https://lat.sputnikportal.rs/20260817/velika-britanija-crta-mete-na-sopstvenoj-teritoriji-postaje-legitiman-cilj-za--rusiju-olivera-ikodinovic-1202402593.html
Velika Britanija crta mete na sopstvenoj teritoriji: Postaje legitiman cilj za – Rusiju
Velika Britanija crta mete na sopstvenoj teritoriji: Postaje legitiman cilj za – Rusiju
Sputnik Srbija
Masovni udar po teritoriji Rusije, u kojem su britanski dronovi prvi put upotrebljeni u operacijama Kijeva, predstavlja novu fazu eskalacije i sve direktnije... 17.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-17T22:24+0200
2026-08-17T22:24+0200
2026-08-17T22:24+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
svet
pvo
dronovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111534/13/1115341382_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_92395727d637e17780dac5434d79af6e.jpg
Ovako je Anatolij Matvijčuk, ruski vojni ekspert i glavni urednik agencije „ANNA njuz“, prokomentarisao napad u dubinu ruske tetitorije britanskim dronovima, koje su proizvele dve britanske kompanije.Ovo je još jedna potvrda da je Velika Britanija uvučena u ukrajinski sukob, možda čak i dublje nego bilo koja druga država članica NATO-a.Dronovi koje ukrajinska vojska koristi za udare na civilne, industrijske i vojne ciljeve duboko u Rusiji, uključujući rafinerije nafte i važna logistička čvorišta, imaju za cilj da nanesu štetu ruskoj ekonomiji i otežaju funkcionisanje njene logističke infrastrukture.Pored toga, Matvijčuk ocenjuje da ukrajinskii udari, koji se sprovode uz podršku Britanije, imaju za cilj destabilizaciju ruskog društva, kroz stvaranje straha i osećaja nesigurnosti među stanovništvom.Sve to se uklapa u nameru Vladimira Zelenskog da „prenese rat na teritoriju Rusije“, sa ciljem da ruski građani osete posledice sukoba na sopstvenoj koži i počnu da vrše pritisak na svoje vlasti.„Najvažniji cilj je uznemiravanje ljudi i pokušaj da se kod naroda izazove osećaj da centralna vlast u Moskvi nije u stanju da ih zaštiti. Drugim rečima, oni uoči izbora, zakazanih za 20. septembar, pokušavaju da destabilizuju situaciju… Dakle, to je pre svega usmereno na ljude, na njihovu psihu i na razaranje društva. Ušli smo u petu godinu sukoba i društvo je umorno od rata, ljudi žele pobedu i, rekao bih, neke odlučne akcije“, ocenjuje pukovnik, dodajući da se ukrajinski napadi usmeravaju na najbolnije tačke ruskog društva — živote civila, a pre svega dece.Kijev se u poslednje vreme sve više oslanja na bespilotne letelice velikog dometa, pre svega zato što su znatno jeftinije i jednostavnije za proizvodnju od krstarećih raketa, iako je za postizanje uporedivog efekta potreban znatno veći broj dronova.Pored toga, treba uzeti u obzir ograničene raketne kapacitete Evrope. Čak se i SAD suočavaju sa poteškoćama na tom planu zbog situacije na Bliskom istoku. Evropa je, s druge strane, gotovo istrošila rezerve, a ono što joj je preostalo smatra neophodnim za sopstvenu odbranu.Još jedan razlog, navode eksperti, zbog kojeg se ruski protivnik sve više oslanja na dalekometne bespilotne letelice jeste njihova sposobnost da lete na izuzetno malim visinama, što otežava njihovo otkrivanje.Čak 150.000 dronova za UkrajinuRanije je Kijev za udare velikog dometa koristio britanske krstareće rakete „storm šedou“, čija se cena po komadu procenjuje na oko 900.000 evra, a sada se kao znatno jeftinija alternativa nameće britanski mlazni dron-kamikazu „njan“, čija cena ne prelazi 150.000 evra, dok mu je domet, prema različitim izvorima, uporediv sa dometom izvozne varijante britanskog projektila — od 150 do 250 kilometara.London je u junu obelodanio da će do kraja godine isporučiti Ukrajini čak 150.000 bespilotnih letelica i više od 350 raketa za sisteme protivvazduhoplovne odbrane, dok je Vladimir Zelenski izneo planove o izgradnji zajedničke fabrike za proizvodnju dronova u Velikoj Britaniji. Takođe, Ukrajinci su izražavali nameru da po licenci proizvode sistem za elektronsko ratovanje „stoun klouk“, koji bi ruskim sredstvima PVO otežao otkrivanje bespilotnih letelica.Pored toga, Velika Britanija je duboko uvučena u ukrajinski sukob, o čemu svedoči prisustvo pripadnika specijalnih snaga, instruktora i vojnih stručnjaka u Ukrajini, uključujući i one koji učestvuju u lansiranju raketa „storm šedou“.Danas Britanija nastoji da preuzme vodeću ulogu Sjedinjenih Američkih Država u Evropi, pre svega kroz oštriju ratnohuškačku retoriku i aktivnije zalaganje za vojnu podršku Ukrajini. Čak i Francuska i Emanuel Makron, koji nastoje da se nametnu kao jedan od ključnih vojnih i političkih lidera Evrope, u retorici i inicijativama usmerenim na vojnu pomoć Kijevu zaostaju za Londonom, ocenjuje Matvijčuk.Moskva je više puta upozoravala da sve veća vojna podrška Kijevu produžava sukob i sve direktnije uvlači zapadne zemlje u rat, što ih čini saučesnicima u zločinima.Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zbog upotrebe britanskog oružja i navodnog učešća britanskih stručnjaka u pripremi udara ranije upućivalo protesne note Londonu i upozoravalo na moguće posledice dalje podrške Kijevu.
https://lat.sputnikportal.rs/20260814/zapad-puca-pod-teretom-rata-nema-dovoljno-oruzja-za-ukrajinu-rusija-olivera-ikodinovic-1202326815.html
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, svet, pvo, dronovi, svet – politika, velika britanija, napad
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, svet, pvo, dronovi, svet – politika, velika britanija, napad
Velika Britanija crta mete na sopstvenoj teritoriji: Postaje legitiman cilj za – Rusiju
Masovni udar po teritoriji Rusije, u kojem su britanski dronovi prvi put upotrebljeni u operacijama Kijeva, predstavlja novu fazu eskalacije i sve direktnije uključivanje Londona u sukob. Ovaj napad pruža Moskvi osnov da fabrike u Velikoj Britaniji u kojima se proizvode takve bespilotne letelice smatra „legitimnim ciljevima”.
Ovako je Anatolij Matvijčuk, ruski vojni ekspert i glavni urednik agencije „ANNA njuz“, prokomentarisao napad u dubinu ruske tetitorije britanskim dronovima, koje su proizvele dve britanske kompanije.
Ovo je
još jedna potvrda da je Velika Britanija uvučena u ukrajinski sukob, možda čak i dublje nego bilo koja druga država članica
NATO-a.
„Mislim da je ovo eskaliranje sukoba. Isporuke iz Velike Britanije u potpunosti spadaju pod definiciju međunarodnog krivičnog dela kao pomaganje agresije, a Rusija, u skladu sa tim zakonom, može da izvrši kontraudar i to ne na Ukrajinu, već na Veliku Britaniju, na fabrike u kojima se proizvodi ovo oružje“, kaže pukovnik Matvijčuk.
Dronovi koje ukrajinska vojska koristi za udare na civilne, industrijske i vojne ciljeve duboko u Rusiji, uključujući rafinerije nafte i važna logistička čvorišta, imaju za cilj da nanesu štetu ruskoj ekonomiji i otežaju funkcionisanje njene logističke infrastrukture.
Pored toga, Matvijčuk ocenjuje da ukrajinskii udari, koji se sprovode uz podršku Britanije, imaju za cilj destabilizaciju ruskog društva, kroz stvaranje straha i osećaja nesigurnosti među stanovništvom.
Sve to se uklapa u nameru Vladimira Zelenskog da „prenese rat na teritoriju Rusije“, sa ciljem da ruski građani osete posledice sukoba na sopstvenoj koži i počnu da vrše pritisak na svoje vlasti.
„Najvažniji cilj je uznemiravanje ljudi i pokušaj da se kod naroda izazove osećaj da centralna vlast u Moskvi nije u stanju da ih zaštiti. Drugim rečima, oni uoči izbora, zakazanih za 20. septembar, pokušavaju da destabilizuju situaciju… Dakle, to je pre svega usmereno na ljude, na njihovu psihu i na razaranje društva. Ušli smo u petu godinu sukoba i društvo je umorno od rata, ljudi žele pobedu i, rekao bih, neke odlučne akcije“, ocenjuje pukovnik, dodajući da se ukrajinski napadi usmeravaju na najbolnije tačke ruskog društva — živote civila, a pre svega dece.
Kijev se u poslednje vreme sve više oslanja na bespilotne letelice velikog dometa, pre svega zato što su znatno jeftinije i jednostavnije za proizvodnju od krstarećih raketa, iako je za postizanje uporedivog efekta potreban znatno veći broj dronova.
Pored toga, treba uzeti u obzir ograničene raketne kapacitete Evrope. Čak se i SAD suočavaju sa poteškoćama na tom planu zbog situacije na Bliskom istoku. Evropa je, s druge strane, gotovo istrošila rezerve, a ono što joj je preostalo smatra neophodnim za sopstvenu odbranu.
Još jedan razlog, navode eksperti, zbog kojeg se ruski protivnik sve više oslanja na dalekometne bespilotne letelice jeste njihova sposobnost da lete na izuzetno malim visinama, što otežava njihovo otkrivanje.
Čak 150.000 dronova za Ukrajinu
Ranije je Kijev za udare velikog dometa koristio britanske krstareće rakete „storm šedou“, čija se cena po komadu procenjuje na oko 900.000 evra, a sada se kao znatno jeftinija alternativa nameće britanski mlazni dron-kamikazu „njan“, čija cena ne prelazi 150.000 evra, dok mu je domet, prema različitim izvorima, uporediv sa dometom izvozne varijante britanskog projektila — od 150 do 250 kilometara.
London je u junu obelodanio da će do kraja godine isporučiti Ukrajini čak 150.000 bespilotnih letelica i više od 350 raketa za sisteme protivvazduhoplovne odbrane, dok je Vladimir Zelenski izneo planove o izgradnji zajedničke fabrike za proizvodnju dronova u Velikoj Britaniji. Takođe, Ukrajinci su izražavali nameru da po licenci proizvode sistem za elektronsko ratovanje „stoun klouk“, koji bi ruskim sredstvima PVO otežao otkrivanje bespilotnih letelica.
Pored toga, Velika Britanija je duboko uvučena u
ukrajinski sukob, o čemu svedoči prisustvo pripadnika specijalnih snaga, instruktora i vojnih stručnjaka u Ukrajini, uključujući i one koji učestvuju u lansiranju
raketa „storm šedou“.
„Britanija želi da povrati svoju titulu svetske sile, kao što je bila u vreme dok je bila kolonijalna imperija. Danas je ta zemlja izgubila svoje kolonije i svoj autoritet i zato danas želi da dokaže svoje mogućnosti u okviru Ukrajine. Međutim, Britanija danas ima veoma ograničen vojni potencijal. Nema vojnika, jer Britanci ne žele da se pridruže vojsci, ali postoje Ukrajinci koji se mogu smatrati britanskim vojnicima, jer su plaćeni iz britanskih novčanika i snabdeveni britanskim oružjem. Na taj način Britanija ratuje protiv Rusije“, kaže Matvijučuk.
Danas Britanija nastoji da preuzme vodeću ulogu Sjedinjenih Američkih Država u Evropi, pre svega kroz oštriju ratnohuškačku retoriku i aktivnije zalaganje za vojnu podršku Ukrajini. Čak i Francuska i Emanuel Makron, koji nastoje da se nametnu kao jedan od ključnih vojnih i političkih lidera Evrope, u retorici i inicijativama usmerenim na vojnu pomoć Kijevu zaostaju za Londonom, ocenjuje Matvijčuk.
Moskva je više puta upozoravala da sve veća vojna podrška Kijevu produžava sukob i sve direktnije uvlači zapadne zemlje u rat, što ih čini saučesnicima u zločinima.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zbog upotrebe britanskog oružja i navodnog učešća britanskih stručnjaka u pripremi udara ranije upućivalo protesne note Londonu i upozoravalo na moguće posledice dalje podrške Kijevu.
