Novi Kurtijev marifetluk: Srbija da plaća, a Priština da arči javnu imovinu na KiM
© Sputnik
Pratite nas
Ukoliko izmene i dopune prištinskog zakona o javnoj svojini zažive, opštine će ostati bez imovine a sve ono što Srbija sada plaća će preći u ruke Prištine. Pri tom Priština nikada nije donela zakon o restituciji iako se na to obavezala planom Martija Ahtisarija, navodi profesor Dušan Čelić.
Nacrt zakona o javnoj imovini koji je pripremila vlada u Prištini opasan je jer opštinama, posebno sa srpskom većinom, oduzima pravo vlasništva i prebacuje ga na centralni nivo. Opštine bi izgubile autonomiju i postale samo upravljači, što ugrožava njihov opstanak i onemogućava lokalni razvoj bez odobrenja centralne vlasti.
Profesor dr Dušan Čelić sa prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici podseća da je zakon za koji se sad predlažu izmene i dopune donet pre tri godine.
Javna otimačina
„ U tom zakonu se praktično definiše, između ostalog, da su javna, dobra: vode, zemljište, rude, rudna bogatstva, javna infrastruktura, šume, javne ustanove, kao što su bolnice, škole i tako dalje, da su u javnoj svojini i da je njihov vlasnik, kako tamo piše tzv. Republika Kosovo i lokalna samouprava. Odnosno opštine. Sada ovim izmenama i dopunama tog nacrta zakona koje je izradilo njihovo ministrovo pravde predviđa se da je sva javna imovina zapravo vlasništvo takozvane Republike Kosovo, odnosno, da opštine, lokalne samouprave nemaju pravo na svojinu, i da će eventualno moći da imaju pravo samo korišćenja, ako im to dozvole vlasti u Prištini, “objašnjava Čelić.
Ovo je suština izmena i dopuna ovog zakona ali problem je, dodaje Čelić, mnogo stariji i složeniji jer je ovde pre svega reč o otimanju javne svojine Republike Srbije.
Srbija da reaguje
„Dakle, to se odnosi na sva rudna bogatstva, vodna dobra, sva struktura, uključujući i Gazivode i branu koje je Srbija gradila svojim sredstvima ili čije kredite međunarodne i dan -danas Srbija otplaćuje. A po ovom zakonu sve to pripada takozvanoj Republici Kosovo. Reč je ovde o jednoj vrsti, ne mogu da kažem nacionalizacije, nego otimačine od strane Prištine. Očekujem reakciju Republike Srbije. Da li je i ona saglasna s tim da sve to jednostavno tzv. Kosovo prisvoji, s jedne strane, a s druge strane, verovatno je potrebna i reakcija opština sa srpskom većinom tamo u sistemu Kosova. U suprotnom one neće imati nikakvo pravo svojine na zemljištu, na ustanovama koje finansira Srbija, mislim tu na obrazovanje i zdravstvo. Tu je dodatni problem sledeći: ako prema tim izmenama i dopunama zakona o javnoj svojini bude ostalo tako kako se predviđa, da sve pripada tzv. Republici Kosovo, dakle i svo zemljište koja je do sada pripadalo opštinama, to znači da opština, recimo, Kosovska Mitrovica ili, ne znam, u tom njihovom sistemu opština Zvečan, nešto izgradi onda će po ono principu čije zemljišta onoga i sve što je izgrađeno na zemljištu pripadati Prištini. Dakle, time se onemogućava da bilo šta opštine mogu da izgrade, a da ostane u njihovoj svojini,“ objašnjava naš sagovornik.
Obesmišljavanje ZSO
Čelić napominje da bi srpski gradonačelnici trebalo da se obrate nadležnima u Prištini i da zahtevaju da ono što je svojina opštine ne može da bude svojina tzv. Republike Kosovo. U isto vreme on napominje i da bi primenom ovog novog zakona bilo dovedeno u pitanje formiranju Zajednice srpskih opština, to jest njena svrha.
„Jedan od ciljeva izmene ovog zakona je da se dalje obesmisli postojanje ZSO i njeno svođenje na nevladinu organizaciju koja ne bi mogla da ima nikakve ekonomske nadležnosti u smislu svojine i da bilo šta uradi za razvoj same Zajednice srpskih opština. Jer, bez svojine vi ne možete ni da investirate, ni da ulažete u bilo šta, niko neće od trećih lica da investira, ako će sve na tom zemljištu što bude sagrađeno pripasti Prištini,“ navodi Čelić.
On dodaje da mu nije jasno kako pitanje svojine nije bilo predmet u dijalogu .
Priština bez zakona o restituciji
„Drugo, tzv. Kosovo je jedina teritorija u Evropi u kojoj ne postoji zakon o restituciji, iako je predviđen čak i u planu Martija Ahtisarija. U njemu se tzv. Kosovo obavezalo da donese taj zakon i da ga sprovede. Priština se o to oglušuje i ne samo da ne donosi zakon o restituciji, dakle da vrati ono što je nekad oduzeto od fizičkih lica, što je postalo društvena svojina u prošlosti, nego ona to sada ovim zakonom još i „podržava“, odnosno smatra da je sve to nekakva „javna svojina“,“ ističe naš sagovornik.
Podsećanja radi Srbija od 2001. godine redovno otplaćuje deo spoljnog duga nastalog na teritoriji Kosova i Metohije iz perioda bivšoj SFRJ. Ovaj dug se plaća stranim zajmodavcima poput Svetske banke, Pariskog i Londonskog kluba.
Srbija otplaćuje kredite "Energetske korporacije Kosova" od 321 milion dolara, Trepče 81,3 miliona dolara, "Feronikla" iz Glogovca od 96,3 miliona dolara, "Balkana" iz Suve Reke od 21,3 miliona dolara, "Industrije sintetičkih vlakana" iz Prizrena od 20,7 miliona dolara, "Printeksa" iz Prizrena od 7,8 miliona dolara, "Fabrike šavnih cevi iz Uroševca" od 8,2 miliona dolara i "Fabrike radijatora" iz Gnjilana i "Železničko transportnog preduzeća" od 2,2 miliona dolara.
Proces je počeo početkom 2000-ih godina nakon restrukturiranja dugova prema stranim poveriocima. Reč je o zajmovima koje su kosovske firme i institucije uzimale od 1970-ih do 1990-ih godina.
Garant tog duga je bila SFRJ, SRJ, a potom ga je Srbija preuzela, kao pravna naslednica SFRJ, a Kosovo i Metohija je deo Srbije, ali se od 1999. godine poreski prihodi nisu slivali u budžet Srbije.
Zvanični Beograd plaća ove obaveze kako bi se održao kredibilitet države i potvrdilo da se Srbija ne odriče svog suvereniteta nad tom teritorijom. Kad je reč o rokovima otplate, prema ranijim najavama iz Uprave za javni dug, otplata ovih nasleđenih obaveza planirana je u dužem vremenskom periodu, sve do 2041. godine.
Posledice na terenu
Inače, ako bi sporni zakon bio usvojen sa svojim dopunama to će značiti da bi za svaki infrastrukturni projekat ili investiciju opštine morale da traže dozvolu i saglasnost centralnih institucija. Slični primeri već postoje, poput slučaja opštine Gračanica kojoj je oduzeto zemljište odlukama centralne vlasti.
Ovakva rešenja vode ka potpunoj centralizaciji i oduzimanju garantovanih prava lokalnim samoupravama. Predstavnici Srba upozoravaju da bi time opštine sa srpskom većinom izgubile suštinski smisao postojanja i institucionalnu autonomiju.
Gradonačelnici i predstavnici srpskih opština na Kosovu i Metohiji protive se nacrtu zakona o javnoj imovini, upozoravajući da bi njegovim usvajanjem opštine mogle da izgube pravo vlasništva nad imovinom i budu svedene na ulogu "korisnika ili upravljača".
Zahtevaju izmene nacrta, uz ocenu da predložena rešenja ugrožavaju lokalnu samoupravu i vode ka dodatnoj centralizaciji. Predlog zakona je takođe ponovo otvorio pitanje položaja lokalnih samouprava na severu Kosova i Metohije.
