Amerika povlači potez kojim glavnog neprijatelja veže za Rusiju i Kinu – to je udarac i za dolar
© AP Photo / Vahid Salemi
Pratite nas
Posle neuspeha da vojnom silom nametne svoju volju Iranu, Vašington je kroz operaciju „Ekonomski otpadnik“ otvorio novi, ekonomski front. Međutim, ova nova operacija neće izolovati Teheran, već će ga dodatno povezati sa Kinom i Rusijom, kao i sa drugim zemljama BRIKS-a i ubrzati proces dedolarizacije u međunarodnoj trgovini.
Ovako dr Dragana Mitrović, profesor fakulteta političkih nauka i predsednica Instituta za azijske studije, ocenjuje pokretanje operacije „Ekonomski otpadnik“, čiji je cilj, kako je najavio američki sekretar za finansije Skot Besent, da preseku preostale ekonomske i finansijske veze Irana sa svetom.
Prema Besentovim rečima, sankcije su uvedene protiv više od šezdeset pojedinaca, kompanija i brodova, a odnose se i na na sektore digitalne imovine, tehnologije, zlata, avijacije i pomorskog saobraćaja. Vašington je pritom jasno stavio do znanja da pritisak neće biti usmeren samo prema Iranu, već i prema onima koji sa ovom zemljom posluju.
Operacija „Ekonomski otpadnik“ nije zamišljena kao nešto što se odnosi samo na Iran – ona je mnogo širi geopolitički proces, čiji je cilj da Iran ostane bez „krvnih sudova“ putem kojih je uspostavio saradnju sa svetom.
Ali, ona vrlo lako može da ima i kontraefekat, s obzirom na ponašanje Kine, ključnog iranskog spoljnotrgovinskog partnera, ali i Rusije i Indije, koje razvijaju sopstvene kanale trgovine i plaćanja roba i usluga.
I u tome leži najveći paradoks američkog ponašanja: operacija koja je zamišljena da izoluje Iran mogla bi da doprinese još čvršćem povezivanju Irana sa „svetskom većinom“, istovremeno ubrzavajući proces napuštanja dolara kao svetske valute.
Amerika na pogrešnom putu
Prema rečima profesorke Mitrović, jasno je da Amerika nije postigla ni jedan od ciljeva koje je zacrtala na početku združene agresije (sa Izraelom) na Iran. Sada se pribegava ekonomskim sankcijama sa, kako kaže, tipičnim bombastičnim i patetičnim nazivom.
Vašington se nalazi na toliko pogrešnom putu da reči razumnih, onih koji situaciju sagledavaju objektivno, ne mogu da dopru do donosilaca odluka – umesto da preispita dosadašnju politiku, nastavlja da koristi sredstva pritiska koja, kako upozorava, mogu proizvesti suprotan efekat.
Naša sagovornica smatra da će nova američka politika upravo podstaći države koje su već bile izložene sankcijama da dodatno učvrste međusobne veze i razvijaju mehanizme za njihovo zaobilaženje.
„Iran je već bio pod sankcijama i morao je naći brojne načine kako bi mogao da živi, da obezbedi koliko-toliko dobar životni standard svom stanovništvu, da održava svoju ekonomiju i vojsku koja je, kao što smo mogli da vidimo jako ojačala. A naravno, drugim zemljama, koje sada nisu pod sankcijama, ovo je poruka da moraju da se priključe formatima koji već imaju potvrđene mehanizme kako da zemlja pod sankcijama prolazi neoštećena ili da smanji štetu koja joj se nanosi“, navodi Mitrovićeva.
Saradnja Irana sa Rusijom, Kinom, kao i sa drugim članicama multilateralnih organizacija kakve su BRIKS ili ŠOS biće sve veća, dodaje ona.
Beg od dolara biće sve brži
Druga posledica američkih mera odnosi se na položaj dolara kao međunarodne trgovinske valute: proces smanjivanja zavisnosti od dolara mnogo je širi od američko-iranskih odnosa. Već je vidljivo da od dolara beže i krupni investitori, koji radije ulažu u deonice visokotehnoloških kompanija nego, kao što je to bio slučaj u vremenima posle Drugog svetskog rata, u američke državne obveznice.
Sa druge strane, od dolara kao rezervne svetske valute i dominantne valute u svetskoj trgovini, beže države. Jedan od ključnih razloga za takvo ponašanje je visok američki javni dug, ali i činjenica da velike države sve više razvijaju sopstvene mehanizme za međunarodnu trgovinu mimo američkog finansijskog sistema.
„Zbog toga što mnogi važni učesnici međunarodne trgovine, kao što je Kina, naložili su svojim firmama da ne poštuju američke sankcije, po kineskom zakonu one ne smeju da se povinuju američkim sankcijama, pod kojima je inače preko 400 kineskih firmi. Naravno, te iste firme u poslovanju sa Iranom neće poštovati ni ove nove sankcije“, konstatuje naša sagovornica.
Pored Kine, tu je i niz drugih zemalja, poput Rusije i drugih članica BRIKS-a, ali ono što je najvažnije je da je američka politika sankcija već dovela do toga da mnoge države već trguju u svojim nacionalnim valutama. U nacionalnim valutama odvija se rusko-kineska trgovina, članice ASEAN-a takođe zaobilaze dolar i trguju u nacionalnim valutama, a slično je u trgovinskim odnosima između članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i članica Evroazijske ekonomske unije.
„To su velike učesnice u međunarodnoj trgovini, to su zemlje posednice ključnih energenata, hrane, veštačkih đubriva, dakle roba koje su svima potrebne i ako one trguju u nacionalnim valutama i zaobilaze dolar, onda se pokazuje da uvođenjem novih sankcija, u ovom slučaju Iranu, SAD samo ubrzavaju ovaj proces i zloupotrebljavaju poziciju dolara kao međunarodnog javnog dobra, valute kojom se trguje“, navodi Mitrovićeva.
Zašto američke sankcije ne mogu da budu uspešne
Američke sankcije Iranu ne mogu da budu uspešne, smatra ona i navodi primer carina koje je Vašington uveo svom najbližem susedu, Kanadi, od koje SAD zavise zbog uvoza energenata. Otava sada uzvraća udarac, a slično se događa i sa Južnom Korejom, koja je nedavno shvatila da biti američki saveznik ne garantuje bezbednost, a oduzima mnogo od mogućnosti koje nudi saradnja sa svetskom većinom i njihovim multilateralnim formatima.
„Ono što je dobro je da su vrata svakom bivšem ili sadašnjem američkom savezniku otvorena za ovu saradnju, dok SAD polako sebe isključuju atakom i na saveznike, i na one države koje smatraju neprijateljskim. Dakle, pokazuju da nemaju sposobnost za kompromis, za realno sagledavanje međunarodnih odnosa i svoje sve manje moći i mogućnosti da silom, bilo vojnom, bilo ekonomskom, nameću svoju volju drugima“, smatra Mitrovićeva.
SAD ne bi imale nikakvog razloga za pokretanje operacije „Ekonomski otpadnik“ da nije jedne stvari – radi se o pokušaju da se ekonomski pritiskom nadomesti činjenica da vojna sila nije donela očekivani rezultat. Donedavno, Vašington je govorio o primirju, mirovnim sporazumima, a čak je bilo reči i o investiranju u iransku privredu, kao jednom od vidova nadoknade za štetu koja je naneta Iranu. Sada smo odjednom došli do sankcija.
„Dakle, SAD su bile prinuđene da se prilično ponižene, zapravo poražene povuku iz sukoba. To sada ne odgovara administraciji koja ne može da prihvati da kao gubitnik izađe iz ovoga, jer se Iran držao čvrsto i odbijao ulogu koja mu je namenjena. Zato posle nemogućnosti da nametnu vojno rešenje, odnosno volju SAD, sada se pribegava ekonomskim sankcijama“, zaključuje Mitrovićeva.
Pogledajte i:
