https://lat.sputnikportal.rs/20260823/nato-vec-vodi-hibridni-rat-protiv-rusije--evropa-se-sprema-za-siri-sukob-video-1202617955.html
NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije — Evropa se sprema za širi sukob /video/
NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije — Evropa se sprema za širi sukob /video/
Sputnik Srbija
Sukob u Ukrajini odavno je prevazišao okvir rusko-ukrajinskog rata i predstavlja „hibridnu agresiju NATO-a“ na Rusiju — od vojne i obaveštajne podrške Kijevu do... 23.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-23T21:07+0200
2026-08-23T21:07+0200
2026-08-23T21:07+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
ukrajina
nato
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/29/57/295725_0:0:2279:1282_1920x0_80_0_0_4d7a7062b2e85b8ffb3e06d223be1834.jpg
U tom svetlu on tumači i navode „Bilda“ o mogućem NATO scenariju rata sa Rusijom, ali i sve izraženiju ulogu Nemačke, Velike Britanije i Francuske u pripremama za potencijalni budući sukob.Prema navodima nemačkog lista, NATO je pripremio scenario mogućeg rata sa Rusijom koji bi se odvijao u nekoliko faza. U prvoj fazi, kako se navodi, ključnu ulogu imali bi borbeni avioni, rakete i bespilotne letelice, dok bi duž granice baltičkih država sa Rusijom i Belorusijom bile formirane svojevrsne autonomne zone bez stalnog raspoređivanja NATO trupa. Iz tih zona, prema tom scenariju, mogla bi se izvoditi dejstva po ciljevima na ruskoj teritoriji, uključujući aerodrome, vojnu industriju, mostove i železničku infrastrukturu.Za Mitra Kovača ovakvi navodi nisu iznenađenje. U Moskvi se već duže vreme govori da zapadne države razrađuju različite scenarije eventualnog direktnog sukoba sa Rusijom, iako ostaje pitanje da li dokument o kojem piše Bild zaista predstavlja zvanični NATO plan ili samo jedan od brojnih vojnih scenarija.„Oni odavno prave scenarije, čak je to bilo izraženo u vreme Bajdenove administracije. Međutim, danas su se, na neki način, Sjedinjene Države distancirale, ali ipak ne potpuno, jer nisu izašle iz te obaveštajne, izviđačke, satelitske podrške i pomoći ukrajinskim oružanim snagama. Sada preko evropskog dela NATO-a i briselske administracije prodaju svoja sredstva, složene borbene sisteme, posebno iz oblasti PVO, artiljerijsku municiju i rakete. Tako nalaze opravdanje pred narodom – da obezbeđuju povratak finansijskih sredstava i da je to dobro za njihovu odbrambenu industriju“, rekao je Kovač u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.SAD prebacuju teret na EvropuIz tog ugla, promena američke politike ne znači nužno povlačenje Sjedinjenih Država iz sukoba, već prebacivanje većeg dela tereta na evropske članice NATO-a. Prema ovoj interpretaciji, Vašington nastoji da zadrži obaveštajnu i logističku podršku, kao i plasman američkog naoružanja, dok evropske države preuzimaju veći deo direktnog finansijskog i vojnog tereta.„Trampova administracija nije dala povod da ih evropski deo NATO uključuje ni u kakve scenarije rata protiv Rusije. Možda bi Amerika ostala u ovoj istoj dimenziji obaveštajne i izviđačke podrške tog evropskog dela NATO-a i logistike, u smislu prodaje svog oružja, ali ne verujem da bi svojim vojnicima dala nalog da učestvuju u takvim operacijama i to je prepoznatljivo u odluci da smanjuju kontigente po centralnoj Evropi tamo gde je skupo baziranje i gde znaju da neće da daju svoje snage za pronacističku briselsku administraciju“, rekao je Kovač.Nemačka kao evropski predvodnikBerlin se, prema mišljenju našeg sagovornika, sve češće posmatra kao država koja preuzima vodeću vojnu ulogu u Evropi, posebno nakon dolaska kancelara Fridriha Merca. Međutim, Kovač podseća da Nemačka ne deluje potpuno samostalno, već u okviru šire strategije koju oblikuju Velika Britanija i Francuska.London i Pariz, dodaje naš sagovornik, podstiču Berlin da preuzme ulogu vodeće evropske vojne sile, dok bi Velika Britanija istovremeno nastojala da izbegne direktnu odgovornost za eventualni sukob sa Rusijom. Britanci su, uveren je Kovač, mudri i deluju iz senke. On posebno ističe britansko angažovanje u pomorskoj dimenziji sukoba, kao i saradnju sa Ukrajinom na razvoju bespilotnih sistema i sposobnosti za napade velikog dometa.„Pojavljuju se dimenzije njihovog neposrednog učešća u agresiji na Rusku Federaciju, posebno gađanje ciljeva po dubini. Tu je i dimenzija dejstava na Crnom moru. Setimo se onih bespilotnih dronova, površinskih i podvodnih, ugrožavanja Crnomorske flote, sprečavanja plovidbe i baziranja snaga u tim baznim lukama. Britanci su još pre rata razvijali te pomorske projekte zajedno sa Ukrajincima i u dobroj meri uticali na onemogućavanje Crnomorske flote da u punom kapacitetu ispolji svoje dejstvo,“ objasnio je naš sagovornik.Značaj delte DunavaPrema proceni penzionisanog general-majora, područje Crnog mora, Odese, Nikolajeva i delte Dunava ima strateški značaj koji prevazilazi neposredni tok rata. Zato se napadi na luke i transportne pravce posmatraju kao deo šireg pokušaja da se ograniče mogućnosti snabdevanja ukrajinskih oružanih snaga.„Krajnje je vreme bilo da tu britansku strategiju na moru onemogući ruska vojska. To čini i sada dejstvima po lukama, razaranjem njihovih kapaciteta i sprečavanjem vojne pomoći preko mora, a i preko Dunava gde se sada transportuje naoružanje umesto žita“.Da li je Velika Britanija već direktna strana u ratu?Prema mišljenju našeg sagovornika, ako bi se Velika Britanija distancirala od ovog rata on bi se veoma brzo završio, jer sve druge zemlje zajedno, izuzev SAD, nemaju kapaciteta da pothranjuju ukrajinske oružane snage. S druge strane, direktnije britansko uključivanje moglo bi da otvori pitanje ruske reakcije protiv britanskih vojnih kapaciteta. Takav scenario bi, međutim, nosio ogroman rizik eskalacije sukoba Rusije i jedne od vodećih članica NATO-a.„Prepoznato je da se najviše raketa, koje su rađene u saradnji sa ukrajinskim oružanim snagama, i one koje je proizvodila sama Britanija, sklapaju na prostoru Ukrajine ili na prostoru baltičkih država, onda se njihovo učešće u navođenju i gađanju mnogih ciljeva, energetskih objekata u dubini i civilnih ciljeva smatra terorističkim aktom. Dobro je da su ruski političari upozorili na to“, podvukao je Kovač.Zašto bi primirje bilo opasno za RusijuPosebno pitanje jeste šta bi se dogodilo ukoliko bi došlo do prekida vatre ili mirovnog sporazuma bez dugoročnog rešavanja bezbednosnih pitanja. Kovač smatra da ako Moskva ne ispoštuje do kraja uslove koje je postavila i progleda kroz prste da bi bilo mira, pa Ukrajina ostane pod uticajem Zapada, to bi bila opasnost za Rusku Federaciju.Upravo zbog toga, dodaje Kovač, Moskva svaki novi evropski program naoružavanja posmatra ne samo kroz prizmu sadašnjeg rata, već i kao pripremu za potencijalni budući sukob.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, rusija, ukrajina, nato, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
svet, svet – politika, rusija, ukrajina, nato, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije — Evropa se sprema za širi sukob /video/
Sukob u Ukrajini odavno je prevazišao okvir rusko-ukrajinskog rata i predstavlja „hibridnu agresiju NATO-a“ na Rusiju — od vojne i obaveštajne podrške Kijevu do sankcija, finansiranja i sve intenzivnijeg naoružavanja evropskih država, ocenjuje direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.
U tom svetlu on tumači i navode „Bilda“ o mogućem NATO scenariju rata sa Rusijom, ali i sve izraženiju ulogu Nemačke, Velike Britanije i Francuske u pripremama za potencijalni budući sukob.
Prema navodima nemačkog lista, NATO je pripremio scenario mogućeg rata sa Rusijom koji bi se odvijao u nekoliko faza. U prvoj fazi, kako se navodi, ključnu ulogu imali bi borbeni avioni, rakete i bespilotne letelice, dok bi duž granice baltičkih država sa Rusijom i Belorusijom bile formirane svojevrsne autonomne zone bez stalnog raspoređivanja NATO trupa. Iz tih zona, prema tom scenariju, mogla bi se izvoditi dejstva po ciljevima na ruskoj teritoriji, uključujući aerodrome, vojnu industriju, mostove i železničku infrastrukturu.
Za Mitra Kovača ovakvi navodi nisu iznenađenje. U Moskvi se već duže vreme govori da zapadne države razrađuju različite scenarije eventualnog direktnog sukoba sa Rusijom, iako ostaje pitanje da li dokument o kojem piše Bild zaista predstavlja zvanični NATO plan ili samo jedan od brojnih vojnih scenarija.
„Oni odavno prave scenarije, čak je to bilo izraženo u vreme Bajdenove administracije. Međutim, danas su se, na neki način, Sjedinjene Države distancirale, ali ipak ne potpuno, jer nisu izašle iz te obaveštajne, izviđačke, satelitske podrške i pomoći ukrajinskim oružanim snagama. Sada preko evropskog dela NATO-a i briselske administracije prodaju svoja sredstva, složene borbene sisteme, posebno iz oblasti PVO, artiljerijsku municiju i rakete. Tako nalaze opravdanje pred narodom – da obezbeđuju povratak finansijskih sredstava i da je to dobro za njihovu odbrambenu industriju“, rekao je Kovač u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
SAD prebacuju teret na Evropu
Iz tog ugla, promena američke politike ne znači nužno povlačenje Sjedinjenih Država iz sukoba, već prebacivanje većeg dela tereta na evropske članice NATO-a. Prema ovoj interpretaciji, Vašington nastoji da zadrži obaveštajnu i logističku podršku, kao i plasman američkog naoružanja, dok evropske države preuzimaju veći deo direktnog finansijskog i vojnog tereta.
„Trampova administracija nije dala povod da ih evropski deo NATO uključuje ni u kakve scenarije rata protiv Rusije. Možda bi Amerika ostala u ovoj istoj dimenziji obaveštajne i izviđačke podrške tog evropskog dela NATO-a i logistike, u smislu prodaje svog oružja, ali ne verujem da bi svojim vojnicima dala nalog da učestvuju u takvim operacijama i to je prepoznatljivo u odluci da smanjuju kontigente po centralnoj Evropi tamo gde je skupo baziranje i gde znaju da neće da daju svoje snage za pronacističku briselsku administraciju“, rekao je Kovač.
Nemačka kao evropski predvodnik
Berlin se, prema mišljenju našeg sagovornika, sve češće posmatra kao država koja preuzima vodeću vojnu ulogu u Evropi, posebno nakon dolaska kancelara Fridriha Merca. Međutim, Kovač podseća da Nemačka ne deluje potpuno samostalno, već u okviru šire strategije koju oblikuju Velika Britanija i Francuska.
„Kad je počeo rat u Ukrajini, Nemci su bojažljivo slali vojnu opremu, slali su humanitarnu opremu i uniforme. Nisu hteli ni da pomisle da daju neke složene borbene sisteme, posebno sisteme protivvazduhoplovne odbrane. Vremenom, političko rukovodstvo postajalo je sve militantnije, posebno posle dolaska Merca za kancelara. Oni nameću ratnohuškačku atmosferu u Evropi ali po preporuci Velike Britanije. Osokoljeni su strategijom Velike Britanije i Francuske da budu ešalon evropske vojske, topovsko meso“, rekao je on.
London i Pariz, dodaje naš sagovornik, podstiču Berlin da preuzme ulogu vodeće evropske vojne sile, dok bi Velika Britanija istovremeno nastojala da izbegne direktnu odgovornost za eventualni sukob sa Rusijom. Britanci su, uveren je Kovač, mudri i deluju iz senke. On posebno ističe britansko angažovanje u pomorskoj dimenziji sukoba, kao i saradnju sa Ukrajinom na razvoju bespilotnih sistema i sposobnosti za napade velikog dometa.
„Pojavljuju se dimenzije njihovog neposrednog učešća u agresiji na Rusku Federaciju, posebno gađanje ciljeva po dubini. Tu je i dimenzija dejstava na Crnom moru. Setimo se onih bespilotnih dronova, površinskih i podvodnih, ugrožavanja Crnomorske flote, sprečavanja plovidbe i baziranja snaga u tim baznim lukama. Britanci su još pre rata razvijali te pomorske projekte zajedno sa Ukrajincima i u dobroj meri uticali na onemogućavanje Crnomorske flote da u punom kapacitetu ispolji svoje dejstvo,“ objasnio je naš sagovornik.
Prema proceni penzionisanog general-majora, područje Crnog mora, Odese, Nikolajeva i delte Dunava ima strateški značaj koji prevazilazi neposredni tok rata. Zato se napadi na luke i transportne pravce posmatraju kao deo šireg pokušaja da se ograniče mogućnosti snabdevanja ukrajinskih oružanih snaga.
„Krajnje je vreme bilo da tu britansku strategiju na moru onemogući ruska vojska. To čini i sada dejstvima po lukama, razaranjem njihovih kapaciteta i sprečavanjem vojne pomoći preko mora, a i preko Dunava gde se sada transportuje naoružanje umesto žita“.
Da li je Velika Britanija već direktna strana u ratu?
Prema mišljenju našeg sagovornika, ako bi se Velika Britanija distancirala od ovog rata on bi se veoma brzo završio, jer sve druge zemlje zajedno, izuzev SAD, nemaju kapaciteta da pothranjuju ukrajinske oružane snage. S druge strane, direktnije britansko uključivanje moglo bi da otvori pitanje ruske reakcije protiv britanskih vojnih kapaciteta. Takav scenario bi, međutim, nosio ogroman rizik eskalacije sukoba Rusije i jedne od vodećih članica NATO-a.
„Prepoznato je da se najviše raketa, koje su rađene u saradnji sa ukrajinskim oružanim snagama, i one koje je proizvodila sama Britanija, sklapaju na prostoru Ukrajine ili na prostoru baltičkih država, onda se njihovo učešće u navođenju i gađanju mnogih ciljeva, energetskih objekata u dubini i civilnih ciljeva smatra terorističkim aktom. Dobro je da su ruski političari upozorili na to“, podvukao je Kovač.
Zašto bi primirje bilo opasno za Rusiju
Posebno pitanje jeste šta bi se dogodilo ukoliko bi došlo do prekida vatre ili mirovnog sporazuma bez dugoročnog rešavanja bezbednosnih pitanja. Kovač smatra da ako Moskva ne ispoštuje do kraja uslove koje je postavila i progleda kroz prste da bi bilo mira, pa Ukrajina ostane pod uticajem Zapada, to bi bila opasnost za Rusku Federaciju.
„Ukoliko napravi takvu pauzu, onda je to samo zaista priprema za neki novi rat, a eventualni budući sukob ne bi nužno izgledao isto kao sadašnji. Nemačka i Francuska možda ne bi bile u prvom planu, ali bi Ukrajina, Poljska i baltičke države mogle da čine prvi ešalon. Negde tu je vizija Britanije da u tom ratu može da učestvuje Ukrajina sa baltičkim državama, Poljskom i ovim NATO državama u prvoj liniji kao prvi ešalon, a da u drugom ešalonu učestvuju druge NATO države koje sada besomučno pripremaju svoje vojne programe za održivu logistiku rata sa Ruskom Federacijom“, ocenio je on.
Upravo zbog toga, dodaje Kovač, Moskva svaki novi evropski program naoružavanja posmatra ne samo kroz prizmu sadašnjeg rata, već i kao pripremu za potencijalni budući sukob.
