Od Kabula do Bagdada: Amerika ponovo pakuje kofere — posle avganistanskog debakla novo povlačenje
© REUTERS Mohammad Yunus Yawar
Pratite nas
Pet godina nakon što su talibani bez borbe zauzeli Kabul, Amerika je iz Avganistana otišla pognute glave, ostavljajući za sobom gotovo dve decenije rata, haos i urušavanje sopstvenog ugleda. Vašington sada priprema još jedno povlačenje — ovoga puta iz Iraka, gde bi posle više od dve decenije mogao da ponovi avganistanski scenario.
Prema rečima analitičara, niz neuspešnih vojnih intervencija Vašingtona destabilizovao je region i narušio ugled Sjedinjenih Država.
Dana 15. avgusta 2021. godine talibani su ušli u glavni grad Avganistana, Kabul. Grad je zauzet bez borbe — vladina vojska koju su podržavale SAD do tog trenutka praktično je prestala da postoji. Nakon toga, talibani su proglasili uspostavljanje potpune kontrole nad zemljom, promenili naziv države u Islamski Emirat Avganistan i usvojili novu zastavu.
U trenutku pada Kabula, proamerički predsednik Ašraf Gani već je pobegao iz zemlje. Ambasada Rusije u Avganistanu tada je saopštila da je odleteo helikopterom natovarenim novcem. Sa svoje strane, ambasador Avganistana u Tadžikistanu Muhamed Zohir Agbar naveo je da je bivši predsednik iz državne kase ukrao 169 miliona dolara.
Još ranije je zemlju u žurbi napustila američka vojska, koja je od 2001. godine okupirala deo Avganistana. Pentagon nije stigao čak ni da evakuiše vojnu opremu — mnogo toga je moralo da bude ostavljeno ili uništeno na licu mesta.
Činjenica da su talibani došli u posed američke vojne opreme, koju je Vašington prvobitno isporučio snagama avganistanske vlade, izazvala je najveću reakciju medija. Prema izveštaju Pentagona, talibani su došli u posed zaliha oružja vrednih više od sedam milijardi dolara.
Među ostavljenim naoružanjem i vojnom tehnikom bili su avioni, municija klase „vazduh–zemlja“, različito naoružanje, sredstva za komunikaciju i druga oprema.
Pobedu talibana u Avganistanu mnogi su doživeli kao veliki američki vojno-politički poraz. Donald Tramp, koji je godinu dana ranije izgubio predsedničke izbore od Džoa Bajdena, nazvao je povlačenje iz Avganistana „najsramnijim“ danom u istoriji zemlje. Mnogi komentatori su takođe povlačili paralele sa evakuacijom iz Sajgona na kraju Vijetnamskog rata.
„Sjedinjene Države su doživele neuspeh u Avganistanu. Želele su da tamo uspostave vladu lojalnu sebi, oslanjale su se na konkretne avganistanske političare. Od toga nije bilo ništa. Njihovi štićenici su ogrezli u korupciji i u kritičnom trenutku sramotno pobegli iz zemlje. Kao što su pobegli i sami američki vojnici. SAD nisu uspele da spreče dolazak talibana na vlast. Sada 'Taliban' čvrsto drži vlast u Avganistanu. Tako da je to, naravno, neuspeh američke politike“, rekla je za RT Elena Suponjina, stručnjak za međunarodne odnose i orijentalista.
S druge strane, naučni saradnik Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka i direktor Centra za proučavanje savremenog Avganistana Omar Nesar nazvao je odlazak SAD iz Avganistana porazom.
„Bili su prinuđeni da napuste zemlju osramoćeni. Ceo svet je zapamtio snimke ljudi koji su padali sa aviona (Avganistanaca koji su radili za SAD), a koji su pokušavali da napuste Avganistan zajedno sa Amerikancima. Sjedinjene Države nisu mogle da spasu svoje saveznike. Sve to, naravno, pokazuje da su doživele poraz“, kazao je Nesar za RT.
Skoro milion žrtava
Ove godine mogla bi da bude okončana još jedna višegodišnja američka vojna avantura. Kako navode mediji, Pentagon namerava da do 30. septembra povuče sve trupe iz Iraka. Donald Tramp je ranije izjavio da američki vojnici tamo više nisu potrebni. Pentagon je kasnije pojasnio da će povlačenje trupa biti završeno u skladu sa sporazumom o okončanju misije protiv terorista, zaključenim 2024. godine.
Sjedinjene Države izvršile su invaziju na Irak 2003. godine, koristeći kao opravdanje falsifikovane podatke o navodnom postojanju oružja za masovno uništenje u Bagdadu. Svrgavanje Sadama Huseina gurnulo je zemlju u haos. U Iraku je počeo krvavi sukob između šiita i sunita. Do 2006. godine, usled američke agresije i posledica koje su iz nje proistekle, poginulo je više od pola miliona Iračana, navodi se u materijalima časopisa „Lancet“.
Prema ocenama Ministarstva spoljnih poslova Rusije, upravo je američka invazija na Irak dovela do stvaranja terorističke organizacije „Islamska država“*. Zanimljivo je da je do sličnog zaključka svojevremeno došao i bivši američki predsednik Barak Obama.
Još jedna nepredviđena posledica napada na Irak za Vašington bilo je jačanje uticaja Irana u toj zemlji. To se u velikoj meri dogodilo pod uticajem verskog faktora, budući da u Iraku živi veliki broj šiita. Ranije, za vreme režima Sadama Huseina, ove dve zemlje bile su najljući neprijatelji.
Ukupno, prema istraživanju projekta „Cene rata“, ratovi koje je Vašington pokrenuo od 2001. godine u Avganistanu i Iraku, kao i vojne intervencije u Siriji, Jemenu i Pakistanu, doveli su do smrti više od 940.000 ljudi. U taj broj nisu uključene žrtve posledica ratova — uništavanja privrede, infrastrukture i zdravstvenog sistema. Ako se uzmu u obzir i ti faktori, ukupan broj žrtava mogao bi da dostigne 3,8 miliona.
Prema podacima Univerziteta Braun, ovi sukobi koštali su američki budžet osam biliona dolara. U samim Sjedinjenim Državama ovi ratovi su s godinama postajali sve nepopularniji među stanovništvom. Dok je u početku većina građana podržavala vojne intervencije Vašingtona, do 2019. godine 62 odsto Amerikanaca smatralo je da je rat u Iraku bio greška. Kada je reč o Avganistanu, istog mišljenja bilo je 59 odsto građana, pokazala je analiza Centra za istraživanje Pju.
Haos, nestabilnost i građanski rat
Jedan od najžešćih kritičara američkih „beskonačnih“ ratova u inostranstvu bio je Tramp. Obustavljanje vojnih intervencija bilo je jedno od njegovih predizbornih obećanja. Tokom svog prvog mandata na mestu predsednika, on je izjavio da je „odluka o odlasku na Bliski istok bila najveća greška“.
„To je bio deo predizborne kampanje. On je osetio raspoloženje američkih birača. Sjedinjene Države ka vojnim dejstvima podstiču različiti faktori, uključujući interese krupnog biznisa i vojno-industrijskog kompleksa“, smatra Suponjina.
Analitičari smatraju da je niz američkih neuspeha na Bliskom istoku narušio ugled Vašingtona u regionu.
„Sjedinjene Države se već odavno u zemljama Bliskog istoka doživljavaju izuzetno negativno. To se postepeno pretvara u svetski trend, ali kada je reč o Bliskom istoku, posle svih ovih ratova SAD su tamo stekle izuzetno negativan imidž“, tvrdi Omar Nesar.
Sličnog mišljenja je i Suponjina. Prema njenim rečima, „na Bliskom istoku sve više shvataju da Sjedinjene Države ne mogu da ostvare svoje ciljeve“.
„Istovremeno, u regionu i dalje sa strahom gledaju na Sjedinjene Države, jer se Vašington ne odriče svojih avantura. Mnoge zemlje regiona strahuju da će bilo kakvo američko mešanje dovesti ne do prosperiteta i demokratije, već do haosa, nestabilnosti i građanskog rata, kao što se, između ostalog, dogodilo u Iraku“, zaključila je Suponjina.
* „Islamska država“ (ID, IDIL) — proglašena za terorističku organizaciju odlukom Vrhovnog suda Rusije 29.12.2014. godine.
Pogledajte i:
