https://lat.sputnikportal.rs/20260818/1202456357.html
Hoće li ratari i ove godine obrati bostan, kako da kukuruz dobije bitku sa sušom
Hoće li ratari i ove godine obrati bostan, kako da kukuruz dobije bitku sa sušom
Sputnik Srbija
Avgust bez padavina praćen ekstremno visokim temperaturama, kao i lani, smanjiće prinos kukuruza, a veliki broj tropskih dana će se, kažu ratari, odraziti i na... 18.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-18T20:59+0200
2026-08-18T20:59+0200
2026-08-18T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/12/1202456199_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_367fec8b7edc6a2a7e1b9578754e0028.jpg
Hoće li ratari i ove godine obrati bostan, kako da kukuruz dobije bitku sa sušom
Sputnik Srbija
Avgust bez padavina praćen ekstremno visokim temperaturama, kao i lani, smanjiće prinos kukuruza, a veliki broj tropskih dana će se, kažu ratari, odraziti i na rod soje i suncokreta. Kukuruz koji je godinama najvažniji izvozni artikal srpskog agrara u poslednje četiri godine je zatajio.
U poslednje četiri godine izvezeno je šest miliona tona, u odnosu na devet miliona u prethodne četiri godine, što je u srpski agrar slilo gotovo milijardu evra manje.
Kakav će rod biti ove godine, koliko ćemo kukuruza imati za izvoz i kako zaustaviti smanjivanje površina pod tom kulturom? Šta preduzeti da se vremenske prilike što manje odraze na prinos i kako do otkupnih cena koje će zadovoljiti proizvođače?
Zašto se u Vojvodini koja proizvodi više od polovine kukuruza i pored hiljada kilometara kanalske mreže navodnjava tek oko šest odsto obradivih površina? Treba li preći na neke druge hibride, ili se vratiti sejanju domaćih sorti koje donose manji prinos, ali nose gene ovog podneblja i otpornije su na klimatske izazove, kako to smatraju neki stručnjaci? Na čemu treba da bude poseban akcenat u upravo usvojenoj Strategiji poljoprivrede do 2034. godine kako bi Srbija mogla da računa na prehrambeni suverenitet?
O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa agroekonomistom Milanom Prostranom.
Avgust bez padavina praćen ekstremno visokim temperaturama, kao i lani, smanjiće prinos kukuruza, a veliki broj tropskih dana će se, kažu ratari, odraziti i na rod soje i suncokreta. Kukuruz koji je godinama najvažniji izvozni artikal srpskog agrara u poslednje četiri godine je zatajio.U poslednje četiri godine izvezeno je šest miliona tona, u odnosu na devet miliona u prethodne četiri godine, što je u srpski agrar slilo gotovo milijardu evra manje. Kakav će rod biti ove godine, koliko ćemo kukuruza imati za izvoz i kako zaustaviti smanjivanje površina pod tom kulturom? Šta preduzeti da se vremenske prilike što manje odraze na prinos i kako do otkupnih cena koje će zadovoljiti proizvođače?Zašto se u Vojvodini koja proizvodi više od polovine kukuruza i pored hiljada kilometara kanalske mreže navodnjava tek oko šest odsto obradivih površina? Treba li preći na neke druge hibride, ili se vratiti sejanju domaćih sorti koje donose manji prinos, ali nose gene ovog podneblja i otpornije su na klimatske izazove, kako to smatraju neki stručnjaci? Na čemu treba da bude poseban akcenat u upravo usvojenoj Strategiji poljoprivrede do 2034. godine kako bi Srbija mogla da računa na prehrambeni suverenitet? O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa agroekonomistom Milanom Prostranom.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Avgust bez padavina praćen ekstremno visokim temperaturama, kao i lani, smanjiće prinos kukuruza, a veliki broj tropskih dana će se, kažu ratari, odraziti i na rod soje i suncokreta. Kukuruz koji je godinama najvažniji izvozni artikal srpskog agrara u poslednje četiri godine je zatajio.
U poslednje četiri godine izvezeno je šest miliona tona, u odnosu na devet miliona u prethodne četiri godine, što je u srpski agrar slilo gotovo milijardu evra manje.
Kakav će rod biti ove godine, koliko ćemo kukuruza imati za izvoz i kako zaustaviti smanjivanje površina pod tom kulturom? Šta preduzeti da se vremenske prilike što manje odraze na prinos i kako do otkupnih cena koje će zadovoljiti proizvođače?
Zašto se u Vojvodini koja proizvodi više od polovine kukuruza i pored hiljada kilometara kanalske mreže navodnjava tek oko šest odsto obradivih površina? Treba li preći na neke druge hibride, ili se vratiti sejanju domaćih sorti koje donose manji prinos, ali nose gene ovog podneblja i otpornije su na klimatske izazove, kako to smatraju neki stručnjaci? Na čemu treba da bude poseban akcenat u upravo usvojenoj Strategiji poljoprivrede do 2034. godine kako bi Srbija mogla da računa na prehrambeni suverenitet?
O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa agroekonomistom Milanom Prostranom.
