https://lat.sputnikportal.rs/20260822/doziveti-stotu-istrazivaci-su-mozda-otkrili-zasto-neki-ljudi-zive-duze-od-veka--1202589066.html
Doživeti stotu: Istraživači su možda otkrili zašto neki ljudi žive duže od veka
Doživeti stotu: Istraživači su možda otkrili zašto neki ljudi žive duže od veka
Sputnik Srbija
Istraživanje o osobama starim 110 godina i više otkriva imunski sistem koji nastavlja da se adaptira. 22.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-22T22:50+0200
2026-08-22T22:50+0200
2026-08-22T22:50+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/08/1200129749_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_bdea89e5c7e2da85fec3456f044833c6.png
Osobe koje dožive 110 i više godina imaju velike populacije retkog tipa imunskih ćelija koje mogu da ubiju rak, pokazuje studija. Moguće je da takve ćelije, nazvane ubilačke T-ćelije, mogu pomoći ljudima da dožive izuzetno veliku starost braneći se od raka — iako autori studije priznaju da to još nije dokazano i da zasad nisu sigurni šta tačno ove ćelije rade. Superstogodišnjaci — osobe stare 110 i više godina — ne samo da uživaju u neuobičajeno dugom životu, već se čini i da se uspešno brane od bolesti povezanih sa starošću, uključujući srčane bolesti, demenciju i rak. Istraživači se nadaju da bi proučavanje imunskog sistema superstogodišnjaka moglo da im pomogne da shvate zašto ovi retki pojedinci žive tako zdrave živote i da obezbedi informacije koje bi svima pomogle da duže ostanu zdravi. „Većina istraživanja o imunskom starenju fokusira se na propadanje“, kaže Kosuke Hašimoto, biolog sa Univerziteta Osaka u Japanu. „Naša studija sugeriše da čak i u ekstremnoj starosti imunski sistem može i dalje selektivno da se prilagođava“, prenosi časopis "Nejčr".Retke ćelije Trenutna studija se nadovezuje na otkriće iz 2019. godine da superstogodišnjaci imaju relativno veliki broj retkih CD4 citotoksičnih T-limfocita (CD4 CTL). Citotoksične ćelije ubijaju druge ćelije. CD4 CTL obično čine manje od 5% ukupne populacije T-ćelija u telu. One nisu tako dobro proučene kao druge vrste T-ćelija, ali se obično detektuju tokom virusnih infekcija, a ima sve više dokaza da mogu da ubiju ćelije raka, uključujući ćelije raka pluća i melanoma. Hašimoto kaže da je njegov tim želeo da otkrije u kom dobu dolazi do proliferacije CD4 CTL ćelija. Superstogodišnjake je teško proučavati jer ne živi mnogo ljudi tako dugo. U Japanu ima samo oko 150 ljudi starih 110 ili više godina. Studija je obuhvatila 28 učesnika, uključujući neke relativno mlade: osam osoba starih 70–90 godina, deset stogodišnjaka (ljudi starih 100–109 godina) i deset superstogodišnjaka. Kao što su istraživači ranije otkrili, CD4 CTL su prisutne u velikom broju kod superstogodišnjaka. Međutim, pronađene su u velikom broju i kod osoba starih 100 i više godina, što sugeriše da ova imunska adaptacija počinje oko te starosne dobi. Mlađi ljudi su imali normalnu zastupljenost ovih ćelija, pri čemu su CD4 CTL činile oko 4% njihovih ukupnih T-ćelija. Taj udeo je iznosio oko 10% kod stogodišnjaka i oko 18% kod superstogodišnjaka. Otkriveno je da ove ćelije izgleda reaguju na specifične imunske pretnje. Svaka T-ćelija koju telo proizvede stvara specifičan receptor, koji omogućava telu da prepozna i reaguje na širok spektar antigenskih pretnji. Kad ubilačka T-ćelija naiđe na svoj antigen, ona se klonira, stvarajući liniju identičnih ćelija koje ubijaju metu. Kod stogodišnjaka i superstogodišnjaka, istraživači su otkrili da pojedinačne klonske linije čine veliki procenat ukupnih CD4 CTL ćelija. U uzorku od jednog stogodišnjaka, 53,8% ćelija bilo je međusobno identično. Ovo sugeriše da je njihov imunski sistem skočio u akciju reagujući na određeni postojani okidač. Pošto su ćelije pronađene kako cirkulišu u krvi, istraživači nisu mogli da utvrde u koja tkiva ulaze i šta rade. Da bi došli do nekih informacija, ispitali su receptore pronađene na najčešćim linijama CD4 ubilačkih ćelija. Uporedili su sekvence aminokiselina ovih ćelijskih linija sa onima u bazi podataka o receptorima CD4 ćelija. Oko 30 sekvenci poklapalo se sa onima kod ljudi sa rakom iz baze podataka. Poklapanja sa osobama koje imaju rak pluća bila su najčešća, iako niko od učesnika studije tokom života nije doživeo nijednu vrstu raka. Adaptivni odgovor Tumorske ćelije se obično pojavljuju kasnije u životu, pa bi tada mogla da nastupi proliferacija ovih CD4 ubilačkih ćelija kao adaptivni odgovor na starenje, kaže Ana Kaetano Farija sa Federalnog univerzitelja Minas Žerais u Belo Orizonteu u Brazilu. CD4 ubilačke ćelije mogle bi biti „barijera za rast tumora kod stogodišnjaka. Međutim, stručnjaci kažu da studija pokazuje da se ove ćelijske linije šire kao odgovor na određeni antigen u telu, ne nužno na ćelije raka. Pošto su CD4 CTL receptorske sekvence uglavnom proučavane u kontekstu raka, možda postoji izvesna pristrasnost u pogledu detekcije. Ove ćelije bi mogle imati druge funkcije. Drugi se slažu da još nije moguće reći šta ove ćelije rade. Ideja da ove ćelije štite stogodišnjake od raka je biološki prihvatljiva i uzbudljiva, ali ostaje spekulativna dok se ne identifikuju njihovi antigeni i ne demonstrira direktno ubijanje tumora, kaže Alehandro Lopez-Soto, biohemičar na Univerzitetu u Ovijedu. Hašimoto se slaže da je potrebno još istraživanja. On i kolege sad analiziraju skupove podataka o pojedinačnim ćelijama koji detaljno opisuju CD4 CTL pronađene u specifičnim tipovima tkiva kod mlađih ljudi. Ovo bi moglo dati informacije o tome kuda u telu superstogodišnjaka i stogodišnjaka ove ćelije idu — i šta tamo rade.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Doživeti stotu: Istraživači su možda otkrili zašto neki ljudi žive duže od veka
Istraživanje o osobama starim 110 godina i više otkriva imunski sistem koji nastavlja da se adaptira.
Osobe koje dožive 110 i više godina imaju velike populacije retkog tipa imunskih ćelija koje mogu da ubiju rak, pokazuje studija. Moguće je da takve ćelije, nazvane ubilačke T-ćelije, mogu pomoći ljudima da dožive izuzetno veliku starost braneći se od raka — iako autori studije priznaju da to još nije dokazano i da zasad nisu sigurni šta tačno ove ćelije rade.
Superstogodišnjaci — osobe stare 110 i više godina — ne samo da uživaju u neuobičajeno dugom životu, već se čini i da se uspešno brane od bolesti povezanih sa starošću, uključujući srčane bolesti, demenciju i rak.
Istraživači se nadaju da bi proučavanje imunskog sistema superstogodišnjaka moglo da im pomogne da shvate zašto ovi retki pojedinci žive tako zdrave živote i da obezbedi informacije koje bi svima pomogle da duže ostanu zdravi.
„Većina istraživanja o imunskom starenju fokusira se na propadanje“, kaže Kosuke Hašimoto, biolog sa Univerziteta Osaka u Japanu. „Naša studija sugeriše da čak i u ekstremnoj starosti imunski sistem može i dalje selektivno da se prilagođava“,
prenosi časopis "Nejčr".
Trenutna studija se nadovezuje na otkriće iz 2019. godine da superstogodišnjaci imaju relativno veliki broj retkih CD4 citotoksičnih T-limfocita (CD4 CTL). Citotoksične ćelije ubijaju druge ćelije. CD4 CTL obično čine manje od 5% ukupne populacije T-ćelija u telu. One nisu tako dobro proučene kao druge vrste T-ćelija, ali se obično detektuju tokom virusnih infekcija, a ima sve više dokaza da mogu da ubiju ćelije raka, uključujući ćelije raka pluća i melanoma. Hašimoto kaže da je njegov tim želeo da otkrije u kom dobu dolazi do proliferacije CD4 CTL ćelija.
Superstogodišnjake je teško proučavati jer ne živi mnogo ljudi tako dugo. U Japanu ima samo oko 150 ljudi starih 110 ili više godina. Studija je obuhvatila 28 učesnika, uključujući neke relativno mlade: osam osoba starih 70–90 godina, deset stogodišnjaka (ljudi starih 100–109 godina) i deset superstogodišnjaka.
Kao što su istraživači ranije otkrili, CD4 CTL su prisutne u velikom broju kod superstogodišnjaka. Međutim, pronađene su u velikom broju i kod osoba starih 100 i više godina, što sugeriše da ova imunska adaptacija počinje oko te starosne dobi. Mlađi ljudi su imali normalnu zastupljenost ovih ćelija, pri čemu su CD4 CTL činile oko 4% njihovih ukupnih T-ćelija. Taj udeo je iznosio oko 10% kod stogodišnjaka i oko 18% kod superstogodišnjaka.
Otkriveno je da ove ćelije izgleda reaguju na specifične imunske pretnje. Svaka T-ćelija koju telo proizvede stvara specifičan receptor, koji omogućava telu da prepozna i reaguje na širok spektar antigenskih pretnji. Kad ubilačka T-ćelija naiđe na svoj antigen, ona se klonira, stvarajući liniju identičnih ćelija koje ubijaju metu.
Kod stogodišnjaka i superstogodišnjaka, istraživači su otkrili da pojedinačne klonske linije čine veliki procenat ukupnih CD4 CTL ćelija. U uzorku od jednog stogodišnjaka, 53,8% ćelija bilo je međusobno identično. Ovo sugeriše da je njihov imunski sistem skočio u akciju reagujući na određeni postojani okidač.
Pošto su ćelije pronađene kako cirkulišu u krvi, istraživači nisu mogli da utvrde u koja tkiva ulaze i šta rade. Da bi došli do nekih informacija, ispitali su receptore pronađene na najčešćim linijama CD4 ubilačkih ćelija. Uporedili su sekvence aminokiselina ovih ćelijskih linija sa onima u bazi podataka o receptorima CD4 ćelija. Oko 30 sekvenci poklapalo se sa onima kod ljudi sa rakom iz baze podataka. Poklapanja sa osobama koje imaju rak pluća bila su najčešća, iako niko od učesnika studije tokom života nije doživeo nijednu vrstu raka.
Tumorske ćelije se obično pojavljuju kasnije u životu, pa bi tada mogla da nastupi proliferacija ovih CD4 ubilačkih ćelija kao adaptivni odgovor na starenje, kaže Ana Kaetano Farija sa Federalnog univerzitelja Minas Žerais u Belo Orizonteu u Brazilu. CD4 ubilačke ćelije mogle bi biti „barijera za rast tumora kod stogodišnjaka.
Međutim, stručnjaci kažu da studija pokazuje da se ove ćelijske linije šire kao odgovor na određeni antigen u telu, ne nužno na ćelije raka. Pošto su CD4 CTL receptorske sekvence uglavnom proučavane u kontekstu raka, možda postoji izvesna pristrasnost u pogledu detekcije. Ove ćelije bi mogle imati druge funkcije.
Drugi se slažu da još nije moguće reći šta ove ćelije rade. Ideja da ove ćelije štite stogodišnjake od raka je biološki prihvatljiva i uzbudljiva, ali ostaje spekulativna dok se ne identifikuju njihovi antigeni i ne demonstrira direktno ubijanje tumora, kaže Alehandro Lopez-Soto, biohemičar na Univerzitetu u Ovijedu.
Hašimoto se slaže da je potrebno još istraživanja. On i kolege sad analiziraju skupove podataka o pojedinačnim ćelijama koji detaljno opisuju CD4 CTL pronađene u specifičnim tipovima tkiva kod mlađih ljudi. Ovo bi moglo dati informacije o tome kuda u telu superstogodišnjaka i stogodišnjaka ove ćelije idu — i šta tamo rade.
