Ne samo verski projekat: Šta je cilj stvaranja Bektaške države u Albaniji
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Šta je cilj stvaranja Bektaške države u Albaniji
Pratite nas
Iako je rano govoriti o tome da li bi stvaranje nove države Bektaškog reda nastale iz islama na tlu NATO i evropske države kakva je Albanija mogle imati ozbiljnije posledice, ipak treba biti oprezan saglasni su sagovornici Sputnjika.
Ako sve bude išlo po planu, takozvana država „Bektaši red“ čije je formiranje u Albaniji najavio i sam albanski premijer Edi Rama, biće najmanja država na svetu, veličine četvrtine Vatikana. Parcela od 10 hektara imaće svoju administraciju, pasoše i granice.
Amerikanci ili Albanci
Nova država će, kako tvrde pripadnici Bektaškog reda, biti tolerantna kada je u pitanju upotreba alkohola, ali će i dozvoljavati svima da se oblače kako žele i neće nametati pravila o načinu života, odražavajući tolerantne prakse zajednice Bektaša.
S obzirom da u iza ovog projekta javno stali Amerikanci, postavlja se pitanje da li je ovakav projekt potreban Amerikancima kako bi „omekšali“ islam a samim tim i islamske države koje uglavnom kontrolišu najveća nalazišta naftnih derivata u svetu.
Podsećanja radi, većinu energetskog bogatstva u islamskom svetu poseduje nekoliko država Persijskog zaliva i Bliskog istoka. Tako Saudijska Arabija ima oko 267 milijardi barela nafte i vodi glavnu reč u svetskoj proizvodnji. Iran raspolaže sa oko 209 milijardi barela nafte u svom podzemlju, Irak poseduje oko 145 milijardi barela dokazanih rezervi a Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) imaju oko 113 milijardi barela nafte, dok Kuvajt čuva oko 102 milijarde barela nafte.
Neuporedivo sa Vatikanom
Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) u Ljubljani Zijad Bećirović kaže da je projekt stvaranja suverene države bektaškog reda u Tirani zanimljiv spoj religije, politike i međunarodnih odnosa.
„Albanski premijer Edi Rama najavio je 2024. godine stvaranje svojevrsne muslimanske države unutar države, po uzoru na Vatikan. Predviđena teritorija uz sopstvenu administraciju predviđa i simbole državnosti. Da bismo razumeli ovaj projekt, važno je znati ko su bektaši. To je sunitski islamski red specifične istorije i tradicije, nastao u Anadoliji, koji je tokom Osmanskog carstva imao značajan uticaj. Nakon zabrane derviških redova u Turskoj, 1925. godine, njegovo svetsko sedište preseljeno je u Albaniju, gde se i danas nalazi u Tirani. Bektašizam naglašava duhovnost, toleranciju, suživot i međureligijski dijalog. Zbog toga Albanci ovaj projekt vide i kao način da afirmišu sopstveni identitet zemlje, versku toleranciju i pošalju međunarodnu poruku o pluralističkom i otvorenom islamu,“ objašnjava naš sagovornik.
Politička težina
S druge strane, dodaje Bećirović, paralela sa Vatikanom je korisna, ali je ne treba shvatati doslovno.
„Vatikan je rezultat dugog istorijskog razvoja i Lateranskog ugovora iz 1929. godine, dok Bektaška država, tek treba da izgradi svoj međunarodno pravni subjektivitet i međunarodno priznanje. Zato je preciznije govoriti od pokušaju stvaranja verske mikrodržave po uzoru na Vatikan, a ne o muslimanskom Vatikanu. Da li može imati političku težinu poput Vatikana? U kratkom roku teško, ali dugoročno potencijal može imati određeni međunarodni značaj. Međutim, njena težina ne proizlazi iz teritorije, već iz institucije koju predstavlja, njenog međunarodnog priznanja, diplomatskih odnosa i sposobnosti da postane platforma za međureligijski i politički dijalog. U tom smislu, Bektaški red ima jednu važnu prednost. Njegovo svetsko sedište nalazi se upravo u Tirani. Albanija tu činjenicu može pretvoriti u instrument sopstvene meke moći i međunarodne afirmacije. Bektaška država mogla bi postati svojevrsna platforma za međureligiski dijalog, povezivanje, ranije civilizacije i promociju verske tolerancije,“ navodi Bećirović.
Eksperiment novog poretka
Kako kaže, po međunarodno pravnoj logici, možda je čak korisnije napraviti paralelu sa suverenim altajškim redom koji ima međunarodni subjektivitet i diplomatske odnose, ali nema klasičnu teritorijalnu državu poput Vatikana.
„Bektaški projekt zato možemo posmatrati kao eksperiment stvaranja novog poretka. Ako bude međunarodno priznata i ako razvije kredibilitet i diplomatsku mrežu, njena uloga može prevazići njenu teritorijalnu veličinu. Ipak, ne treba očekivati da će automatski imati političku težinu Vatikana. Suština ovog projekta nije u veličini teritorije, već u ideji koju predstavlja. Ako Bektaška država uspe da se pozicionira kao međunarodni centar tolerancije, pluralizma i međureligijskog prostora, može postati zanimljiv i učinkovit i uticajan faktor u međunarodnim odnosima,“ ističe Bećirović.
Meka moć
Grčki novinar – istraživač Nikos Arvanitis sa portala „RodopiPress“, misli da projekat Edija Rame treba posmatrati mnogo šire od samog odnosa Albanije i Irana.
„Po mom mišljenju, stvaranje takozvane „Bektaške države“ u Tirani nije samo verski projekat. Za Albaniju on ima veliki simbolički, diplomatski i geopolitički potencijal. Albanija već dugo svoju međunarodnu sliku gradi na modelu verske tolerancije i koegzistencije muslimana, pravoslavaca i katolika. Ako Svetski bektaški centar u Tirani dobije poseban suvereni status, Albanija bi tu svoju specifičnost mogla da pretvori u veoma zanimljiv instrument „meke moći“. Tirana tada više ne bi bila samo administrativno sedište Svetskog bektaškog reda. Pokušala bi da postane međunarodni političko-verski centar jedne tradicije čije zajednice postoje u Albaniji, Turskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i dijaspori,“ navodi on.
Arvanitis takođe misli da treba biti oprezan sa izrazom „islamski Vatikan“ iako je, kako kaže, on je medijski veoma efektan, ali nije potpuno precizan.
„Vatikan počiva na jasno definisanoj i praktično univerzalno priznatoj hijerarhiji Katoličke crkve. Kod Alevija i Bektaša upravo pitanje duhovnog autoriteta i prava na predstavljanje nije rešeno. Naprotiv, projekat iz Tirane već je pokazao da postoje ozbiljne podele. Što se Irana tiče, ne bih rekao da Albanija stvara Bektašku državu „da bi provocirala Iran“. Za takvu tvrdnju, koliko je meni poznato, nemamo dovoljno javno dostupnih dokaza. Ali Iran svakako jeste deo ove geopolitičke jednačine. Ali, ako se sada u Evropi formira međunarodno prepoznatljiv muslimanski verski centar koji ima takve elemente, ali se nalazi potpuno izvan političke i verske sfere Teherana, razumljivo je da će Iran pažljivo pratiti njegov razvoj,“ navodi naš sagovornik.
Zapadna dimenzija
Postoji, naravno, dodaje on, i zapadna dimenzija.
„U različitim političkim i verskim krugovima već postoje tvrdnje da je projekat povezan sa američkim ili čak izraelskim interesima i sa pokušajem stvaranja alternativnog modela „umerenog islama“ nasuprot Iranu, političkom islamu ili turskom verskom uticaju. Te tvrdnje treba registrovati, jer su deo javne debate, ali ih ne bih predstavljao kao utvrđene činjenice. Za sada ne vidim dovoljno javno dostupnih dokaza da bismo mogli tvrditi da su SAD ili Izrael projektovali stvaranje Bektaške države,“ kaže on, ali je sasvim drugo pitanje da li bi takav projekat odgovarao određenim zapadnim geopolitičkim interesima.
„Jedan prozapadno orijentisan, sufijski i deklarativno tolerantan muslimanski centar na teritoriji države članice NATO-a, nezavisan od Teherana i političkog islamizma, svakako može biti interesantan zapadnim državama u kontekstu verske diplomatije i stabilnosti Balkana. Ali između tvrdnje da nekome jedan projekat geopolitički odgovara i tvrdnje da ga je taj akter organizovao postoji velika razlika. Mislim da kao novinari moramo sačuvati tu granicu,“ navodi on.
Korist za Albaniju
Kako kaže ne bi trebalo zanemariti ni unutrašnju albansku dimenziju.
„Stvaranje verske mikrodržave unutar Tirane otvara ustavna, pravna i politička pitanja. Ako jedna verska zajednica dobije poseban suvereni status, postavlja se pitanje kakav presedan to stvara prema drugim verskim zajednicama u Albaniji. Tu postoji i zanimljiv paradoks: projekat koji se predstavlja kao međunarodni simbol verske harmonije može unutar same Albanije otvoriti pitanje privilegovanog položaja jedne verske zajednice. Ali, možda je najveći paradoks nešto drugo. Bektaška država trebalo bi, prema njenim zagovornicima, da Bektašima pruži međunarodni glas. Međutim, prvo se mora odgovoriti na pitanje: ko je ovlastio Tiranu da govori u ime svih Bektaša?
Ako deo Alevijsko-bektaških struktura u Turskoj i na Balkanu odbacuje projekat, ako osporava duhovnu hijerarhiju na kojoj bi nova država počivala, a istovremeno lokalne zajednice poput one u grčkoj Trakiji dobijaju sopstvenu institucionalnu autonomiju, onda stvaranje države ne mora nužno da ujedini Bektaše.
Može da proizvede upravo suprotan rezultat: da institucionalizuje već postojeće podele,“ ističe Arvanitis.
Kako dodaje, mnogo je važnije pitanje - zašto Albanija upravo sada pokušava da Bektašizam pretvori u međunarodni institucionalni i diplomatski faktor, ko dobija, a ko gubi ako Tirana postane globalni političko-verski centar Bektaša. I na kraju, ko ima legitimitet da govori u ime Alevija i Bektaša Balkana,“ pita naš sagovornik uz zaključak da Albanija, pokušava da jednu istorijsku i versku tradiciju pretvori u međunarodni kapital i instrument svoje „meke moći“.
Istorijski trag
Prema nekim procenama, u svetu postoji između sedam i 20 miliona Bektaša, uključujući oko 12,5 miliona u Turskoj, dok u samoj Albaniji prema zvaničnom popisu živi oko 115.000 pripadnika ovog sufijskog reda (što čini oko pet odsto stanovništva), uz manje zajednice na KiM, u Severnoj Makedoniji, Grčkoj i dijaspori.
Sam Bektaški red ima sledbenike u 36 zemalja. Najveći deo globalne populacije ovog usmerenja živi u Turskoj, gde se procenjuje na preko 12,5 miliona ljudi koji baštine alevijsko-bektašku tradiciju.Na Balkanu sedište Svetskog centra bektašija nalazi se u Tirani (Albanija), gde ovaj liberalni derviški pravac ima najveći institucionalni značaj i čini treću po veličini versku zajednicu. Manje grupe i istorijske tekije opstale su u albanskim sredinama na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, kao i manjinski u Zapadnoj Trakiji u Grčkoj.
