https://lat.sputnikportal.rs/20260823/prekretnica-invazija-na-spaniju-velike-posledice-po--evropu-1202562476.html
Prekretnica: Invazija na Španiju, velike posledice po – Evropu
Prekretnica: Invazija na Španiju, velike posledice po – Evropu
Sputnik Srbija
Invazija i najezda. Širom Starog kontinenta sa ova dva pojma označavan je proteklih dana masovni upad marokanskog stanovištva na teritoriju španske Seute. 23.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-23T19:24+0200
2026-08-23T19:24+0200
2026-08-23T19:24+0200
svet
svet
svet – politika
španija
migranti
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0f/1202355000_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_17122a9cfc8558db6dfa6f8f553b8f01.jpg
Paralelno sa tim, bilo je i „internet prepirki“ o tome čija je zapravo Seuta, mada su tu stvari prilično jasne. Španske enklave na afričkoj teritoriji nisu deo kolonijalnog nasleđa, već sastavni deo evropske kraljevine, Melilja od 1497. godine, a Seuta od 1668.Kastilja ih nije otela od bilo koga, već je faktički zauzela praznu teritoriju, nad kojom niko nije ostvarivao efektivnu kontrolu. Od tada, u viševekovnom kontinuitetu, ova dva slobodna grada su u sastavu Španije, stanovništvo ima špansko državljanstvo, deli prava i obaveze kao i njihovi sunarodnici u drugim delovima zemlje.Moguć nastavak krizeIpak, samo otvaranje ove teme ukazuje na mogući nastavak krize u narednom periodu, makar na nižem političkom nivou ili novim „internim prepirkama“. Jer, ako španska vlast nije sposobna da zaštiti svoju teritoriju, lako je aktualizovati i ovo pitanje.Svakako, posmatrajući potencijale moći Španije, jasno je da postoji kapacitet za zaštitu teritorije. Uostalom, prema navodima dobro informisanih madridskih novinara, španska obaveštajna služba upozoravala je nosioce najviših državnih funkcija nekoliko puta prethodnih meseci da se masovni upad može dogoditi. No, kapacitet je jedno, a sposobnost nešto drugo, pošto zavisi i od spremnosti za donošenje političkih odluka.A spremnosti da se donose adekvatne političke odluke nije bilo kod sadašnje vlasti, što najverovatnije znači i da će Pedro Sančez izgubiti naredne parlamentarne izbore iako do njihovog redovnog održavanja ima još godinu dana. Gotovo je izvesno da i organizovani upad u Seutu predstavlja inicijalni pokušaj obaranja Sančeza, koji je među evropskim političarima postao jedan od najgrlatijih zagovornika odbrane interesa Palestine i kritičara politike Donalda Trampa na Bliskom istoku. Ukratko, preko Maroka SAD i Izrael uzvraćaju udarac.Posledice po EvropuMeđutim, ono što mogu biti najdrastičnije posledice ovog dramatičnog događaja uopšte se ne tiču Pedra Sanečeza, pa načelno ni isključivo – Španije. Posledice svega odraziće se na celokupnu Evropu. Nesumnjivo, ogroman broj Evropljana zazire od daljih nekontrolisanih migracija. Rezultat takve percepcije jesu i pobede ili solidni rezultati u raznim državama političkih partija koje apostrofiraju migrantsko pitanje kao prioritetno.Sa druge strane, primetno je i da se dosta investira u razbijanje ovakve slike. Naučni časopisi „preplavljeni“ su istraživanjima čiji zaključci ukazuju kako su migracije prirodne i korisne, a strah Evropljana apsolutno neopravdan. Uz to, česte su i kritike pristupa političara koji sekuritizuju ovu temu zarad dobijanja glasova. Iz teorije prelazi se na praksu, pa ovakve stavove slede i zvanične institucije i mediji, što je u velikoj meri obeležilo karakter rasprava.Oblikovana su dva međusobno suprotstavljena bloka, pa su „levi“ (neo)liberali i (neo)trockisti optuživali „desne“ tradicionaliste i suvereniste za bespotrebno podizanje tenzija i izolacionizam, uz prateća objašnjenja o nemodernosti, atavizmu i zatucanosti. Nisu ni ovi drugi ostajali dužni prvima, u rasplamsanoj političkoj borbi pljuštale su brojne optužne i padale teške reči, ali to za zaključak ovog članga ostaje manje bitno iz prostog razloga: nakon Seute, mogućnost održavanja konstrukcije kojom se afirmiše prihvatanje masovnih migracija kao prirodnog i korisnog procesa postaje upitna. I nikakve obimne investicije u nauku, politiku i medije tu više neće biti od pomoći da se takav narativ održiv.Pedro Sančez je zastupao takvu politiku i evo kako se završilo. Događaj iz Seute bolje je od bilo kakvih istraživanja pokazao da se migrantsko pitanje tiče i bezbednosti i odbrane suvereniteta, kao i da je teza o veštačkoj sekuritizaciji teme teško održiva.Poruka je nedvosmislena: ako države imaju kapacitet da osiguraju bezbednost i zaštite suverenost, onda ga moraju i upotrebljavati, pretočiti u sposobnost da se reaguje. Iz tog razloga migrantsko pitanje biće kontekstualizovano na drugačiji način, radikalniji nego do sada, uz očekivani rast rejtinga političkih partija koje takav pristup imaju još od sredine prethodne decenije. Povećavanje straha kod Evropljana zbog ugrožene bezbednosti i eventualnog gubitka suverenosti ispoljavaće se i drugačije i slobodnije, a odgovori koji stižu sa „levog“ ideološkog spektra ostajaće neubedljivi.Šta tek dolazi...Pošto svaka akcija izaziva reakciju, kontraefekat nove kontekstualizacije predstavljaće proces homogenizacije migrantske populacije unutar evropskih država. Bilo da se radi o novopridošlim migrantima ili potomcima starih gastarbajtera, za očekivati je da se i kod njih poveća strah, samo ne od migranata već zbog ugroženosti od komšija „starih Evropljana“. Progresiju takvog trenda najpre treba očekivati među muslimanskom populacijom u Evropi, pošto se već u prethodnom periodu stvarala percepcija o „civilizacijskom sukobu“ i sučeljavanju muhamedanstva sa hrišćanstvom. To što nova kontekstualizacija migrantske krize među „starim Evropljanima“ nema gotovo nikakve veze sa hrišćanstvom i što religijska vertikala igra sve manju ulogu u oblikovanju kolektivnih identiteta zapadnoevropskih naroda nema apsolutno nikakve veze. Stav Evropljana prema muslimanima determiniše se na osnovu nekolikih potpuno pogrešnih premisa, pa zašto bi bilo drugačije i kada se utvrđuje percepcija muslimana prema novonastaloj situaciji. Dva straha „hraniće“ se međusobno, povećavajući konfliktni potencijal u evropskim društvima i još pre u evropskim metropolama sa brojnom migrantskom (muslimanskom) populacijom, što može biti uvod u vrlo dramatična dešavanja narednih godina. Jednostavno, događaj iz Seute, posmatrano iz današnje perspektive, deluje kao svojevrsna prekretnica za oblikovanje suprotstavljenih metanarativa.Otuda i korišćenje pojmova invazija i najezda za opisivanje događaja. U velikoj geopolitičkoj igri oko sudbine Bliskog istoka i istočnog dela Mediterana SAD i Izrael su pokazali šta se može desiti „neposlušnim saveznicima“ targetirajući Pedra Sančeza. Ispostavilo se da je njihova akcija u određenom smislu bila prekomerna i da je zapravo pogodila celokupnu Evropu.Ili je možda srednjoročna destabilizacija celokupne Evrope i bila cilj sprovedene operacije?
španija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, španija, migranti, komentari i analitika, emisija „prorok“
svet, svet – politika, španija, migranti, komentari i analitika, emisija „prorok“
Prekretnica: Invazija na Španiju, velike posledice po – Evropu
Invazija i najezda. Širom Starog kontinenta sa ova dva pojma označavan je proteklih dana masovni upad marokanskog stanovištva na teritoriju španske Seute.
Paralelno sa tim, bilo je i „internet prepirki“ o tome čija je zapravo Seuta, mada su tu stvari prilično jasne. Španske enklave na afričkoj teritoriji nisu deo kolonijalnog nasleđa, već sastavni deo evropske kraljevine, Melilja od 1497. godine, a Seuta od 1668.
Kastilja ih nije otela od bilo koga, već je faktički zauzela praznu teritoriju, nad kojom niko nije ostvarivao efektivnu kontrolu. Od tada, u viševekovnom kontinuitetu, ova dva slobodna grada su u sastavu Španije, stanovništvo ima špansko državljanstvo, deli prava i obaveze kao i njihovi sunarodnici u drugim delovima zemlje.
Ipak, samo otvaranje ove teme ukazuje na mogući nastavak krize u narednom periodu, makar na nižem političkom nivou ili novim „internim prepirkama“. Jer, ako španska vlast nije sposobna da zaštiti svoju teritoriju, lako je aktualizovati i ovo pitanje.
Svakako, posmatrajući potencijale moći Španije, jasno je da postoji kapacitet za zaštitu teritorije. Uostalom, prema navodima dobro informisanih madridskih novinara, španska obaveštajna služba upozoravala je nosioce najviših državnih funkcija nekoliko puta prethodnih meseci da se masovni upad može dogoditi. No, kapacitet je jedno, a sposobnost nešto drugo, pošto zavisi i od spremnosti za donošenje političkih odluka.
A spremnosti da se donose adekvatne političke odluke nije bilo kod sadašnje vlasti, što najverovatnije znači i da će Pedro Sančez izgubiti naredne parlamentarne izbore iako do njihovog redovnog održavanja ima još godinu dana. Gotovo je izvesno da i organizovani upad u Seutu predstavlja inicijalni pokušaj obaranja Sančeza, koji je među evropskim političarima postao jedan od najgrlatijih zagovornika odbrane interesa Palestine i kritičara politike Donalda Trampa na Bliskom istoku. Ukratko, preko Maroka SAD i Izrael uzvraćaju udarac.
Međutim, ono što mogu biti najdrastičnije posledice ovog dramatičnog događaja uopšte se ne tiču Pedra Sanečeza, pa načelno ni isključivo – Španije. Posledice svega odraziće se na celokupnu Evropu. Nesumnjivo, ogroman broj Evropljana zazire od daljih nekontrolisanih migracija. Rezultat takve percepcije jesu i pobede ili solidni rezultati u raznim državama političkih partija koje apostrofiraju migrantsko pitanje kao prioritetno.
Sa druge strane, primetno je i da se dosta investira u razbijanje ovakve slike. Naučni časopisi „preplavljeni“ su istraživanjima čiji zaključci ukazuju kako su migracije prirodne i korisne, a strah Evropljana apsolutno neopravdan. Uz to, česte su i kritike pristupa političara koji sekuritizuju ovu temu zarad dobijanja glasova. Iz teorije prelazi se na praksu, pa ovakve stavove slede i zvanične institucije i mediji, što je u velikoj meri obeležilo karakter rasprava.
Oblikovana su dva međusobno suprotstavljena bloka, pa su „levi“ (neo)liberali i (neo)trockisti optuživali „desne“ tradicionaliste i suvereniste za bespotrebno podizanje tenzija i izolacionizam, uz prateća objašnjenja o nemodernosti, atavizmu i zatucanosti. Nisu ni ovi drugi ostajali dužni prvima, u rasplamsanoj političkoj borbi pljuštale su brojne optužne i padale teške reči, ali to za zaključak ovog članga ostaje manje bitno iz prostog razloga: nakon Seute, mogućnost održavanja konstrukcije kojom se afirmiše prihvatanje masovnih migracija kao prirodnog i korisnog procesa postaje upitna. I nikakve obimne investicije u nauku, politiku i medije tu više neće biti od pomoći da se takav narativ održiv.
Pedro Sančez je zastupao takvu politiku i evo kako se završilo. Događaj iz Seute bolje je od bilo kakvih istraživanja pokazao da se migrantsko pitanje tiče i bezbednosti i odbrane suvereniteta, kao i da je teza o veštačkoj sekuritizaciji teme teško održiva.
Poruka je nedvosmislena: ako države imaju kapacitet da osiguraju bezbednost i zaštite suverenost, onda ga moraju i upotrebljavati, pretočiti u sposobnost da se reaguje. Iz tog razloga migrantsko pitanje biće kontekstualizovano na drugačiji način, radikalniji nego do sada, uz očekivani rast rejtinga političkih partija koje takav pristup imaju još od sredine prethodne decenije. Povećavanje straha kod Evropljana zbog ugrožene bezbednosti i eventualnog gubitka suverenosti ispoljavaće se i drugačije i slobodnije, a odgovori koji stižu sa „levog“ ideološkog spektra ostajaće neubedljivi.
Pošto svaka akcija izaziva reakciju, kontraefekat nove kontekstualizacije predstavljaće proces homogenizacije migrantske populacije unutar evropskih država. Bilo da se radi o novopridošlim migrantima ili potomcima starih gastarbajtera, za očekivati je da se i kod njih poveća strah, samo ne od migranata već zbog ugroženosti od komšija „starih Evropljana“. Progresiju takvog trenda najpre treba očekivati među muslimanskom populacijom u Evropi, pošto se već u prethodnom periodu stvarala percepcija o „civilizacijskom sukobu“ i sučeljavanju muhamedanstva sa hrišćanstvom. To što nova kontekstualizacija migrantske krize među „starim Evropljanima“ nema gotovo nikakve veze sa hrišćanstvom i što religijska vertikala igra sve manju ulogu u oblikovanju kolektivnih identiteta zapadnoevropskih naroda nema apsolutno nikakve veze. Stav Evropljana prema muslimanima determiniše se na osnovu nekolikih potpuno pogrešnih premisa, pa zašto bi bilo drugačije i kada se utvrđuje percepcija muslimana prema novonastaloj situaciji. Dva straha „hraniće“ se međusobno, povećavajući konfliktni potencijal u evropskim društvima i još pre u evropskim metropolama sa brojnom migrantskom (muslimanskom) populacijom, što može biti uvod u vrlo dramatična dešavanja narednih godina. Jednostavno, događaj iz Seute, posmatrano iz današnje perspektive, deluje kao svojevrsna prekretnica za oblikovanje suprotstavljenih metanarativa.
Otuda i korišćenje pojmova invazija i najezda za opisivanje događaja. U velikoj geopolitičkoj igri oko sudbine Bliskog istoka i istočnog dela Mediterana SAD i Izrael su pokazali šta se može desiti „neposlušnim saveznicima“ targetirajući Pedra Sančeza. Ispostavilo se da je njihova akcija u određenom smislu bila prekomerna i da je zapravo pogodila celokupnu Evropu.
Ili je možda srednjoročna destabilizacija celokupne Evrope i bila cilj sprovedene operacije?
