https://lat.sputnikportal.rs/20260822/istrazujemo-koliko-je-susila-ubila-srpski-kukuruz-dosta-smo-samo-gledali-u-nebo-video-1202578052.html
ISTRAŽUJEMO Koliko je suša ubila srpski kukuruz? Dosta smo samo gledali u nebo.... /video/
ISTRAŽUJEMO Koliko je suša ubila srpski kukuruz? Dosta smo samo gledali u nebo.... /video/
Sputnik Srbija
Kukuruz koji je godinama bio vodeća izvozna stavka srpskog agrara ove godine to sigurno neće biti. Em je posejan na manjoj površini, em će avgustovska suša... 22.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-22T10:04+0200
2026-08-22T10:04+0200
2026-08-22T10:05+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
analize i mišljenja
energija sputnjika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/16/1202578346_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_da54c1831036e53ed15bab20cec5b122.png
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje agroekonomista Milan Prostran, koji ističe da je na udaru vrelog avgusta bez kapi kiše i rod suncekreta i soje.Pre dvadesetak dana je sve izgledalo drugačije, napominje on, zato je, kaže, nezahvalno prognozirati kakav će rod biti jer svaki dan visokih temperatura uzima danak. Očekivali smo prosečan prinos suncokreta čak i do 3,5 tone po hektaru, a sada se svodi na nešto preko dve tone.Pšenica vadi stvarTeško je danas proceniti koja će biti zaista ukupna količina proizvedenog kukuruza posejanog na oko 900.000 tona i šteta zbog manjeg prinosa koji je evidentan.„Mi smo očekivali da ćemo ove godine imati bar prosečan prinos kukuruza negde između šest do osam tona po hektaru, ali očigledno da se to neće dogoditi. Neke su procene da će to možda biti negde oko četiri tone, što će, s obzirom na površine, biti dovoljno za naše potrebe. Redovno smo sejali kukuruz na 1.100.000 do 1.200.000 hektara, ali su poljoprivrednici, upravo zbog sušnih godina, i prošle i pretprošle godine, bili u velikoj dilemi šta uopšte na proleće sejati. Očigledno su se odlučili da najviše smanje površine pod kukuruzom i pre svega pod sojom“, objašnjava ovaj agroekonomista.Ono što je, prema oceni Prostrana, međutim bitno, sačuvali smo prehrambenu sigurnost jer je dve trećine poljoprivredne godine vrlo uspešno završeno. Imali smo uspešnu žetvu strnih žita, uljane repice, dobru ranu proizvodnju povrća, godinu sa izobiljem voća, naglašava Prostran, ističući da tu prehrambenu sigurnost uvek merimo kroz pšenicu koja je ove godine dobro rodila.Da se oglase struka i naukaIpak, situacija posebno sa kukuruzom, otvorila je neka pitanja koja, smatra on, pod hitno moraju da izanaliziraju stručnjaci i naučnici s obzirom na to da smo u ovom veku za 26 godina imali 12 suša.Uverio se, kaže, ovih dana u Banatu da su pojedine parcele pod kukuruzom u moru požutelih i dalje zelene, da ima hibrida koji brže sazrevaju i koji su ove godine bolje podneli sušu. Reč je o ranim i srednje ranim hibridima 300 i 400 FAO grupe. Ovoga puta su kasniji hobridi najviše stradali, ističe Prostran, ali i napominje da su tokom prošlogodišnje suše bolje prošli upravo kasni hibridi, oni koji se kasnije seju.Zato je, kako ističe, sada potrebno da nam selekcionari hibride stave u korelaciju sa klimatskim promenama i odgovore na neka pitanja, pre svega, šta sejati, koje hibride i koju tehnologiju primenjivati.Posao i za državuMi ćemo verovatno u oktobru morati da sačinimo takozvane ukupne bilanse, da tačno vidimo čime raspolažemo.Na pitanje šta sa nezadovoljstvom poljoprivrednika otkupnim cenama za koje proizvođači kažu da su daleko ispod proizvođačkih, sagovornik Sputnjika smatra da tu ima posla za državu.„Država će možda morati nekim dodatnim merama da ipak stimuliše te proizvođače da ne odustaju od proizvodnje, da im određenim kreditnim ili drugim popustima olakšaju situaciju smanjenjem ili odlaganjem nekih poreskih obaveza, nekih kreditnih obaveza, jer većina njih nije u situaciji da ima neke druge izvore prihoda“, kaže Prostran.Navodnjavanje poslovično slaba tačkaOn, takođe, napominje da bismo imali mnogo manje problema da navodnjavamo useve. Na hiljade kilometara duga mreža dobrim delom zapuštenih kanala u koje nije ulagano je slabo iskorišćena.Ukoliko soju ubuduće ne budemo navodnjavali ona će, kako kaže, nestati sa naših polja.On ne spori da je agrarni budžet koji je nekada bio ispod pet odsto ukupnog republičkog sada nešto iznad sedam odsto. Ističe, međutim, da iz mnogo razloga on već od sledeće godine ne sme biti ispod 10 odsto i da u tom budžetu ozbiljna stavka mora biti investiranje.U ekonomiji u fokusu moraju biti energetika, hrana i voda. To su tri stavke koje morate negovati, čuvati, u njih investirati, jer su one presudne za dobrobit stanovništva i bezbednost nacije, zaključio je Prostran u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda, analize i mišljenja, energija sputnjika
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda, analize i mišljenja, energija sputnjika
ISTRAŽUJEMO Koliko je suša ubila srpski kukuruz? Dosta smo samo gledali u nebo.... /video/
10:04 22.08.2026 (Osveženo: 10:05 22.08.2026) Kukuruz koji je godinama bio vodeća izvozna stavka srpskog agrara ove godine to sigurno neće biti. Em je posejan na manjoj površini, em će avgustovska suša značajno smanjiti rod. Biće ga ipak dovoljno za naše potrebe, ali je neophodno da u uslovima sve učestalijih suša u saradnji sa sa strukom i naukom nađemo adekvatno rešenje za taj problem.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje agroekonomista Milan Prostran, koji ističe da je na udaru vrelog avgusta bez kapi kiše i rod suncekreta i soje.
Pre dvadesetak dana je sve izgledalo drugačije, napominje on, zato je, kaže, nezahvalno prognozirati kakav će rod biti jer svaki dan visokih temperatura uzima danak. Očekivali smo prosečan prinos suncokreta čak i do 3,5 tone po hektaru, a sada se svodi na nešto preko dve tone.
Teško je danas proceniti koja će biti zaista ukupna količina proizvedenog kukuruza posejanog na oko 900.000 tona i šteta zbog manjeg prinosa koji je evidentan.
„Mi smo očekivali da ćemo ove godine imati bar prosečan prinos kukuruza negde između šest do osam tona po hektaru, ali očigledno da se to neće dogoditi. Neke su procene da će to možda biti negde oko četiri tone, što će, s obzirom na površine, biti dovoljno za naše potrebe. Redovno smo sejali kukuruz na 1.100.000 do 1.200.000 hektara, ali su poljoprivrednici, upravo zbog sušnih godina, i prošle i pretprošle godine, bili u velikoj dilemi šta uopšte na proleće sejati. Očigledno su se odlučili da najviše smanje površine pod kukuruzom i pre svega pod sojom“, objašnjava ovaj agroekonomista.
Ono što je, prema oceni Prostrana, međutim bitno, sačuvali smo prehrambenu sigurnost jer je dve trećine poljoprivredne godine vrlo uspešno završeno. Imali smo uspešnu žetvu strnih žita, uljane repice, dobru ranu proizvodnju povrća, godinu sa izobiljem voća, naglašava Prostran, ističući da tu prehrambenu sigurnost uvek merimo kroz pšenicu koja je ove godine dobro rodila.
Da se oglase struka i nauka
Ipak, situacija posebno sa kukuruzom, otvorila je neka pitanja koja, smatra on, pod hitno moraju da izanaliziraju stručnjaci i naučnici s obzirom na to da smo u ovom veku za 26 godina imali 12 suša.
Uverio se, kaže, ovih dana u Banatu da su pojedine parcele pod kukuruzom u moru požutelih i dalje zelene, da ima hibrida koji brže sazrevaju i koji su ove godine bolje podneli sušu. Reč je o ranim i srednje ranim hibridima 300 i 400 FAO grupe. Ovoga puta su kasniji hobridi najviše stradali, ističe Prostran, ali i napominje da su tokom prošlogodišnje suše bolje prošli upravo kasni hibridi, oni koji se kasnije seju.
Zato je, kako ističe, sada potrebno da nam selekcionari hibride stave u korelaciju sa klimatskim promenama i odgovore na neka pitanja, pre svega, šta sejati, koje hibride i koju tehnologiju primenjivati.
Mi ćemo verovatno u oktobru morati da sačinimo takozvane ukupne bilanse, da tačno vidimo čime raspolažemo.
Na pitanje šta sa nezadovoljstvom poljoprivrednika otkupnim cenama za koje proizvođači kažu da su daleko ispod proizvođačkih, sagovornik Sputnjika smatra da tu ima posla za državu.
„Država će možda morati nekim dodatnim merama da ipak stimuliše te proizvođače da ne odustaju od proizvodnje, da im određenim kreditnim ili drugim popustima olakšaju situaciju smanjenjem ili odlaganjem nekih poreskih obaveza, nekih kreditnih obaveza, jer većina njih nije u situaciji da ima neke druge izvore prihoda“, kaže Prostran.
Navodnjavanje poslovično slaba tačka
On, takođe, napominje da bismo imali mnogo manje problema da navodnjavamo useve. Na hiljade kilometara duga mreža dobrim delom zapuštenih kanala u koje nije ulagano je slabo iskorišćena.
„Po popisu iz 2012. godine, po metodologiji Eurostata, s obzirom na to da sam radio recenziju svih studija posle popisa, mi smo imali 99.700 hektara u sistemu za navodnjavanje. Po popisu iz 2023. godine, znači poslednjem popisu, u sistemu za navodnjavanje bilo je negde oko 47.000 hektara“, precizira sagovornik Sputnjika.
Ukoliko soju ubuduće ne budemo navodnjavali ona će, kako kaže, nestati sa naših polja.
On ne spori da je agrarni budžet koji je nekada bio ispod pet odsto ukupnog republičkog sada nešto iznad sedam odsto. Ističe, međutim, da iz mnogo razloga on već od sledeće godine ne sme biti ispod 10 odsto i da u tom budžetu ozbiljna stavka mora biti investiranje.
U ekonomiji u fokusu moraju biti energetika, hrana i voda. To su tri stavke koje morate negovati, čuvati, u njih investirati, jer su one presudne za dobrobit stanovništva i bezbednost nacije, zaključio je Prostran u emisiji Energija Sputnjika.
