https://lat.sputnikportal.rs/20260819/naucnici-pronasli-bolji-nacin-da-se-izracuna-starost-psa-1202487261.html
Naučnici pronašli bolji način da se izračuna starost psa
Naučnici pronašli bolji način da se izračuna starost psa
Sputnik Srbija
Proslava psećeg rođendana je jedna od istinski lepih stvari, a deo te zabave je računanje koliko je vaš prijatelj star u „psećim godinama“, pri čemu je... 19.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-19T15:44+0200
2026-08-19T15:44+0200
2026-08-19T15:44+0200
društvo
društvo
psi
starost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/06/1202071372_0:208:3078:1939_1920x0_80_0_0_4e134e77cc534974acf5e5eaf6c050f4.jpg
Studija iz 2020. godine otkrila je da psi ne stare ravnomernom brzinom u odnosu na ljudske godine. Oni stare mnogo brže nego ljudi tokom određenih faza života, a usporavaju tokom drugih, što znači da postoji potpuno nova računica.Naučnici su otkrili novu formulu za starost pasa sakupivši uzorke krvi od 104 psa (sve labrador retriveri, uglavnom bez srodničkih veza), u rasponu od štenadi do starosti od 16 godina.Zatim su sekvencirani obrasci metilacije na desetinama hiljada lokacija DNK i upoređeni sa postojećim podacima o metilaciji kod 320 ljudi starosti od jedne do 103 godine.Metilacija DNK je hemijski sistem obeležavanja koji pomaže u regulaciji koji geni su uključeni ili isključeni. Dok starimo, obrasci metilacije na desetinama hiljada lokacija u našoj DNK menjaju se na predvidljive načine. Ti obrasci se mogu iskoristiti za kreiranje onoga što naučnici nazivaju „epigenetski sat“ - molekularna procena biološke starosti.U studiji, mladi psi imali su obrasce metilacije najsličnije mladim ljudima, dok su stariji psi sve više ličili na starije ljude, ali je između tih faza bilo razlika. Drugim rečima, izgleda da psi prođu veliki deo biološkog starenja vrlo rano u životu, pre nego što taj proces uspori.Molekularni sat se dobro poklopio sa nekim bitnim fiziološkim momentima. Na primer, štene staro osam nedelja imalo je epigenetsku starost koja odgovara čoveku od otprilike devet meseci.Istraživači su došli do matematičke formule koja prevodi starost psa u starost čoveka: starost čoveka = 16 × ln (starost psa) + 31, gde je ln (starost psa) prirodni logaritam starosti psa u kalendarskim godinama.Prema toj formuli, pas star godinu dana ima oko 31 ljudsku godinu, pas star dve godine je ekvivalentan čoveku od 42 godine, a četvorogodišnji pas prolazi kroz srednje godine sa oko 53 ljudske godine starosti. Starenje nastavlja da usporava dok pas sa 12 godina ne bude star otprilike kao čovek od 71 godine.Ograničenje istraživanja je to što su posmatrani isključivo labradori i istraživači upozoravaju da bi različite rase pasa, koje mogu imati drastično različito trajanje života, mogli imati različite krive za prevođenje starosti.Takođe postoje dokazi da veći psi žive kraće živote nego manji psi, da mešanci žive duže i da sterilisani ili kastrirani psi takođe žive duže. Dakle, psi različitih rasa ili veličina mogu stariti različitim brzinama.Poenta ovog rada nije bila samo stvaranje boljeg kalkulatora za starost pasa, iako je to prilično zanimljiva nova informacija za ljubitelje pasa. Istraživači su takođe želeli da znaju šta se menja u DNK dok sisari stare.Kada su uporedili pse, ljude i miševe, pronašli su 394 gena čija se metilacija menjala sa starenjem na sličan način kod sve tri vrste. Ti geni su grupisani u pet međusobno povezanih mreža, a većina je uključena u razvoj.To sugeriše da starenje možda nije potpuno odvojeno od razvoja. Barem deo molekularne mašinerije uključene u izgradnju organizma može nastaviti da se menja tokom života, što znači da je starenje nastavak razvojnog procesa.Dakle, sisari razdvojeni milionima godina evolucije mogu nositi izuzetno slične molekularne potpise starenja. Ako se ti potpisi mogu koristiti za prevođenje biološke starosti između vrsta, psi bi mogli dati naročito koristan pogled na proces starenja.Na kraju krajeva, „psi dele skoro sve aspekte svog okruženja sa ljudima, uključujući faktore povezane sa starenjem kao što su ishrana i izloženost hemikalijama“, kažu istraživači.Tako bi psi mogli pomoći da se bolje razume ljudsko starenje, i obrnuto. Krajnji cilj je da se pronađu intervencije koje će pomoći i ljudima i psima da žive duže, zdravije živote.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, psi, starost
Naučnici pronašli bolji način da se izračuna starost psa
Proslava psećeg rođendana je jedna od istinski lepih stvari, a deo te zabave je računanje koliko je vaš prijatelj star u „psećim godinama“, pri čemu je tradicionalna procena da se za svaku godinu života psa računa sedam ljudskih godina. To je fina, jednostavna računica, ali je - pogrešna.
Studija iz 2020. godine otkrila je da psi ne stare ravnomernom brzinom u odnosu na ljudske godine. Oni stare mnogo brže nego ljudi tokom određenih faza života, a usporavaju tokom drugih, što znači da postoji potpuno nova računica.
Naučnici su otkrili novu formulu za starost pasa sakupivši uzorke krvi od 104 psa (sve labrador retriveri, uglavnom bez srodničkih veza), u rasponu od štenadi do starosti od 16 godina.
Zatim su sekvencirani obrasci metilacije na desetinama hiljada lokacija DNK i upoređeni sa postojećim podacima o metilaciji kod 320 ljudi starosti od jedne do 103 godine.
Metilacija DNK je hemijski sistem obeležavanja koji pomaže u regulaciji koji geni su uključeni ili isključeni. Dok starimo, obrasci metilacije na desetinama hiljada lokacija u našoj DNK menjaju se na predvidljive načine. Ti obrasci se mogu iskoristiti za kreiranje onoga što naučnici nazivaju „epigenetski sat“ - molekularna procena biološke starosti.
U studiji, mladi psi imali su obrasce metilacije najsličnije mladim ljudima, dok su stariji psi sve više ličili na starije ljude, ali je između tih faza bilo razlika. Drugim rečima, izgleda da psi prođu veliki deo biološkog starenja vrlo rano u životu, pre nego što taj proces uspori.
Molekularni sat se dobro poklopio sa nekim bitnim fiziološkim momentima. Na primer, štene staro osam nedelja imalo je epigenetsku starost koja odgovara čoveku od otprilike devet meseci.
Istraživači su došli do matematičke formule koja prevodi starost psa u starost čoveka: starost čoveka = 16 × ln (starost psa) + 31, gde je ln (starost psa) prirodni logaritam starosti psa u kalendarskim godinama.
Prema toj formuli, pas star godinu dana ima oko 31 ljudsku godinu, pas star dve godine je ekvivalentan čoveku od 42 godine, a četvorogodišnji pas prolazi kroz srednje godine sa oko 53 ljudske godine starosti. Starenje nastavlja da usporava dok pas sa 12 godina ne bude star otprilike kao čovek od 71 godine.
Ograničenje istraživanja je to što su posmatrani isključivo labradori i istraživači upozoravaju da bi različite rase pasa, koje mogu imati drastično različito trajanje života, mogli imati različite krive za prevođenje starosti.
Takođe postoje dokazi da veći psi žive kraće živote nego manji psi, da mešanci žive duže i da sterilisani ili kastrirani psi takođe žive duže. Dakle, psi različitih rasa ili veličina mogu stariti različitim brzinama.
Poenta ovog rada nije bila samo stvaranje boljeg kalkulatora za starost pasa, iako je to prilično zanimljiva nova informacija za ljubitelje pasa. Istraživači su takođe želeli da znaju šta se menja u DNK dok sisari stare.
Kada su uporedili pse, ljude i miševe, pronašli su 394 gena čija se metilacija menjala sa starenjem na sličan način kod sve tri vrste. Ti geni su grupisani u pet međusobno povezanih mreža, a većina je uključena u razvoj.
To sugeriše da starenje možda nije potpuno odvojeno od razvoja. Barem deo molekularne mašinerije uključene u izgradnju organizma može nastaviti da se menja tokom života, što znači da je starenje nastavak razvojnog procesa.
Dakle, sisari razdvojeni milionima godina evolucije mogu nositi izuzetno slične molekularne potpise starenja. Ako se ti potpisi mogu koristiti za prevođenje biološke starosti između vrsta, psi bi mogli dati naročito koristan pogled na proces starenja.
Na kraju krajeva, „psi dele skoro sve aspekte svog okruženja sa ljudima, uključujući faktore povezane sa starenjem kao što su ishrana i izloženost hemikalijama“, kažu istraživači.
Tako bi psi mogli pomoći da se bolje razume ljudsko starenje, i obrnuto. Krajnji cilj je da se pronađu intervencije koje će pomoći i ljudima i psima da žive duže, zdravije živote.
