Ruska ekonomija u usponu – 25.000 zapadnih sankcija bez efekta
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Uprkos tome što protiv Rusije trenutno na ovaj ili onaj način ratuje više od 50 zemalja i da su joj uveli oko 25.000 sankcija, njena ekonomija će samo rasti, pre svega zato što ona može da proizvede sve što joj treba i nisu joj potrebni krediti, kažu za Sputnjik ekonomisti povodom vesti da je ruska privreda četvrta u svetu po paritetu kupovne moći.
Prema procenama za ovu godinu zasnovanim na prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, Rusija je postala četvrta najveća ekonomija u svetu i prva u Evropi po bruto društvenom proizvodu (BDP), obračunatom pomoću pariteta kupovne moći (PKM).
BDP Rusije na osnovu pariteta kupovne moći, prema tim procenama, u 2026. godini iznosiće približno 7,34 biliona dolara u međunarodnim dolarima. Više na rang listi su Kina (43,49 biliona dolara), Sjedinjene Američke Države (31,82 biliona dolara) i Indija (19,14 biliona dolara). Japan sa 6,92 biliona dolara rangiran je na petom mestu, a Nemačka (6,32 biliona dolara) na šestom.
Ekonomista Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, nije iznenađen ovim podacima.
Rusija živi od svog proizvoda
„Ta pozicija Rusije na tabeli velikih ekonomija je već mislim dve godine takva, prva u Evropi, a četvrta u svetu. To je na bazi BDP po mogućnosti kupovine. Zapad to izbegava da pokazuje, ali je Svetska banka obavezna da to radi svaki dve godine. I to je jedino merilo ta ekonomije sa stanovišta života u toj zemlji. Jer to znači da ako stanovništvo ima veliku mogućnost kupovine, vi imate dobru ekonomiju. To je praćeno i jednom vrlo zanimljivom stvari: recimo, kad pogledate BDP i dug Rusije, on je negde oko 15 odsto BDP-a. Retki su u svetu oni koji imaju tako nizak procenat. Nijedna zemlja G7 koje se predstavljene kao grupa najboljih ekonomija na svetu, nema manji dugo od 100 odsto BDP-a. Svi su preko toga: Italija ima već 25 godina dug preko 130 odsto BDP-a. I vi kad to pogledate, to znači da Rusija živi od svog proizvoda i ne treba da uzima kredite koje neće moći da vrati. Jer Rusija se, na pramer, odavno raskantala sa MMF-om i to je možda moment od koga je i počeo razvoj ruske ekonomije. Praktično, Rusija sama investira te novce, a ne razbacuje, niti vraća prethodne kredite na taj način što će uzeti novi kredit. U tome i jeste jačina te ekonomije,“ objašnjava Bušatlija.
Prema njegovim rečima, Amerikanci sebi mogu da dozvole da imaju veliki dug i on se ne može nikako vratiti ali oni još uvek prodaju svoj dolar ne kao novac, nego kao proizvod.
„Tako da dobar deo sveta plaća taj dolar. Dakle, ako treba da kupe nešto u trećoj zemlji, treba im dolar, oni to kupe od Amerike. Ima još jedna zanimljiva stvar: ako pogledate prvih 20 ekonomija na svetu, to je ona gupa G20, Amerikanci imaju najveći dug po glavi stanovnika. To je prešlo preko 110.000 dolara. Američki dug je 50 puta veći od ruskog duga, a 30 puta je veći od kineskoga duga. A to su dve ekonomije koje su u samom vrhu ekonomije na svetu,“ ističe naš sagovornik.
Dobra računica
Bušatlija napominje da istovremeno treba imati u vidu da je Rusija u sukobu faktički sa više od 50 država na razne načine i da ima preko 25.000 raznih sankcija uvedenih protiv nje, a da ekonomski raste.
Ekonomista Snežana Šantić napominje da je rejting ruske ekonomije samo dokaz da nju ni sankcije, ni ukrajinski sukob nisi uspeli da oslabe - naprotiv.
Kako ističe, u Rusiji sve funkcioniše bez obzira na vojna dejstva, a ključna stvar je to što ona ima resurse.
„Rusija zato vrlo brzo neće biti četvrta ekonomija na svetu već će se približiti još više Kini, zato što ima izuzetno pozitivnu i dobru i monetarnu politiku koja daje rezultate bez obzira na vojne sukobe“, ocenjuje ona.
Od svega, kako navodi naša sagovornica, možda je najvažniji kriterijum standard građana jer se tu vidi šta se tačno dešava.
Ranije je zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak na sastanku Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte kojem je prisustvovao predsednik Vladimir Putin objavio da je na osnovu ovog pokazatelja Rusija na četvrtom mestu. On je naglasio da se u poslednjih pet godina struktura ruske ekonomije promenila: udeo neto izvoza se smanjio gotovo tri puta, dok je domaće tržište postalo glavni izvor rasta.
