva na militarizaciju svojih ekonomija, što Rusija uzima u obzir. U Moskvi su takođe poručili da će proces militarizacije Evrope zahtevati dodatne mere Rusije radi garantovanja sopstvene bezbednosti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika
Nemačka se ubrzano naoružava: 700 milijardi evra menja vojnu mapu Evrope
20:03 26.08.2026 (Osveženo: 22:14 26.08.2026) Nemačka postaje „magnet“ za međunarodne vojne kompanije u trenutku naglog povećanja troškova za vojsku, pišu mediji.
Nakon pobede na izborima prošle godine, kancelar Fridrih Merc izuzeo je troškove za odbranu iz strogih pravila kojima se ograničava zaduživanje i obećao da će Bundesver učiniti najjačom armijom u Evropi. Berlin je za potrebe odbrane u narednih pet godina predvideo više od 700 milijardi evra, što je privuklo pažnju najvećih svetskih kompanija iz vojne industrije.
Tokom protekle godine niz kompanija iz Evrope i drugih delova sveta otvorio je predstavništva u Nemačkoj. Među njima su norveški proizvođač vazduhoplovne i odbrambene opreme „Kongsberg“, finski startap „Ajsaj“, koji se bavi satelitskim izviđanjem, i južnokorejski odbrambeni gigant „Hanva aerospejs“.
Australijska kompanija „Elektro optik sistems“, koja proizvodi visokoprecizne borbene lasere, planira da preseli svoje sedište iz Kanbere u Evropu.
„Sav značajniji budući rast odbrambenih budžeta dogodiće se u Evropi — iz geopolitičkih razloga“, izjavio je generalni direktor kompanije Andreas Šver.
On je dodao da je kompanija čvrsto rešena da sedište preseli iz Australije u centralnu Evropu, a da su Nemačka i Holandija trenutno najverovatniji kandidati.
Direktor za globalnu strategiju „Hanva grupe“ Aleks Vong objasnio je da je kompanija otvorila kancelariju u Nemačkoj jer obim poslovnih mogućnosti zahteva stalno prisustvo i angažovanje stručnjaka koji dobro poznaju nemačko odbrambeno tržište.
Težnju kompanija da uspostave lokalno prisustvo on povezuje sa globalnim trendom u kojem vlade nastoje da povećaju lokalnu proizvodnju kako bi smanjile rizik da sukobi ili geopolitičke tenzije ugroze pristup ključnim vrstama naoružanja.
Nemački odbrambeni koncern „Rajnmetal“ u međuvremenu je zaključio čitav niz sporazuma sa međunarodnim kompanijama. Između ostalog, planirana je proizvodnja jeftinijih krstarećih raketa u saradnji sa holandskim startapom „Destinus“, kao i sistema PVO srednjeg i velikog dometa sa južnokorejskom kompanijom „LIG difens end aerospejs“.
„Rajnmetal“ je uspostavio i partnerstvo sa američkim dobavljačem satelitskih snimaka „Vantor“, dok sa australijskim ogrankom „Boinga“ radi na razvoju bespilotnog borbenog aviona za nemačko ratno vazduhoplovstvo.
Kako su ranije pisali mediji, ukoliko Nemačka nastavi da jača vojnu moć, do 2030. godine mogla bi da postane sledeći hegemon Evrope.
Nemačka je prošle godine za odbranu izdvojila više novca od bilo koje druge evropske države u apsolutnom iznosu, dok se očekuje da će njeni godišnji vojni rashodi do 2029. dostići 189 milijardi dolara — više nego trostruko u odnosu na 2022. godinu.
Iako Berlin obećava da će rastuću vojnu moć koristiti u interesu cele Evrope, mediji upozoravaju da bi nemačka vojna dominacija mogla da izazove nove podele na kontinentu.
Zbog pretvaranja Nemačke u veliku vojnu silu već postoji zabrinutost u Francuskoj i Poljskoj. Prema oceni lista, nemačko ponovno naoružavanje moglo bi da učini Evropu podeljenijom, nepoverljivijom i slabijom ukoliko Berlin svoju vojnu moć ne integriše u šire evropske odbrambene strukture.
Kremlj je ranije ocenio da se Evropska unija „transformiše u vojno-političko-ekonomski blok“ i da troši ogromna sredstva na militarizaciju svojih ekonomija, što Rusija uzima u obzir. U Moskvi su takođe poručili da će proces militarizacije Evrope zahtevati dodatne mere Rusije radi garantovanja sopstvene bezbednosti.
