https://lat.sputnikportal.rs/20260824/oprastamo-i-molimo-za-oprastaj-poljska-predlozila-ukrajini-resenje-za-spor-oko-volinja-1202654523.html
„Opraštamo i molimo za opraštaj“: Poljska predložila Ukrajini rešenje za spor oko Volinja
„Opraštamo i molimo za opraštaj“: Poljska predložila Ukrajini rešenje za spor oko Volinja
Sputnik Srbija
Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Ignaci Nemčicki predložio je Ukrajini da u rešavanju istorijskih sporova između dve zemlje, uključujući i pitanje Volinskog... 24.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-24T21:20+0200
2026-08-24T21:20+0200
2026-08-24T21:20+0200
rusija
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/15/1176357074_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_b06da6d0d7d5393c5b9967cf89f51fc1.jpg
Prema njegovim rečima, Varšava je uspela da obezbedi nastavak ekshumacija žrtava Volinskog masakra, koje se sada sprovode intenzivnije. On je, međutim, naglasio da je neophodno razgovarati i o širem istorijskom kontekstu odnosa Poljske i Ukrajine.U tom cilju razmatra se osnivanje zajedničke poljsko-ukrajinske istorijske komisije, koja bi se bavila Riškim mirovnim ugovorom, teritorijalnim pitanjima, sudbinom ukrajinskih vojnika u poljskim logorima, kao i događajima nakon Volinskog masakra.Volinski masakr je naziv za kampanju masovnih ubistava etničkih Poljaka koju su ukrajinski nacionalisti sprovodili na području zapadne Ukrajine tokom 1943. i 1944. godine. Vrhunac nasilja dogodio se 11. i 12. jula 1943. godine, tokom takozvane „Krvave nedelje“. Poljski istoričari broj žrtava procenjuju na između 50.000 i 100.000 ljudi, dok je poljski Sejm 2016. godine te događaje proglasio genocidom i 11. jul ustanovio kao Dan sećanja na žrtve.Odnosi Kijeva i Varšave dodatno su pogoršani početkom juna, nakon odluke ukrajinskih vlasti da jednu jedinicu Oružanih snaga Ukrajine nazovu u čast pripadnika UPA. Ubrzo nakon toga poljski predsednik Karol Navrocki oduzeo je Vladimiru Zelenskom Orden belog orla, nakon čega je Zelenski nagradu poštom vratio Varšavi.Nekoliko ukrajinskih zvaničnika, kao i bivši predsednici Leonid Kučma i Petar Porošenko, potom su se odrekli poljskih državnih odlikovanja.Navrocki je 11. jula, na Dan sećanja na žrtve Volinskog masakra, poručio da će nastojati da zabrani zastavu UPA u Poljskoj, naglasivši da optužbe ne usmerava protiv ukrajinskog naroda, već protiv „Banderine ideologije“, za koju smatra da treba da nestane ne samo iz Poljske već i iz Evrope.Zelenski je kasnije najavio skidanje oznake tajnosti sa arhiva ukrajinskih službi koji se odnose na događaje na Volini, kao i izdavanje dodatnih dozvola za potrage i ekshumacije, u kojima bi zajedno učestvovali ukrajinski i poljski stručnjaci.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika
rusija, rusija – politika
„Opraštamo i molimo za opraštaj“: Poljska predložila Ukrajini rešenje za spor oko Volinja
Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Ignaci Nemčicki predložio je Ukrajini da u rešavanju istorijskih sporova između dve zemlje, uključujući i pitanje Volinskog masakra, primeni formulu: „Opraštamo i molimo za oproštaj“. Prema njegovim rečima, takav pristup mogao bi da doprinese smanjenju tenzija i zaustavljanju rasta mržnje.
„Bliska mi je ideja da opraštamo i molimo za oproštaj. Mislim da se ta formula pokazala efikasnom u poljskoj istoriji. U tom duhu nastavljaju se razgovori poljskih i ukrajinskih istoričara“, rekao je Nemčicki.
Prema njegovim rečima, Varšava je uspela da obezbedi nastavak ekshumacija žrtava Volinskog masakra, koje se sada sprovode intenzivnije. On je, međutim, naglasio da je neophodno razgovarati i o širem istorijskom kontekstu odnosa Poljske i Ukrajine.
U tom cilju razmatra se osnivanje zajedničke poljsko-ukrajinske istorijske komisije, koja bi se bavila Riškim mirovnim ugovorom, teritorijalnim pitanjima, sudbinom ukrajinskih vojnika u poljskim logorima, kao i događajima nakon Volinskog masakra.
Volinski masakr je naziv za kampanju masovnih ubistava etničkih Poljaka koju su ukrajinski nacionalisti sprovodili na području zapadne Ukrajine tokom 1943. i 1944. godine. Vrhunac nasilja dogodio se 11. i 12. jula 1943. godine, tokom takozvane „Krvave nedelje“. Poljski istoričari broj žrtava procenjuju na između 50.000 i 100.000 ljudi, dok je poljski Sejm 2016. godine te događaje proglasio genocidom i 11. jul ustanovio kao Dan sećanja na žrtve.
Odnosi Kijeva i Varšave dodatno su pogoršani početkom juna, nakon odluke ukrajinskih vlasti da jednu jedinicu Oružanih snaga Ukrajine nazovu u čast pripadnika UPA. Ubrzo nakon toga poljski predsednik Karol Navrocki oduzeo je Vladimiru Zelenskom Orden belog orla, nakon čega je Zelenski nagradu poštom vratio Varšavi.
Nekoliko ukrajinskih zvaničnika, kao i bivši predsednici Leonid Kučma i Petar Porošenko, potom su se odrekli poljskih državnih odlikovanja.
Navrocki je 11. jula, na Dan sećanja na žrtve Volinskog masakra, poručio da će nastojati da zabrani zastavu UPA u Poljskoj, naglasivši da optužbe ne usmerava protiv ukrajinskog naroda, već protiv „Banderine ideologije“, za koju smatra da treba da nestane ne samo iz Poljske već i iz Evrope.
Zelenski je kasnije najavio skidanje oznake tajnosti sa arhiva ukrajinskih službi koji se odnose na događaje na Volini, kao i izdavanje dodatnih dozvola za potrage i ekshumacije, u kojima bi zajedno učestvovali ukrajinski i poljski stručnjaci.
