https://lat.sputnikportal.rs/20260823/vek-od-rodjenja-fidela-kastra-bogatas-koji-je-marksa-doveo-pod-kubanske-palme-1202560263.html
Vek od rođenja Fidela Kastra: Bogataš koji je Marksa doveo pod kubanske palme
Vek od rođenja Fidela Kastra: Bogataš koji je Marksa doveo pod kubanske palme
Sputnik Srbija
„Usuditi se, to je tajna revolucije“ – rečenica je koja možda najbolje opisuje Fidela Kastra, čoveka koji je od bogataškog sina i advokata postao vođa... 23.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-23T12:30+0200
2026-08-23T12:30+0200
2026-08-23T12:30+0200
svet
svet
svet – politika
kuba
fidel kastro
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/15/1202560994_0:0:3082:1734_1920x0_80_0_0_843056b8f7fffd1c02b74ae90606bc22.jpg
Deset godina posle njegove smrti i na stogodišnjicu rođenja, legenda o njemu i dalje traje. Za Borislava Lalića, dugogodišnjeg novinara i dopisnika iz Kube i Meksika, Kastro nije samo istorijska ličnost o kojoj se čitaju knjige, već čovek kojeg je imao priliku da upozna iz neposredne blizine.Prvi susret sa Kastrom imao je 1970. godine, na plantažama šećerne trske. Kuba je tada pokušavala da proizvede rekordnih deset miliona tona šećera, svog „belog zlata“. Strani dopisnici su nedeljom odlazili da dobrovoljno seku trsku, a Kastro je gotovo svakog vikenda dolazio među radnike.„Tada sam upoznao tog čoveka, visokog, nezgrapnog, neurednog“, priseća se Lalić. „Baš je njegova prijateljica Celija Sančes, za koju mnogi misle da mu je bila i ljubavnica, jer su živeli zajedno, rekla da joj je najteže sa Fidelom bilo da zavede red u sobi gde on živi, jer je voleo da sve razbaca oko sebe.“Ali spoljašnja neurednost bila je gotovo nevažna u poređenju sa onim što je Kastro nosio u sebi.Fidelova magnetna moćTa magnetna moć najbolje se vidi u jednom od najdramatičnijih događaja kojima je Lalić prisustvovao. Na velikom mitingu u Havani, upriličenom povodom dolaska na Kubu odsečenih šaka Če Gevare, pred pola miliona ljudi govorio je satima. Već je završio govor, polako uzimao pojas i pištolj koje je bio ostavio ispod mikrofona, kada se, dok je odlazio, iznenada okrenuo i vratio.„Zaboravio sam nešto da vam kažem. Hoću nešto važno da vam kažem. Stigle su na Kubu ruke Če Gevare.'“Masa je zanemela. Kastro je tada pokazao na Antonija Argedasa, bivšeg bolivijskog ministra koji je, nakon što su Če Gevaru ubili i odsekli mu šake, uspeo da ih sakrije i pošalje Kastru.Kaže: “Stigle su juče ruke Če Gevare, koje su u dobrom stanju”, i onda pita: 'Šta da radimo sad sa njegovim rukama? Da ih čuvamo? Da ih se sećamo?” I narod počinje da viče: “Da ih čuvamo.” To je događaj koji je jedinstven, zaista, u svetskoj istoriji. Jedinstven i u mojoj karijeri novinara.“Ipak, za Lalića je najvažnija Kastrova osobina bila nešto drugo – sposobnost da veruje u nemoguće čak i kada mu sve okolnosti govore suprotno.Godine 1953. napao je kasarnu Monkada sa nešto više od stotinu ljudi. Doživeo je potpuni poraz, mnogi njegovi saborci su ubijeni, a on je završio u zatvoru. Na suđenju je izgovorio čuvenu rečenicu: „Istorija će mi dati za pravo.“ Posle zatvora odlazi u Meksiko, vraća se na Kubu sa 82 čoveka i namerom da izvede revoluciju, ali doživljava poraz posle kog preživljava samo šesnaest njegovih saboraca.„Fidel Kastro je sa dvojicom boraca krenuo u Sijera Maestru. Nije znao ni da li je iko još ostao, ni njegov brat Raul, ni Če Gevara. Fidel kaže: 'Je li ovo sad Sijera Maestra na koju se mi penjemo?'I kada čuje da jeste, suprotno ukupnom beznađu usled poraza i pogibije kaže: “Sad znam da su Batistini dani odbrojani.”Celog života igrao ruski ruletZbog te neverovatne vere u pobedu Lalić Kastrovu revoluciju naziva „revolucijom jednog čoveka“.Kastro je, međutim, bio i čovek krajnosti. Ukinuo je privatno vlasništvo i nacionalizovao privredu, izgradio sistem koji je doneo velika ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, ali je istovremeno zemlju uveo u političku i ekonomsku izolaciju.Komunistom nije postao odmah. Lalić smatra da je u komunizam ušao pre svega iz nužde.„To što je Fidel Kastro postao komunista, ne iz uverenja nego iz nužde, neće mu istorija tako lako uzeti kao olakšavajuću okolnost kad budu sudili o tom njegovom socijalizmu u tropima, o tom socijalizmu u kojem je on pokušao da Lenjina i Marksa dovede pod kubanske palme – i da od toga nije ispalo ništa dobro, naročito u ekonomskom smislu.“Ipak, konačni sud o Kastru, smatra Lalić, tek treba da donese istorija.Ta fascinacija nije bila samo stvar propagande. Bila je deo Kastrove ličnosti, njegove sposobnosti da rizikuje i da preživi. Više od šeststotina pokušaja atentata pripisuje se planovima protiv njega.„On je čovek koji je celog života igrao ruski rulet. I on sam kaže: imao sam sreće da sam preživeo sve te pokušaje atentata. Ali on je bio takva ličnost koja je uvek išla u rizik. I zato je tako i uspevao.“Možda je upravo to njegovo najtrajnije nasleđe: uverenje da mala zemlja može da se suprotstavi velikoj sili.„Ako ih nešto bude spasilo i ako budu pružili otpor tom pritisku, to će biti upravo ovo Kastrovo nasleđe koje je u svakom Kubancu, bez obzira da li je realista ili fidelista: zna da se nacionalni interesi moraju čuvati ponekad i glavom i životom. To je nasleđe Fidela Kastra“, zaključuje Borislav Lalić.Pogledajte i:
kuba
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
svet, svet – politika, kuba, fidel kastro, analize i mišljenja
svet, svet – politika, kuba, fidel kastro, analize i mišljenja
Vek od rođenja Fidela Kastra: Bogataš koji je Marksa doveo pod kubanske palme
„Usuditi se, to je tajna revolucije“ – rečenica je koja možda najbolje opisuje Fidela Kastra, čoveka koji je od bogataškog sina i advokata postao vođa revolucije, a potom gotovo pola veka najmoćniji čovek Kube.
Deset godina posle njegove smrti i na stogodišnjicu rođenja, legenda o njemu i dalje traje. Za Borislava Lalića, dugogodišnjeg novinara i dopisnika iz Kube i Meksika, Kastro nije samo istorijska ličnost o kojoj se čitaju knjige, već čovek kojeg je imao priliku da upozna iz neposredne blizine.
„Imao sam profesionalnu sreću da odem na Kubu dok je Fidel bio živ, dok je još uvek, kako bi rekao Simon Bolivar, 'orao' svoju revoluciju, dok je Če Gevara slavljen na Kubi i dok se vraćao na Kubu u komadima, jer su ga ubili i raskomadali u Boliviji“, kaže za Sputnjik Borislav Lalić.
Prvi susret sa Kastrom imao je 1970. godine, na plantažama šećerne trske. Kuba je tada pokušavala da proizvede rekordnih deset miliona tona šećera, svog „belog zlata“. Strani dopisnici su nedeljom odlazili da dobrovoljno seku trsku, a Kastro je gotovo svakog vikenda dolazio među radnike.
„Tada sam upoznao tog čoveka, visokog, nezgrapnog, neurednog“, priseća se Lalić. „Baš je njegova prijateljica Celija Sančes, za koju mnogi misle da mu je bila i ljubavnica, jer su živeli zajedno, rekla da joj je najteže sa Fidelom bilo da zavede red u sobi gde on živi, jer je voleo da sve razbaca oko sebe.“
Ali spoljašnja neurednost bila je gotovo nevažna u poređenju sa onim što je Kastro nosio u sebi.
“Ono čime je plenio bile su njegove oči, njegova moć da sa sagovornikom uspostavi kontakt, da ne možeš da pobegneš od tog pogleda. Imao je i tu magnetnu snagu da ga ljudi rado slušaju“, podseća Lalić i prenosi reči oca Če Gevare, koji je jednom prilikom rekao da Kastro ima „nekakvu hipnotičku, magnetnu moć da ljude oko sebe zaludi, pa tako je zaludio i moga Čea“.
Ta magnetna moć najbolje se vidi u jednom od najdramatičnijih događaja kojima je Lalić prisustvovao. Na velikom mitingu u Havani, upriličenom povodom dolaska na Kubu odsečenih šaka Če Gevare, pred pola miliona ljudi govorio je satima. Već je završio govor, polako uzimao pojas i pištolj koje je bio ostavio ispod mikrofona, kada se, dok je odlazio, iznenada okrenuo i vratio.
„Zaboravio sam nešto da vam kažem. Hoću nešto važno da vam kažem. Stigle su na Kubu ruke Če Gevare.'“
Masa je zanemela. Kastro je tada pokazao na Antonija Argedasa, bivšeg bolivijskog ministra koji je, nakon što su Če Gevaru ubili i odsekli mu šake, uspeo da ih sakrije i pošalje Kastru.
Kaže: “Stigle su juče ruke Če Gevare, koje su u dobrom stanju”, i onda pita: 'Šta da radimo sad sa njegovim rukama? Da ih čuvamo? Da ih se sećamo?” I narod počinje da viče: “Da ih čuvamo.” To je događaj koji je jedinstven, zaista, u svetskoj istoriji. Jedinstven i u mojoj karijeri novinara.“
Ipak, za Lalića je najvažnija Kastrova osobina bila nešto drugo – sposobnost da veruje u nemoguće čak i kada mu sve okolnosti govore suprotno.
Godine 1953. napao je kasarnu Monkada sa nešto više od stotinu ljudi. Doživeo je potpuni poraz, mnogi njegovi saborci su ubijeni, a on je završio u zatvoru. Na suđenju je izgovorio čuvenu rečenicu: „Istorija će mi dati za pravo.“ Posle zatvora odlazi u Meksiko, vraća se na Kubu sa 82 čoveka i namerom da izvede revoluciju, ali doživljava poraz posle kog preživljava samo šesnaest njegovih saboraca.
„Fidel Kastro je sa dvojicom boraca krenuo u Sijera Maestru. Nije znao ni da li je iko još ostao, ni njegov brat Raul, ni Če Gevara. Fidel kaže: 'Je li ovo sad Sijera Maestra na koju se mi penjemo?'I kada čuje da jeste, suprotno ukupnom beznađu usled poraza i pogibije kaže: “Sad znam da su Batistini dani odbrojani.”
Celog života igrao ruski rulet
Zbog te neverovatne vere u pobedu Lalić Kastrovu revoluciju naziva „revolucijom jednog čoveka“.
„Ako na svetu postoji revolucija jednog čoveka, to je revolucija Fidela Kastra. I to ne mislim samo ja.“
Kastro je, međutim, bio i čovek krajnosti. Ukinuo je privatno vlasništvo i nacionalizovao privredu, izgradio sistem koji je doneo velika ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, ali je istovremeno zemlju uveo u političku i ekonomsku izolaciju.
Komunistom nije postao odmah. Lalić smatra da je u komunizam ušao pre svega iz nužde.
„To što je Fidel Kastro postao komunista, ne iz uverenja nego iz nužde, neće mu istorija tako lako uzeti kao olakšavajuću okolnost kad budu sudili o tom njegovom socijalizmu u tropima, o tom socijalizmu u kojem je on pokušao da Lenjina i Marksa dovede pod kubanske palme – i da od toga nije ispalo ništa dobro, naročito u ekonomskom smislu.“
Ipak, konačni sud o Kastru, smatra Lalić, tek treba da donese istorija.
„Fidel Kastro je bio izuzetna ličnost, možda najfascinantnija ličnost među političarima 20. veka.“
Ta fascinacija nije bila samo stvar propagande. Bila je deo Kastrove ličnosti, njegove sposobnosti da rizikuje i da preživi. Više od šeststotina pokušaja atentata pripisuje se planovima protiv njega.
„On je čovek koji je celog života igrao ruski rulet. I on sam kaže: imao sam sreće da sam preživeo sve te pokušaje atentata. Ali on je bio takva ličnost koja je uvek išla u rizik. I zato je tako i uspevao.“
Možda je upravo to njegovo najtrajnije nasleđe: uverenje da mala zemlja može da se suprotstavi velikoj sili.
„Ako ih nešto bude spasilo i ako budu pružili otpor tom pritisku, to će biti upravo ovo Kastrovo nasleđe koje je u svakom Kubancu, bez obzira da li je realista ili fidelista: zna da se nacionalni interesi moraju čuvati ponekad i glavom i životom. To je nasleđe Fidela Kastra“, zaključuje Borislav Lalić.
