https://lat.sputnikportal.rs/20260823/otkrivena-dzinovska-stenovita-mega-zemlja-23-puta-masivnija-od-nase-planete-1202599180.html
Otkrivena džinovska, stenovita mega-Zemlja, 23 puta masivnija od naše planete
Otkrivena džinovska, stenovita mega-Zemlja, 23 puta masivnija od naše planete
Sputnik Srbija
Astronomi su otkrili neobično masivnu, gustu egzoplanetu koja dovodi u pitanje konvencionalne ideje o tome kako se formiraju stenovite planete. 23.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-23T14:00+0200
2026-08-23T14:00+0200
2026-08-23T14:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
planeta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/17/1202599675_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d1383a184dc8f4ce537b3f27d0572b72.png
Nazvana GJ 523b, ova egzoplaneta je oko 2,5 puta šira od Zemlje, ali u toj relativno kompaktnoj veličini sadrži otprilike 23 puta veću masu od naše planete. Svetovi ovako veliki i gusti ponekad se nazivaju „mega-Zemlje“, što je neformalan izraz za neobično masivne, uglavnom stenovite planete.Visoka gustina GJ 523b sugeriše da sadrži relativno malu atmosferu, uprkos tome što je dovoljno velika da bi astronomi inače očekivali da je akumulirala znatan gasni omotač, kaže se u saopštenju Univerziteta Viskonsin–Medison.GJ 523b je prvobitno identifikovana kao kandidat pomoću satelita TESS, koji traga za periodičnim padovima zvezdane svetlosti do kojih dolazi kad planete prolaze ispred svojih zvezda. Istraživači su nastavili sa posmatranjima putem teleskopa WIYN u Nacionalnoj opservatoriji Kit Pik u Arizoni, koristeći spektrograf radi merenja gravitacionog dejstva planete na zvezdu.Kombinacija tih posmatranja pokazala je da GJ 523b ima masu oko 23,5 puta veću od Zemljine, radijus 2,55 puta veći i gustinu od oko 7,74 grama po kubnom centimetru. Ona obiđe svoju zvezdu za 17,75 dana. Planetarni sistem je takođe relativno mlad, sa procenjenom starošću od skoro 170 miliona godina.Taj spoj veličine, mase i mladosti predstavlja zagonetku za modele formiranja planeta. Planete počinju izgradnjom jezgara od stena i metala, koja zatim mogu privući vodonik i helijum iz diska gasa i prašine oko mlade zvezde. U našem solarnom sistemu, smatra se da su džinovske planete poput Jupitera i Saturna počele ubrzano da akumuliraju svoje masivne gasne omotače kad su njihova rastuća jezgra dostigla otprilike 20 puta veću masu od Zemljine.GJ 523b već ima oko 23 puta veću masu nego Zemlja, što je preko te granice. Ipak, umesto da se razvije u svet bogat gasom, njena neobično visoka gustina sugeriše da ima relativno malo gasa i da je pretežno stenovita. Postavlja se pitanje zašto je sledila tako drugačiji put.Jedna mogućnost je da se GJ 523b prvobitno formirala sa gustom atmosferom koja je kasnije odstranjena. Druga mogućnost je da je nastala putem sudara dve planete, stvarajući veći stenoviti svet dok je veliki deo njihovih gasnih omotača izbačen u svemir.Astronomi koriste termin „mega-Zemlja“ više od deset godina da bi opisali izuzetno masivne stenovite svetove, iako nikada nije predstavljao formalno ustanovljenu klasu egzoplaneta. Pronalaženje više primera poput GJ 523b moglo bi pomoći da se otkrije da li su ovi neobični svetovi retki izuzeci ili deo veće populacije.„Teško je izvoditi zaključke o formiranju planeta generalno iz jednog primera. Nećemo doći do 10.000 ovakvih vrlo gustih planeta, ali ako uspemo da dođemo do 20 ili 30 - neke tendencije bi se mogle pojaviti“, kažu istraživači, prenosi „Spejs“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, planeta
nauka i tehnologija, svemir, planeta
Otkrivena džinovska, stenovita mega-Zemlja, 23 puta masivnija od naše planete
Astronomi su otkrili neobično masivnu, gustu egzoplanetu koja dovodi u pitanje konvencionalne ideje o tome kako se formiraju stenovite planete.
Nazvana GJ 523b, ova egzoplaneta je oko 2,5 puta šira od Zemlje, ali u toj relativno kompaktnoj veličini sadrži otprilike 23 puta veću masu od naše planete. Svetovi ovako veliki i gusti ponekad se nazivaju „mega-Zemlje“, što je neformalan izraz za neobično masivne, uglavnom stenovite planete.
Visoka gustina GJ 523b sugeriše da sadrži relativno malu atmosferu, uprkos tome što je dovoljno velika da bi astronomi inače očekivali da je akumulirala znatan gasni omotač, kaže se u saopštenju Univerziteta Viskonsin–Medison.
„Ovo uopšte nismo očekivali. Guste planete poput ove nisu neuobičajene, ali su to obično male stenovite planete slične Zemlji ili Merkuru. Ova planeta je dva i po puta veća od Zemlje“, kažu naučnici.
GJ 523b je prvobitno identifikovana kao kandidat pomoću satelita TESS, koji traga za periodičnim padovima zvezdane svetlosti do kojih dolazi kad planete prolaze ispred svojih zvezda. Istraživači su nastavili sa posmatranjima putem teleskopa WIYN u Nacionalnoj opservatoriji Kit Pik u Arizoni, koristeći spektrograf radi merenja gravitacionog dejstva planete na zvezdu.
Kombinacija tih posmatranja pokazala je da GJ 523b ima masu oko 23,5 puta veću od Zemljine, radijus 2,55 puta veći i gustinu od oko 7,74 grama po kubnom centimetru. Ona obiđe svoju zvezdu za 17,75 dana. Planetarni sistem je takođe relativno mlad, sa procenjenom starošću od skoro 170 miliona godina.
Taj spoj veličine, mase i mladosti predstavlja zagonetku za modele formiranja planeta. Planete počinju izgradnjom jezgara od stena i metala, koja zatim mogu privući vodonik i helijum iz diska gasa i prašine oko mlade zvezde. U našem solarnom sistemu, smatra se da su džinovske planete poput Jupitera i Saturna počele ubrzano da akumuliraju svoje masivne gasne omotače kad su njihova rastuća jezgra dostigla otprilike 20 puta veću masu od Zemljine.
GJ 523b već ima oko 23 puta veću masu nego Zemlja, što je preko te granice. Ipak, umesto da se razvije u svet bogat gasom, njena neobično visoka gustina sugeriše da ima relativno malo gasa i da je pretežno stenovita. Postavlja se pitanje zašto je sledila tako drugačiji put.
Jedna mogućnost je da se GJ 523b prvobitno formirala sa gustom atmosferom koja je kasnije odstranjena. Druga mogućnost je da je nastala putem sudara dve planete, stvarajući veći stenoviti svet dok je veliki deo njihovih gasnih omotača izbačen u svemir.
Astronomi koriste termin „mega-Zemlja“ više od deset godina da bi opisali izuzetno masivne stenovite svetove, iako nikada nije predstavljao formalno ustanovljenu klasu egzoplaneta. Pronalaženje više primera poput GJ 523b moglo bi pomoći da se otkrije da li su ovi neobični svetovi retki izuzeci ili deo veće populacije.
„Teško je izvoditi zaključke o formiranju planeta generalno iz jednog primera. Nećemo doći do 10.000 ovakvih vrlo gustih planeta, ali ako uspemo da dođemo do 20 ili 30 - neke tendencije bi se mogle pojaviti“, kažu istraživači,
prenosi „Spejs“.
