Otkrivena najbrža zvezda u Mlečnom putu
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Astronomi su otkrili najbržu do sada poznatu zvezdu u Mlečnom putu. Zvezda nazvana S301 kreće se oko 25.000 kilometara u sekundi, odnosno oko 100.000 puta brže od komercijalnog aviona, dok oko supermasivne crne rupe u centru naše galaksije obiđe punu orbitu za samo 8,7 godina.
Zvezda S301 ujedno je i najbliža do sada poznata zvezda centralnoj crnoj rupi Mlečnog puta, Strelcu A*. Pri najbližem prolasku od nje je udaljena oko 12 puta više od udaljenosti Zemlje od Sunca, što je približno udaljenost Saturna od Sunca.
„Posebnost ove zvezde je u tome što kruži oko Strelca A* po veoma uskoj orbiti, za šta joj je potrebno samo 8,7 godina, a crnoj rupi se približava na udaljenosti koja je samo 12 puta veća od udaljenosti Zemlje od Sunca. To do sada nije bilo zabeleženo“, rekao je Feliks Mang, doktorand na Institutu „Maks Plank“ za vanzemaljsku fiziku u Garšingu i jedan od autora studije o ovom otkriću.
Izuzetna blizina zvezde Strelcu A* mogla bi naučnicima da otvori nove mogućnosti za proučavanje osnovnih svojstava crne rupe i ekstremnih uslova koji je okružuju.
Cilj je izmeriti rotaciju crne rupe
Prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, rotirajuća crna rupa svojom rotacijom povlači okolni prostor-vreme, čime menja orbite zvezda koje se nalaze u njenoj blizini. Taj efekat je značajan samo za objekte koji kruže veoma blizu crnih rupa koje se brzo okreću.
Čini se da S301 ima idealnu kombinaciju veoma ekscentrične, odnosno izdužene, i veoma uske orbite.
„Po prvi put bismo zapravo mogli veoma direktno da izmerimo rotaciju masivne crne rupe, što bi bio ključni test Ajnštajnove teorije“, rekao je dr Stefan Gilesen, viši naučnik na Institutu „Maks Plank“ za vanzemaljsku fiziku i jedan od autora studije.
Do sada se pretpostavljalo da bi za procenu rotacije Strelca A* bilo potrebno decenijama pratiti kretanje više zvezda. Naučnici su orbitu S301 uspeli da prate do 2017. godine, a njeno kretanje nastaviće da posmatraju i tokom sledećeg bliskog prolaska 2031. godine, kada se nadaju da će prikupiti dovoljno podataka.
„Nadamo se da ćemo sa ovom zvezdom u narednih deset godina izmeriti rotaciju crne rupe“, rekao je Mang.
Posmatranja iz opservatorije u Čileu
Posmatranja su obavljena pomoću interferometra „Veoma veliki teleskop“ (Very Large Telescope Interferometer – VLTI), koji pripada Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) i nalazi se na lokaciji Paranal u Čileu. Instrument kombinuje svetlost četiri teleskopa, od kojih svaki ima prečnik od osam metara.
Iako je zvezda neobično blizu centralnoj crnoj rupi, ne očekuje se da će preći njen horizont događaja, granicu iza koje objekti više ne mogu da pobegnu.
„Crne rupe doživljavamo kao kosmičke usisivače koji gutaju sve čega mogu da se dočepaju. Ali reč je samo o masivnom objektu. Nije zapravo mnogo drugačiji od nečega što kruži oko Sunca i ostaće na ovoj orbiti“, rekao je Mang.
Dr Ziri Junsi, astrofizičar sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), koji nije učestvovao u ovim posmatranjima, ocenio je otkriće izuzetno važnim.
„Ovo je neverovatno važno otkriće. Veoma je uzbudljivo jer se ovaj objekat približava Strelcu A* neverovatno blizu i u svojoj najbržoj tački putuje brzinom od oko osam odsto brzine svetlosti, što je ludo“, rekao je Junsi.
Junsi je dodao da bi korišćenje orbite ove zvezde za merenje rotacije crne rupe moglo u potpunosti da promeni razumevanje razvoja Mlečnog puta.
Pogledajte i:
