https://lat.sputnikportal.rs/20260824/dodik-smit-i-cik-svrstali-bih-u-rang-filipina-kirgistana-mongolije-i-iraka-1202652157.html
Dodik: Šmit i CiK svrstali BiH u rang Filipina, Kirgistana, Mongolije i Iraka
Dodik: Šmit i CiK svrstali BiH u rang Filipina, Kirgistana, Mongolije i Iraka
Sputnik Srbija
Opšti oktobarski izbori u BiH sa novim tehnologijama, novim načinom glasanja, pravilima i redizajniranim glasačkim listićima - sve su bliže, a predsednik SNSD... 24.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-24T14:38+0200
2026-08-24T14:38+0200
2026-08-24T14:38+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
milorad dodik
kristijan šmit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162929546_0:0:2793:1572_1920x0_80_0_0_5d1c1d3255c96c784c7f5f89cd4162c6.jpg
A samo će birači u BiH, kaže Dodik, dobijati četiri odvojena glasačka listića i svaki će pojedinačno ubacivati u skener čime se proporcionalno povećava mogućnost pojave tehničkih grešaka i problema, kao i rizik od ugrožavanja tajnosti glasanja ukoliko se listići nepravilno okrenu."Sve to čini BiH jedinstvenim slučajem u svetu kada je reč o primeni izbornih tehnologija", naveo je Dodik u autorskom tekstu za Srnu.Dodik podseća da je Savezni ustavni sud Nemačke je 2009. godine presudio da korišćenje elektronskih glasačkih uređaja nije u skladu sa ustavnim načelom javnosti izbora, jer birači bez posebnog tehničkog znanja nisu mogli pouzdano da provere ključne korake glasanja. Nakon lošeg iskustva iz 2005. godine, Nemačka se vratila klasičnom glasanju putem papirnih listića i ručnom brojanju glasova.Od uređaja su, kaže Dodik, odustale i Holandija i Irska, koje su se takođe vratile ručnom brojanju glasova, jer nije postojala dovoljna sigurnost da su pouzdanost sistema i tajnost glasanja obezbeđeni.Francuska je 2008. godine, dodaje Dodik, zabranila dalje uvođenje elektronskih glasačkih uređaja opštinama koje ih do tada nisu koristile. Danas približno tri odsto francuskog biračkog tela ima mogućnost glasanja na takvim uređajima, dok se za veliku većinu birača koriste papirni glasački listići."Kada je reč o drugim članicama EU, Malta i Letonija koriste optičko skeniranje papirnih glasačkih listića, ali po proceduri koja se značajno razlikuje od sistema koji je uveden u BiH. Birači naime glasaju na klasičan način i nemaju neposredan kontakt sa skenerima. Nakon završetka izbornog dana, zapečaćene glasačke kutije transportuju se na centralno mesto za brojanje glasova, gde članovi izbornih komisija otvaraju kutije i skeniraju listiće", navodi Dodik.Bez obzira na to što birači nemaju neposredan kontakt sa skenerima, Letonija je, ukazao je Dodik, na lokalnim izborima 2025. godine imala mnogo tehničkih problema, pa se na mnogim mestima moralo preći na ručno brojanje.Sistem sa optičkim skenerima kakav je uveden u BiH imaju jedino Filipini, Kirgistan, Mongolija i Irak."Jedna od ključnih razlika jeste broj glasačkih listića. Birači u Mongoliji, na Filipinima i u Iraku imaju jedan jedinstveni glasački listić, dok u Kirgistanu dobijaju dva odvojena listića", navodi Dodik i ističe:"Jedino će birači u BiH dobijati četiri odvojena glasačka listića, te će svaki pojedinačno ubacivati u skener. Time se proporcionalno povećava mogućnost pojave tehničkih grešaka i problema, kao i rizik od ugrožavanja tajnosti glasanja ukoliko se listići nepravilno okrenu. Sve to čini BiH jedinstvenim slučajem u svetu kada je reč o primeni izbornih tehnologija".Kada se osvrnemo na iskustva navedenih zemalja, nailazimo na zanimljive primere, kaže Dodik.Podseća da je na parlamentarnim izborima 2024. godine u Mongoliji OEBS, između ostalog, zabeležio sledeće probleme povezane sa primenom izborne tehnologije:1. U određenom broju slučajeva bila je ugrožena tajnost glasanja jer su neki birači ubacivali listiće u skener licem prema gore; 2. Propisi nisu dovoljno jasno uređivali postupak u slučaju neslaganja rezultata elektronskog i ručnog brojanja; 3. Na oko 14 odsto posmatranih biračkih mesta zabeleženi su slučajevi problema sa očitavanjem otiska prsta.Na Filipinima je, dodaje, ovaj sistem glasanja sa optičkim skenerima imao sledeće probleme:1. Zaglavljivanje i odbijanje listića; 2. Pregrejavanje i potrebu za zamenom uređaja; 3. Duge redove na mestima na kojima su nastajali tehnički problemi; 4. Slučajeve u kojima su birači ostavljali listić kako bi ga komisija kasnije skenirala; 5. Pojavljivanje mrlja od tinte na glasačkim listićima.U Kirgistanu je, ukazao je, OEBS na parlamentarnim izborima 2021. godine, kada su korišćeni ovi skeneri, zabeležio sledeće probleme:1. Povremene tehničke kvarove skenera i biometrijskih uređaja za identifikaciju birača; 2. Pojedini birački odbori rezultate iz skenera su jednostavno prepisivali u zapisnik bez prethodnog, propisanog ručnog brojanja; 3. Neusklađenost broja izdatih i neiskorišćenih listića sa brojem listića u glasačkim kutijama; 4. Brojanje je negativno ocenjeno u više od trećine posmatranih slučajeva jer komisije nisu uredno sprovodile nezavisnu ručnu kontrolu.OEBS je posmatrao i privremene parlamentarne izbore u Kirgistanu 2025. godine, a jedan od zaključaka bio je da je poverenje u izborni proces umanjeno zbog nedovoljne transparentnosti tehnologije.Među problemima, ukazao je Dodik, zabeleženim 2025. godine bili su:1. Nije bilo nezavisne sertifikacije uređaja niti nezavisnog testiranja; 2. U više od 30 odsto posmatranih slučajeva skeneri su prerano povezani na mrežu tokom glasanja, iako je prenos podataka bio predviđen nakon zatvaranja biračkih mesta; 3. Bilo je tehničkih problema sa skenerima, kao i sa internet vezama na biračkim mestima; 4. Najveći problem nastao je posle glasanja – komisije nisu izvršile obavezno ručno brojanje, već su samo prepisivale rezultate sa skenera u zapisnike.Na parlamentarnim izborima u Iraku 2021. godine posmatračka misija EU zabeležila je kvarove pojedinih optičkih skenera, probleme sa elektronskim prenosom rezultata sa više hiljada biračkih mesta, nedovoljnu javnu dostupnost podataka o sertifikaciji i reviziji elektronskog sistema, kao i izostanak ručne provere listića koje su skeneri proglasili nevažećim."Da li su CIK BiH i (Kristijan) Šmit uzeli sve ovo u obzir kada su odlučili da nas pridruže Filipinima, Kirgistanu, Mongoliji i Iraku?", upitao je Dodik.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), milorad dodik, kristijan šmit
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), milorad dodik, kristijan šmit
Dodik: Šmit i CiK svrstali BiH u rang Filipina, Kirgistana, Mongolije i Iraka
Opšti oktobarski izbori u BiH sa novim tehnologijama, novim načinom glasanja, pravilima i redizajniranim glasačkim listićima - sve su bliže, a predsednik SNSD Milorad Dodik ističe da sistem sa optičkim skenerima prilikom glasanja na izborima, kakav je uveden u BiH, imaju jedino Filipini, Kirgistan, Mongolija i Irak.
A samo će birači u BiH, kaže Dodik, dobijati četiri odvojena glasačka listića i svaki će pojedinačno ubacivati u skener čime se proporcionalno povećava mogućnost pojave tehničkih grešaka i problema, kao i rizik od ugrožavanja tajnosti glasanja ukoliko se listići nepravilno okrenu.
"Sve to čini BiH jedinstvenim slučajem u svetu kada je reč o primeni izbornih tehnologija", naveo je Dodik u autorskom tekstu za Srnu.
Dodik podseća da je Savezni ustavni sud Nemačke je 2009. godine presudio da korišćenje elektronskih glasačkih uređaja nije u skladu sa ustavnim načelom javnosti izbora, jer birači bez posebnog tehničkog znanja nisu mogli pouzdano da provere ključne korake glasanja. Nakon lošeg iskustva iz 2005. godine, Nemačka se vratila klasičnom glasanju putem papirnih listića i ručnom brojanju glasova.
Od uređaja su, kaže Dodik, odustale i Holandija i Irska, koje su se takođe vratile ručnom brojanju glasova, jer nije postojala dovoljna sigurnost da su pouzdanost sistema i tajnost glasanja obezbeđeni.
Francuska je 2008. godine, dodaje Dodik, zabranila dalje uvođenje elektronskih glasačkih uređaja opštinama koje ih do tada nisu koristile. Danas približno tri odsto francuskog biračkog tela ima mogućnost glasanja na takvim uređajima, dok se za veliku većinu birača koriste papirni glasački listići.
"Kada je reč o drugim članicama EU, Malta i Letonija koriste optičko skeniranje papirnih glasačkih listića, ali po proceduri koja se značajno razlikuje od sistema koji je uveden u BiH. Birači naime glasaju na klasičan način i nemaju neposredan kontakt sa skenerima. Nakon završetka izbornog dana, zapečaćene glasačke kutije transportuju se na centralno mesto za brojanje glasova, gde članovi izbornih komisija otvaraju kutije i skeniraju listiće", navodi Dodik.
Bez obzira na to što birači nemaju neposredan kontakt sa skenerima, Letonija je, ukazao je Dodik, na lokalnim izborima 2025. godine imala mnogo tehničkih problema, pa se na mnogim mestima moralo preći na ručno brojanje.
Sistem sa optičkim skenerima kakav je uveden u BiH imaju jedino Filipini, Kirgistan, Mongolija i Irak.
"Jedna od ključnih razlika jeste broj glasačkih listića. Birači u Mongoliji, na Filipinima i u Iraku imaju jedan jedinstveni glasački listić, dok u Kirgistanu dobijaju dva odvojena listića", navodi Dodik i ističe:
"Jedino će birači u BiH dobijati četiri odvojena glasačka listića, te će svaki pojedinačno ubacivati u skener. Time se proporcionalno povećava mogućnost pojave tehničkih grešaka i problema, kao i rizik od ugrožavanja tajnosti glasanja ukoliko se listići nepravilno okrenu. Sve to čini BiH jedinstvenim slučajem u svetu kada je reč o primeni izbornih tehnologija".
Kada se osvrnemo na iskustva navedenih zemalja, nailazimo na zanimljive primere, kaže Dodik.
Podseća da je na parlamentarnim izborima 2024. godine u Mongoliji OEBS, između ostalog, zabeležio sledeće probleme povezane sa primenom izborne tehnologije:
1. U određenom broju slučajeva bila je ugrožena tajnost glasanja jer su neki birači ubacivali listiće u skener licem prema gore; 2. Propisi nisu dovoljno jasno uređivali postupak u slučaju neslaganja rezultata elektronskog i ručnog brojanja; 3. Na oko 14 odsto posmatranih biračkih mesta zabeleženi su slučajevi problema sa očitavanjem otiska prsta.
Na Filipinima je, dodaje, ovaj sistem glasanja sa optičkim skenerima imao sledeće probleme:
1. Zaglavljivanje i odbijanje listića; 2. Pregrejavanje i potrebu za zamenom uređaja; 3. Duge redove na mestima na kojima su nastajali tehnički problemi; 4. Slučajeve u kojima su birači ostavljali listić kako bi ga komisija kasnije skenirala; 5. Pojavljivanje mrlja od tinte na glasačkim listićima.
U Kirgistanu je, ukazao je, OEBS na parlamentarnim izborima 2021. godine, kada su korišćeni ovi skeneri, zabeležio sledeće probleme:
1. Povremene tehničke kvarove skenera i biometrijskih uređaja za identifikaciju birača; 2. Pojedini birački odbori rezultate iz skenera su jednostavno prepisivali u zapisnik bez prethodnog, propisanog ručnog brojanja; 3. Neusklađenost broja izdatih i neiskorišćenih listića sa brojem listića u glasačkim kutijama; 4. Brojanje je negativno ocenjeno u više od trećine posmatranih slučajeva jer komisije nisu uredno sprovodile nezavisnu ručnu kontrolu.
OEBS je posmatrao i privremene parlamentarne izbore u Kirgistanu 2025. godine, a jedan od zaključaka bio je da je poverenje u izborni proces umanjeno zbog nedovoljne transparentnosti tehnologije.
Među problemima, ukazao je Dodik, zabeleženim 2025. godine bili su:
1. Nije bilo nezavisne sertifikacije uređaja niti nezavisnog testiranja; 2. U više od 30 odsto posmatranih slučajeva skeneri su prerano povezani na mrežu tokom glasanja, iako je prenos podataka bio predviđen nakon zatvaranja biračkih mesta; 3. Bilo je tehničkih problema sa skenerima, kao i sa internet vezama na biračkim mestima; 4. Najveći problem nastao je posle glasanja – komisije nisu izvršile obavezno ručno brojanje, već su samo prepisivale rezultate sa skenera u zapisnike.
Na parlamentarnim izborima u Iraku 2021. godine posmatračka misija EU zabeležila je kvarove pojedinih optičkih skenera, probleme sa elektronskim prenosom rezultata sa više hiljada biračkih mesta, nedovoljnu javnu dostupnost podataka o sertifikaciji i reviziji elektronskog sistema, kao i izostanak ručne provere listića koje su skeneri proglasili nevažećim.
"Da li su CIK BiH i (Kristijan) Šmit uzeli sve ovo u obzir kada su odlučili da nas pridruže Filipinima, Kirgistanu, Mongoliji i Iraku?", upitao je Dodik.
