Rusija sistematski razara ceo ukrajinski vojni lanac — od proizvodnje do fronta
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Rusija sistematski uništava ukrajinski vojno-industrijski kompleks i logistiku, od pogona za proizvodnju pomorskih dronova u okolini Odese do fabrika u Kijevu i Krivom Rogu, a takođe prekida pomorske isporuke oružja i goriva, izjavio je za Sputnjik vojni ekspert Instituta za pravo i nacionalnu bezbednost RANHiGS-a Aleksandar Stepanov.
„Udari se izvode duž čitavog lanca: proizvodnja — skladištenje — isporuka, što faktički parališe vojnu industriju i snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine“, kazao je stručnjak.
Stepanov je, komentarišući udare na kompaniju „Arselor Mital“ u Krivom Rogu, rekao da je ovo preduzeće prvenstveno bilo usmereno na obezbeđivanje proizvoda za vojno-industrijski kompleks, pre svega, valjanog čelika.
„Pre svega, to je kompanija koja pripada porodici Mital. Lakšmi Mital je poznati indijski milijarder, koji se svojevremeno nalazio na listama najbogatijih ljudi na planeti. On je stvorio globalnu mrežu, pre svega čeličana i proizvodnih pogona za proizvodnju čelika“, objasnio je vojni ekspert.
Takođe, kako je naveo, veliki deo proizvodnje odlazio je u inostranstvo, između ostalog i za potrebe evropskog vojno-industrijskog kompleksa. Stoga se može reći da je reč o jednom od ključnih elemenata snabdevanja sirovinama čitavog vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine i evropskog odbrambenog sistema, dodao je on.
„Zbog toga će onesposobljavanje i obustava rada navedene strukture značajno uticati na proizvodni ciklus i brzinu izrade, između ostalog, različitih vrsta naoružanja — kao što su oklopna vozila, artiljerijski sistemi i druga tehnika za čiju je proizvodnju neophodan valjani čelik“, naglasio je Stepanov, komentarišući u kojoj meri bi obustava rada takvog preduzeća mogla da poremeti celokupan proizvodni lanac ukrajinske odbrambene industrije
Snabdevanje ukrajinskih pogona
S obzirom na to da ruski udari na Odesu, Izmail i Južni, koji se koriste se za prijem, skladištenje, pretovar i dalji transport vojnih pošiljki i goriva, sistematski izbacuju iz stroja skladišta, objekte za gorivo, punktove za pretovar i plovila, Stepanov je primetio da Ukrajini u suštini preostaju kopneni pravci snabdevanja, pre svega železnica i glavne drumske saobraćajnice kojima se transportuje teret, uključujući specijalnu i tešku tehniku.
Istovremeno, kako je ukazao ekspert, ruska strana sve više usmerava udare na lokomotive i druga transportna sredstva koja se kreću ključnim saobraćajnim pravcima. U tome značajnu ulogu imaju dalekometni visokoprecizni dronovi, uključujući „geranj 4 siker“, podvukao je vojni ekspert.
Zbog toga kopneni koridor praktično ostaje poslednja linija koja omogućava dopremanje neophodnih komponenti, elektronske opreme i municije, kao i snabdevanje ukrajinskih proizvodnih i montažnih pogona, objasnio je Stepanov.
„Ukoliko bi i ovaj kanal bio u potpunosti prekinut, Ukrajina bi se suočila sa ozbiljnom nestašicom delova i vojne opreme, što bi neminovno dovelo do značajnog pada njenih sposobnosti za odbranu i proizvodnju naoružanja“, rekao je ekspert, komentarišući kako će se za Oružane snage Ukrajine preostali pravci odraziti na dosadašnji tempo snabdevanja.
Kumulativni efekat ruskih udara
Prema navodima stručnjaka, ruska strana je obezbedila nadmoć u vazduhu i neutralisala različite slojeve integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane koji su prethodno štitili region glavnog grada i druge ključne oblasti u kojima se nalaze objekti odbrambene industrije, kao i vojna i logistička infrastruktura.
„Već se može uočiti kumulativni efekat. On će se ogledati u usmeravanju napora na prioritetne pravce i gubitku pozicija u sektorima gde Oružane snage Rusije izvode ofanzivne operacije velikih razmera. Grupa 'Sever', a posebno snage 'Istok' i 'Centar', energično napreduju u svojim zonama delovanja“, istakao je Stepanov, komentarišući da li ruski udari efikasno remete čitav lanac „proizvodnja – sklapanje – skladištenje – isporuka na front”.
Međutim, treba istaći da evropski sponzori koji se zalažu za eskalaciju, u nastojanju da nadoknade ove gubitke, sprovode projekat eksteritorijalnog vojno-industrijskog kompleksa.
„Defakto, pod pravnim okriljem kijevskog režima, na teritoriji zemalja NATO-a stvara se visokotehnološki odbrambeni klaster. Te zemlje već proizvode velike količine različitih vrsta ofanzivne tehnike, uključujući dronove i dalekometno raketno naoružanje i istovremeno formiraju odgovarajuće arsenale“, objasnio je ekspert.
Kako je naveo, jasno je da potencijal kijevskog režima za delovanje u svojstvu proksija još nije iscrpljen. Bez obzira na situaciju na liniji fronta, evropski akteri koji podstiču eskalaciju nastaviće da preduzimaju akcije usmerene prema ruskim regionima. Pritom, nije isključena mogućnost da se za te svrhe koriste i teritorije samih evropskih zemalja, sa kojih bi se izvodila odgovarajuća dejstva, primetio je on.
„Upravo to je svrha trenutnih napora da se izgrade kapaciteti, uključujući i razmeštanje nuklearnog oružja, usmereni na sprečavanje bilo kakvih potencijalnih uzvratnih dejstava Rusije kao odgovora na agresiju. Ključna poenta je u tome da je primarni cilj što više produžiti tenzije i potencijalno proširiti zonu eskalacije“, precizirao je vojni ekspert.
„Cilj je odvući pažnju Oružanih snaga Rusije i usmeriti je dalje od glavnog poprišta operacija. Shodno tome, treba očekivati provokacije u baltičkom regionu, oko Kalinjingradske oblasti, na Arktiku, širom Crnog mora, pa sve do Sredozemlja. Reč je o distribuiranom hibridnom ratu koji se vodi preko posrednika“, zaključio je Stepanov.
Pogledajte i:
