Šta čeka Republiku Srpsku posle prelomne političke bitke
17:17 19.08.2026 (Osveženo: 17:18 19.08.2026)
© Sputnik / Branko Maksimović
Pratite nas
Predstojeći izbori u Republici Srpskoj biće prvi opšti izbori nakon političke krize i vanrednih izbora održanih prošle godine, ali i prvi na kojima Milorad Dodik neće biti kandidat. Vlast ima priliku da potvrdi legitimitet, dok opozicija ulazi u trku opterećena unutrašnjim podelama i bez jasnog programa.
Opšti izbori u BiH, zakazani za 4. oktobar predstavljaju redovan izborni ciklus – prema zakonima BiH izbori se održavaju na svake četiri godine, prve nedelje oktobra. Međutim, ono što ih čini specifičnim jeste politički kontekst u kojima se održavaju, kaže politikolog iz Banjaluke, Bojan Šolaja.
Prvi put bez Dodika
Izbori se održavaju nakon tri godine veoma složenih političkih događaja – političkog progona Milorada Dodika i vanrednih izbora za predsednika Republike Srpske, održanih u novembru prošle godine, koji su došli upravo kao posledica političkog progona nad Dodikom.
Tako da je, prema Šolajinim rečima, prva specifičnost ovih izbora to što na njima neće učestvovati najdominantnija politička figura Republike Srpske i lider najveće stranke u BiH, Stranke nezavisnih socijaldemokrata.
„To ove izbore stavlja u određeni kontekst, s obzirom da smo u novembru imali vanredne izbore. Zato ovi izbori treba da budu potvrda kontinuiteta koji je postojao u prethodnom periodu. Stranke koje vrše vlast u Srpskoj, a koje su najviše pogođene onim što se dešavalo u nekoliko proteklih godina, gledaće da ostvare dobar rezultat, s obzirom da će ovo biti prvi izbori na kojima Milorad Dodik, shodno posledicama nije kandidat na izborima“, objašnjava on.
Najveće šanse ima kandidat SNSD-a
Sa druge strane, izbori su zanimljivi i po tome što između dvanaest kandidata za predsednika Republike Srpske ima dosta novih imena. Među njima, dvojica su sa najvećim šansama da pobede – aktuelni premijer Savo Minić i kandidat opozicije, Branko Blanuša, koji je bio opozicioni predsednički kandidat i prošle godine.
„Gospodin Minić jeste premijer i ranije je bio načelnik Šamca; imao je prepoznatljivost u određenim krugovima. Blanuša, pak, do novembra prošle godine nije imao neki upečatljiv politički nastup, ali na izborima je ostvario rezultat koji nije bio beznačajan. I on je već deceniju aktivan u političkom životu, kroz različite stranke, ali bez konkretnih rezultata. Tako da ćemo po prvi put imati kandidate koji tek treba da odmere snage“, ističe Šolaja.
Dok će vlast na izborima pokušati da potvrdi legitimitet, opozicija će pokušati da se nametne, mada, kako Šolaja kaže, ukoliko se posmatraju politička dešavanja, opozicija je potrošila mnogo više vremena na interne podele ko će biti kandidat, nego što su programske politike usmerili prema građanima.
„Tek sada se uključuju u interakciju sa širom javnošću, opet bez nekih jasnih odrednica kada je program u pitanju. Opozicioni kandidat u ovom trenutku je prilično nevidljiv“, ocenjuje Šolaja.
Ono što je primetno je da je na terenu više vidljiv lider opozicionog Pokreta Sigurna Srpska i gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković, nego Blanuša. Stanivuković je važio za najozbiljnijeg izazivača vladajućoj koaliciji, međutim, morao je da se povuče jer nije bio prihvatljiv svim opozicionim liderima, najviše Nebojši Vukanoviću i Jeleni Trivić.
„Stanivuković je povukao kandidaturu kako bi opozicija mogla da ostvari značajniji rezultat. Ali, on je prilično aktivan na terenu i ono što je očigledno je da on želi da ostvari što bolji rezultat na parlamentarnim izborima da bi, potom, u opozicionim redovima postao ili lider opozicije, ili, ukoliko bi došlo do promena, ostvario primat u smislu da bira neku drugu poziciju“, kaže Šolaja.
Međutim, nema naznaka da bi opozicija mogla da pobedi na izborima, bilo parlamentarnim, bilo predsedničkim. Istraživanja pokazuju da većinsku podršku građana Republike Srpske uživaju kandidati vladajuće koalicije. Tako na primer, podrška Željki Cvijanović kao kandidatu za srpskog člana Predsedništva BiH je neupitna. Minić i Blanuša su skoro izjednačeni, ali Minić je u prednosti, ističe Šolaja.
Tehnologija u službi izbornog inženjeringa
Najvažnija tehnička novina na izborima je uvođenje skenera i biometrijskih uređaja – stvari koje je svojevoljno nametnuo Kristijan Šmit. Građani će i dalje popunjavati papirni listić, ali će on prolaziti kroz skener, dok će identitet građana proveravati biometrijski uređaji, ali i dalje ostaje ručno brojanje listića. Najveće pitanje ostaje da li će potpuno novi sistem biti dovoljno dobro pripremljen i testiran do izbornog dana.
U Republici Srpskoj postavlja se pitanje poverenja u tehnologiju, bezbednosti podataka, kontrole sistema i mogućnosti da se eventualni tehnički problemi odraze na izborni rezultat.
Šolaja upozorava da je sistem nov, nedovoljno poznat i da postoji pitanje njegove pouzdanosti i spremnosti institucija. On je, kako kaže, velika nepoznanica, posebno zbog toga što su pojedini poslovi u pripremi izbora počeli kasno.
„Postoji bojazan da može doći do spoljnog uticaja na na rezultate izbora, a sa druge strane ostaje upitno kako će izborni proces uopšte teći, jer Centralna izborna komisija (CIK) tek sada, u relativno skoro vreme pred izbore, ulazi u to da objasni biračima na koji će način moći da ostvare biračko pravo, sa treće strane, niko nije siguran u pouzdanost tehnologije iz različitih aspekata, pre svega iz aspekta bezbednosti podataka“, objašnjava Šolaja.
Još uvek niko ne zna kako će nove tehnologije funkcionisati na biračkim mestima – CIK je tek sada raspisao konkurs za oko šest hiljada tehničkih lica koja bi trebalo da budu prisutna na biračkim mestima ukoliko dođe do problema sa skenerima.
„Mogu se očekivati i značajni problemi sa ostvarivanjem biračkog prava i ako listić ne popunite na pravi način. Na primer, glasački listić koji je ispravan, može biti proglašen neispravnim jer ga skener ne prepoznaje, zato što neko ko je glasao nije dovoljno obojio kružić na glasačkom listiću“, kaže on.
Zbog svih mogućih problema sa skenerima i kašnjenjima u njihovoj nabavci, kao i nepripremljenosti za njihovu upotrebu, u javnosti su se pojavile glasine da bi izbori mogli da budu odloženi. Po zakonu, CIK može da odloži održavanje izbora za najviše trideset dana, ali bi mogao da ih sprovede i po starim pravilima, bez skenera, tako da ostaje da se vidi hoće li CIK reagovati.
„Mislim da ne postoji razlog da, ukoliko dođe do problema sa skenerima, izbori održe po starim principima. Ali, ono što je činjenica je da novi sistem deluje nepouzdano, da je mnogo nepoznanica i da CIK ne uliva sigurnost, s obzirom da je u posao vezan za izborni proces kasno ušao. Još uvek nisu sprovedene ni odluke vezane za imenovanje biračkih odbora. Sve to dovodi u pitanje izborni proces“, zaključuje Šolaja.
Pogledajte i:
