Stravična praksa: Veštačka inteligencija uništava knjige – ko vlada prošlošću njegova je i budućnost!
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / AI uništava knjige
Pratite nas
Milioni štampanih knjiga uništavaju se nakon što se iskoriste za razvoj veštačke inteligencije. Otkupe se od prodavaca, antikvara, seku im se povezi i ivice, nakon čega ih skeniraju, digitalizuju i uništavaju. Ova praksa je problematična iz više razloga, a ponajviše jer nas opasno približava potpunom prekrajanju istorije i vladanju narativom.
Ovako publicista Slobodan Stojičević komentariše za Sputnjik stravičnu praksu uništavanja knjiga nakon što se skeniraju i iskoriste za bogaćenje fonda ogromne AI biblioteke. Iza ovog čina, koji podseća na ideju iza koje stoji nekakav negativac iz crtanog filma, stoji vodeća američka kompanija za veštačku inteligenciju – „Antropik“.
Brojni prodavci polovnih i antikvarnih knjiga širom sveta poslednjih meseci prijavljivali su neobične porudžbine. Među njima je i jedan antikvar iz Holandije koji je putem imejla dobio zahtev za kupovinu čak 3.000 knjiga. Reč je o projektu ,,Panama", za koji se saznalo kroz sudski spor između same američke kompanije i grupe autora. Dokumenti iz tog postupka ukazuju upravo na praksu takozvanog destruktivnog skeniranja knjiga, čiji je krajnji proizvod uništena knjiga.
Prekrajanje istorije
Najveći problem u ovoj praksi, odnosno najgora posledica ovakve pogubne prakse jeste prekrajanje istorije, tvrdi naš sagovornik. On podseća na čuvenu Orvelovu rečenicu da ,,ko vlada prošlošću, vlada budućnošću". Nešto slično je već na delu, samo se različito manifestuje i često previđa.
Rusija je već isključila Vikipediju unutar svojih granica, jer se na njoj verzija istorije menja u skladu sa zapadnim narativom. Upravo to se danas dešava i sa veštačkom inteligencijom. Razgovarao sam nedavno sa Sergejem Markovim, šefom laboratorije za razvoj ruskog „GigaČata“, najvećeg čet-bota za veštačku inteligenciju, većeg čak i od „Alise“ od „Jandeksa“. On mi je rekao da se kod njih stalno proveravaju sopstveni modeli. Kada bi ukucao pitanje: „Čiji je Krim?“ odgovor bi uvek bio da je Krim ruski, međutim, kada bi preformulisao pitanje i tražio četu da nabroji sve ruske gradove na obali Crnog mora, AI je propuštao da navede Sevastopolj, najveći grad Krima, objašnjava Stojičević.
Poput ovog primera, mnogi slični će se javljati u perspektivi, zbog čega je imperativno imati sopstvene autonomne modele veštačke inteligencije i svoje velike jezičke modele, ističe naš sagovornik. U protivnom ćemo zavisiti od nekoga drugog da nam kaže šta se dešava u svetu i kakva nam je sopstvena istorija. Naša deca će zavisiti od toga, podvlači Stojičević, jer ona sve manje uče iz fizičkih knjiga, a još manje će ih one zanimati ukoliko nastavi da se popularizuje praksa uništavanja ili spaljivanja knjiga od strane velikih IT kompanija.
Uništavanje knjiga nije ništa čudno za evropsku sredinu, pošto je Evropa već spaljivala knjige u par navraa. Pre samo četiri godine, kad je počela Specijalna vojna operacija, Nemačka je izdvojila sve ruske autore, uključujući Dostojevskog, Tolstoja i mnoge druge, i javno su spaljivali, baš kao i kao tridesetih godina prošlog veka, dela ruskih autora. Deci će preostati samo veštačka inteligencija, a ona će biti obučena na određenim modelima. Bez obzira na to da li je u nju učitan Dostojevski, Tolstoj, Andrić, Puškin, ona dobija način tumačenja realnosti od svojih programera, bez obzira na sadržaj informacija.
Ovo predstavlja problem na više nivoa, a još nismo ni otkrili sve nivoe i sve probleme koji će se pojaviti kao posledica ove prakse, kaže naš sagovornik.
Digitalna suverenost
Na svu sreću, kaže Stojičević, zapadni AI modeli i zapadni jezički modeli nisu jedini, već postoje alternative. Rusi ih razvijaju, Kinezi takođe. Nama je, naravno, najbliži ruski model, a pre nekoliko nedelja donet je zakon koji podrazumeva da se samo dva modela veštačke inteligencije odobravaju od strane ruske države - nacionalni i suvereni.
Rusija mora strateški da razvije svoj sistem koji će biti apsolutno njihov, da im sutra neko ne bi menjao istoriju, da ne bi mogao da ih isključi, da ne bi mogao da manipuliše. Danas je problem s veštačkom inteligencijom najveći u tome što je to direktna komunikacija sa omladinom neke države. Može da se utiče na mlade, da oni drugačije shvataju patriotizam, da drugačije shvataju cilj života, da drugačije shvataju svoju državu. To se zapravo krije iza čitave priče.
Šta ako nestane struje?
Pripadamo prvoj generaciji u istoriji čovečanstva koja će o sebi ostaviti jedva ikakve tragove, sem u elektronskom obliku. Vremena se menjaju, sa njima dolaze drugačiji vidovi problema, pa samim tim i drugačija rešenja.
Nastupaju teška vremena, najverovatnije vremena ratova, kada će se potpuno menjati svet i pitanje je koliko će uopšte biti struje. Cela stvar sa veštačkom inteligencijom zavisi od data-centara i velike potrošnje električne energije. Neke države, kao što je Rusija, u momentima kada su u toku veliki napadi dronovima na njih, isključuju mobilnu telefoniju, isključuju internet, ponekad isključuju i struju, da bi onemogućile napade. Slično tome, nekada bi u toku bombardovanja grad bio zamračen kako bi avioni izgubili orijentaciju i kako ne bi mogli da gađaju po svetlima.
Ukoliko sve budemo digitalizovali i potpuno zaboravili da postoji mogućnost života, čitanja i učenja bez struje i bez veštačke inteligencije, onda će, bar u nekim ekstremnim situacijama, ljudi postati potpuno dezorijentisani, kaže naš sagovornik.
Opasna poruka za mlade
AI kompanije zaista kupuju velike količine knjiga i to ne bi bio problem da oni zaista samo žele da ih skeniraju i digitalizuju. Veštačkoj inteligenciji, da bi se razvijala, potreban je što veći broj podataka. Kada se prave veliki jezički modeli, njih ne interesuje samo broj reči ili broj karaktera koji se tamo nalazi, već i čitave kombinacije reči. AI pokušava da uhvati sintaksu i to radi tako što joj je potreban što veći broj tekstova.
Da je njima ideja samo da obogate velike jezičke modele, bilo bi dovoljno da odu u neku biblioteku, skeniraju stare knjige i prepoznaju taj tekst putem OCR-a, programa za prepoznavanje teksta. Ovde se više radi o marketinškom triku kojim pokušavaju ad izmanipulišu narod i demonstrativno im pokažu kako novo vreme gazi stare nosioce informacija. Ukoliko je objavljeno da je Antropik kupio veliku količinu knjiga, da je pocepao sa njih korice, skenirao ih i zatim uništio, to je poruka svim mladima da knjige kao knjige kao predmete uopšte i ne treba uzimati u obzir. E to je ono što je jako opasno.
Sada možemo biti sigurni da će milioni ljudi širom sveta ubediti svoje ukućane da je potrebno bacati knjige iz kuće, jer je dovoljno imati neki tablet iz kojeg će čitati, ako ikada uopšte ponovo i budu čitali, zaključuje Stojičević.
Pogledajte i:
