https://lat.sputnikportal.rs/20260822/dan-ruske-zastave-od-carske-trobojke-do-simbola-savremene-rusije-1202553498.html
Dan ruske zastave: Od carske trobojke do simbola savremene Rusije
Dan ruske zastave: Od carske trobojke do simbola savremene Rusije
Sputnik Srbija
Dan Državne zastave Ruske Federacije svake godine se obeležava u Rusiji 22. avgusta. Ustanovljen je 20. avgusta 1994. godine ukazom predsednika Borisa Jeljcina... 22.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-22T19:18+0200
2026-08-22T19:18+0200
2026-08-22T19:18+0200
rusija
rusija – politika
ruska zastava
dan zastave
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173825109_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_55b2e0a5f57e1bf76f8ce1386e622efd.jpg
Istorijskom državnom zastavom Rusije smatra se belo-plavo-crvena trobojka, koja je 1668. godine istaknuta na prvom ruskom brodu „orao“, tokom vladavine cara Alekseja Mihajloviča.Godine 1693. trobojka je postala lični standard cara Petra I. On je 20. januara 1705. godine izdao ukaz prema kojem je „na svim trgovačkim brodovima“ trebalo isticati belo-plavo-crvenu zastavu. Trobojka je izvesno vreme korišćena i na ratnim brodovima. Međutim, 1712. godine u ruskoj ratnoj mornarici ustanovljena je nova Andrejevska zastava — bela zastava sa dve dijagonalne plave pruge koje obrazuju kosi krst.Tokom XVIII i prve polovine XIX veka belo-plavo-crvena zastava korišćena je ne samo na trgovačkim brodovima, već i za označavanje pripadnosti teritorija Ruskom carstvu. Njome su se, između ostalog, služile ruske pomorske ekspedicije i ruski kolonisti u Americi.Imperator Aleksandar II je 11. juna 1858. godine, na osnovu izveštaja načelnika Odeljenja za grbove Departmana heraldike Berngarda Kenea, odobrio izgled „sa rasporedom crne, žute i bele boje Carstva, preuzetih sa grba, na zastavama, barjacima i drugim predmetima za ukrašavanje ulica u svečanim prilikama“.Carskim ukazom od 1. januara 1865. godine, crna, narandžasta (zlatna) i bela boja direktno su nazvane „državnim bojama Rusije“. Crno-žuto-belu zastavu smele su da koriste samo državne ustanove, dok su građani mogli da ističu belo-plavo-crvene zastave.Naredbom imperatora Aleksandra III od 28. aprila 1883. godine određeno je da se u svečanim prilikama, kada je dozvoljeno ukrašavanje zgrada zastavama, koristi isključivo ruska zastava, koja se sastoji od tri pruge: gornje bele, srednje plave i donje crvene. Međutim, crno-žuto-bela zastava formalno nije bila ukinuta.Posebno veće pri Ministarstvu pravde, sazvano po nalogu imperatora Nikolaja II, 11. maja 1896. godine odredilo je da se kao zastava Carstva „konačno smatra belo-plavo-crvena boja, i nijedna druga“.U periodu od 1914. do 1917. godine, paralelno sa trobojkom, postojala je i „zastava za privatnu upotrebu“ — belo-plavo-crvena zastava sa crnim dvoglavim orlom u žutom kvadratu uz koplje, u gornjem uglu.Nakon abdikacije imperatora Nikolaja II, Privremena vlada nije usvojila novu zastavu ni grb države. Sovjetska Rusija je 1918. godine odbacila trobojku i zamenila je crvenim barjakom.Posle raspada SSSR-aTokom avgustovskih događaja 1991. godine, nad Belim domom u Moskvi istaknuta je istorijska trobojka. Vrhovni savet Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR) je 22. avgusta 1991. godine usvojio odluku „O zvaničnom priznanju i korišćenju nacionalne zastave RSFSR“.Zastavu je 1. novembra 1991. godine odobrio Kongres narodnih poslanika RSFSR. Prema članu 181 Ustava, državna zastava RSFSR bila je „pravougaono platno sa jednakim horizontalnim prugama: gornja je bele, srednja azurne, a donja skerletnocrvene boje“. Odnos širine i dužine zastave iznosio je 1:2. U ovom obliku zastava je zadržana i nakon preimenovanja Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike u Rusku Federaciju (Rusiju).Kasnije je, tokom pripreme nacrta novog ustava, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije predložilo da se odnos stranica zastave promeni sa 1:2 na 2:3, dok je Odbor za kulturu Vrhovnog saveta predložio da se azurna i skerletnocrvena boja zamene plavom i crvenom, što je bilo u skladu sa opisom državnih simbola predrevolucionarne Rusije.Državna zastava RusijePredsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin potpisao je 11. decembra 1993. godine ukaz „O Državnoj zastavi Ruske Federacije“. Njime je azurna boja srednje pruge zamenjena plavom, a skerletna crvenom. Promenjen je i odnos širine i dužine zastave — sa 1:2 na 2:3.Istovremeno, dokumentom je bilo dozvoljeno korišćenje zastave sa ranije utvrđenim proporcijama do 1. januara 1995. godine.Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je 25. decembra 2000. godine ustavni federalni zakon „O Državnoj zastavi Ruske Federacije“. U njemu se navodi da „Državna zastava Ruske Federacije predstavlja pravougaono platno sastavljeno od tri jednake horizontalne pruge: gornje bele, srednje plave i donje crvene boje“.U Rusiji je od 1999. godine na snazi državni standard za izradu zastava. Prema njemu, boje pruga trobojke treba da odgovaraju atlasu boja koji je tokom 1980-ih izradio Svesavezni centar za asortiman i modu lake industrije (VCAMlegprom), ili standardizovanom sistemu za izbor boja koji je sredinom XX veka razvila američka kompanija „Panton“. Međutim, konkretne šifre boja nisu navedene u GOST-u.Pojedini proizvođači izrađuju trobojke sa prikazom državnog grba Rusije u sredini platna, ali takav izgled zastave nije predviđen ruskim zakonodavstvom.Upotreba državne simbolikeU skladu sa saveznim ustavnim zakonom, Državna zastava Ruske Federacije stalno je istaknuta u radnom kabinetu predsednika Rusije i prostorijama namenjenim održavanju događaja kojima on prisustvuje. Trobojka se takođe ističe na zgradama administracije predsednika, Saveta Federacije i Državne dume, Vlade, Ustavnog i Vrhovnog suda Rusije, Generalnog tužilaštva, Istražnog komiteta, Sudskog departmana pri Vrhovnom sudu, Centralne banke, Računovodstvene komore, Centralne izborne komisije Rusije i rezidencije ombudsmana. Zastava je takođe istaknuta u radnim kabinetima rukovodilaca ovih institucija. Iznad rezidencije predsednika Rusije u Moskvi ističe se duplikat zastave šefa države.Državna zastava Rusije stalno je istaknuta na zgradama federalnih organa izvršne vlasti, rezidencijama opunomoćenih predstavnika predsednika u federalnim okruzima, diplomatskim predstavništvima Ruske Federacije u inostranstvu, kao i na zgradama organa vlasti subjekata Ruske Federacije i lokalne samouprave.Ruska trobojka se svakodnevno ističe na mestima stalnog razmeštaja vojnih jedinica i pojedinačnih jedinica Oružanih snaga Rusije, drugih trupa i vojnih formacija. Takođe se ističe tokom zvaničnih ceremonija i svečanih događaja koje organizuju federalni organi državne vlasti, javna udruženja, preduzeća, ustanove i druge organizacije.Državna zastava takođe mora biti stalno istaknuta na zgradama ili postavljena na teritoriji svih obrazovnih ustanova i ustanova koje se bave omladinskom politikom, kao i da se ističe tokom održavanja svečanih događaja. Na početku svake nastavne nedelje u opšteobrazovnim ustanovama održava se ceremonija tokom koje se intonira himna Ruske Federacije i podiže državna zastava.Državna duma je 10. juna 2026. godine usvojila predlog zakona o obaveznom isticanju državne zastave Ruske Federacije na svim sportskim objektima u državnoj svojini, kao i tokom održavanja zvaničnih fiskulturnih manifestacija i sportskih takmičenja.Tokom dana žalosti, na vrh koplja Državne zastave Ruske Federacije pričvršćuje se crna traka čija je dužina jednaka dužini platna zastave. Trobojka se spušta na polovinu visine jarbola.Prema zakonu, građani, javne organizacije i ustanove mogu da koriste zvaničnu rusku državnu simboliku, pod uslovom da takve radnje ne predstavljaju skrnavljenje državne zastave. Tako građani Rusije mogu da ističu trobojku na svojim kućama, automobilima, koriste je na sportskim tribinama, tokom masovnih manifestacija i slično.Odgovornost za nepravilnu upotrebu zastaveZa skrnavljenje državne zastave, prema članu 329. Krivičnog zakonika Ruske Federacije, predviđena je kazna zatvora u trajanju do jedne godine.Kršenje pravila o upotrebi državne zastave kažnjava se novčanom kaznom. Prema članu 17.10 Zakonika o administrativnim prekršajima, za fizička lica predviđena je kazna od 2.000 do 3.000 rubalja (od 20–30 evra), za službena lica od 5.000 do 7.000 rubalja (od 50–70 evra), a za pravna lica od 100.000 do 150.000 rubalja (od 1.000–1.600 evra).Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260612/dan-rusije---najvazniji-drzavni-praznik-1200253811.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, ruska zastava, dan zastave
rusija – politika, ruska zastava, dan zastave
Dan ruske zastave: Od carske trobojke do simbola savremene Rusije
Dan Državne zastave Ruske Federacije svake godine se obeležava u Rusiji 22. avgusta. Ustanovljen je 20. avgusta 1994. godine ukazom predsednika Borisa Jeljcina, „povodom obnove istorijske ruske trobojke kao državne zastave 22. avgusta 1991. godine“. Državna zastava jedan je od zvaničnih simbola zemlje.
Istorijskom državnom zastavom Rusije smatra se belo-plavo-crvena trobojka, koja je 1668. godine istaknuta na prvom ruskom brodu „orao“, tokom vladavine cara Alekseja Mihajloviča.
Godine 1693. trobojka je postala lični standard cara Petra I. On je 20. januara 1705. godine izdao ukaz prema kojem je „na svim trgovačkim brodovima“ trebalo isticati belo-plavo-crvenu zastavu. Trobojka je izvesno vreme korišćena i na ratnim brodovima. Međutim, 1712. godine u ruskoj ratnoj mornarici ustanovljena je nova Andrejevska zastava — bela zastava sa dve dijagonalne plave pruge koje obrazuju kosi krst.
Tokom XVIII i prve polovine XIX veka belo-plavo-crvena zastava korišćena je ne samo na trgovačkim brodovima, već i za označavanje pripadnosti teritorija Ruskom carstvu. Njome su se, između ostalog, služile ruske pomorske ekspedicije i ruski kolonisti u Americi.
Imperator Aleksandar II je 11. juna 1858. godine, na osnovu izveštaja načelnika Odeljenja za grbove Departmana heraldike Berngarda Kenea, odobrio izgled „sa rasporedom crne, žute i bele boje Carstva, preuzetih sa grba, na zastavama, barjacima i drugim predmetima za ukrašavanje ulica u svečanim prilikama“.
Carskim ukazom od 1. januara 1865. godine, crna, narandžasta (zlatna) i bela boja direktno su nazvane „državnim bojama Rusije“. Crno-žuto-belu zastavu smele su da koriste samo državne ustanove, dok su građani mogli da ističu belo-plavo-crvene zastave.
Naredbom imperatora Aleksandra III od 28. aprila 1883. godine određeno je da se u svečanim prilikama, kada je dozvoljeno ukrašavanje zgrada zastavama, koristi isključivo ruska zastava, koja se sastoji od tri pruge: gornje bele, srednje plave i donje crvene. Međutim, crno-žuto-bela zastava formalno nije bila ukinuta.
Posebno veće pri Ministarstvu pravde, sazvano po nalogu imperatora Nikolaja II, 11. maja 1896. godine odredilo je da se kao zastava Carstva „konačno smatra belo-plavo-crvena boja, i nijedna druga“.
U periodu od 1914. do 1917. godine, paralelno sa trobojkom, postojala je i „zastava za privatnu upotrebu“ — belo-plavo-crvena zastava sa crnim dvoglavim orlom u žutom kvadratu uz koplje, u gornjem uglu.
Nakon abdikacije imperatora Nikolaja II, Privremena vlada nije usvojila novu zastavu ni grb države. Sovjetska Rusija je 1918. godine odbacila trobojku i zamenila je crvenim barjakom.
Tokom avgustovskih događaja 1991. godine, nad Belim domom u Moskvi istaknuta je istorijska trobojka. Vrhovni savet Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR) je 22. avgusta 1991. godine usvojio odluku „O zvaničnom priznanju i korišćenju nacionalne zastave RSFSR“.
Zastavu je 1. novembra 1991. godine odobrio Kongres narodnih poslanika RSFSR. Prema članu 181 Ustava, državna zastava RSFSR bila je „pravougaono platno sa jednakim horizontalnim prugama: gornja je bele, srednja azurne, a donja skerletnocrvene boje“. Odnos širine i dužine zastave iznosio je 1:2. U ovom obliku zastava je zadržana i nakon preimenovanja Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike u Rusku Federaciju (Rusiju).
Kasnije je, tokom pripreme nacrta novog ustava, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije predložilo da se odnos stranica zastave promeni sa 1:2 na 2:3, dok je Odbor za kulturu Vrhovnog saveta predložio da se azurna i skerletnocrvena boja zamene plavom i crvenom, što je bilo u skladu sa opisom državnih simbola predrevolucionarne Rusije.
Predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin potpisao je 11. decembra 1993. godine ukaz „O Državnoj zastavi Ruske Federacije“. Njime je azurna boja srednje pruge zamenjena plavom, a skerletna crvenom. Promenjen je i odnos širine i dužine zastave — sa 1:2 na 2:3.
Istovremeno, dokumentom je bilo dozvoljeno korišćenje zastave sa ranije utvrđenim proporcijama do 1. januara 1995. godine.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je 25. decembra 2000. godine ustavni federalni zakon „O Državnoj zastavi Ruske Federacije“. U njemu se navodi da „Državna zastava Ruske Federacije predstavlja pravougaono platno sastavljeno od tri jednake horizontalne pruge: gornje bele, srednje plave i donje crvene boje“.
U Rusiji je od 1999. godine na snazi državni standard za izradu zastava. Prema njemu, boje pruga trobojke treba da odgovaraju atlasu boja koji je tokom 1980-ih izradio Svesavezni centar za asortiman i modu lake industrije (VCAMlegprom), ili standardizovanom sistemu za izbor boja koji je sredinom XX veka razvila američka kompanija „Panton“. Međutim, konkretne šifre boja nisu navedene u GOST-u.
Pojedini proizvođači izrađuju trobojke sa prikazom državnog grba Rusije u sredini platna, ali takav izgled zastave nije predviđen ruskim zakonodavstvom.
Upotreba državne simbolike
U skladu sa saveznim ustavnim zakonom, Državna zastava Ruske Federacije stalno je istaknuta u radnom kabinetu predsednika Rusije i prostorijama namenjenim održavanju događaja kojima on prisustvuje. Trobojka se takođe ističe na zgradama administracije predsednika, Saveta Federacije i Državne dume, Vlade, Ustavnog i Vrhovnog suda Rusije, Generalnog tužilaštva, Istražnog komiteta, Sudskog departmana pri Vrhovnom sudu, Centralne banke, Računovodstvene komore, Centralne izborne komisije Rusije i rezidencije ombudsmana. Zastava je takođe istaknuta u radnim kabinetima rukovodilaca ovih institucija. Iznad rezidencije predsednika Rusije u Moskvi ističe se duplikat zastave šefa države.
Državna zastava Rusije stalno je istaknuta na zgradama federalnih organa izvršne vlasti, rezidencijama opunomoćenih predstavnika predsednika u federalnim okruzima, diplomatskim predstavništvima Ruske Federacije u inostranstvu, kao i na zgradama organa vlasti subjekata Ruske Federacije i lokalne samouprave.
Ruska trobojka se svakodnevno ističe na mestima stalnog razmeštaja vojnih jedinica i pojedinačnih jedinica Oružanih snaga Rusije, drugih trupa i vojnih formacija. Takođe se ističe tokom zvaničnih ceremonija i svečanih događaja koje organizuju federalni organi državne vlasti, javna udruženja, preduzeća, ustanove i druge organizacije.
Državna zastava takođe mora biti stalno istaknuta na zgradama ili postavljena na teritoriji svih obrazovnih ustanova i ustanova koje se bave omladinskom politikom, kao i da se ističe tokom održavanja svečanih događaja. Na početku svake nastavne nedelje u opšteobrazovnim ustanovama održava se ceremonija tokom koje se intonira himna Ruske Federacije i podiže državna zastava.
Državna duma je 10. juna 2026. godine usvojila predlog zakona o obaveznom isticanju državne zastave Ruske Federacije na svim sportskim objektima u državnoj svojini, kao i tokom održavanja zvaničnih fiskulturnih manifestacija i sportskih takmičenja.
Tokom dana žalosti, na vrh koplja Državne zastave Ruske Federacije pričvršćuje se crna traka čija je dužina jednaka dužini platna zastave. Trobojka se spušta na polovinu visine jarbola.
Prema zakonu, građani, javne organizacije i ustanove mogu da koriste zvaničnu rusku državnu simboliku, pod uslovom da takve radnje ne predstavljaju skrnavljenje državne zastave. Tako građani Rusije mogu da ističu trobojku na svojim kućama, automobilima, koriste je na sportskim tribinama, tokom masovnih manifestacija i slično.
Odgovornost za nepravilnu upotrebu zastave
Za skrnavljenje državne zastave, prema članu 329. Krivičnog zakonika Ruske Federacije, predviđena je kazna zatvora u trajanju do jedne godine.
Kršenje pravila o upotrebi državne zastave kažnjava se novčanom kaznom. Prema članu 17.10 Zakonika o administrativnim prekršajima, za fizička lica predviđena je kazna od 2.000 do 3.000 rubalja (od 20–30 evra), za službena lica od 5.000 do 7.000 rubalja (od 50–70 evra), a za pravna lica od 100.000 do 150.000 rubalja (od 1.000–1.600 evra).
