https://lat.sputnikportal.rs/20260817/bosanska-covecja-ribica-naucnici-zakljucili-da-ispod-grmeca-zivi-jedna-nova-vrsta-1202404173.html
Bosanska čovečja ribica: Naučnici zaključili da ispod Grmeča živi jedna nova vrsta
Bosanska čovečja ribica: Naučnici zaključili da ispod Grmeča živi jedna nova vrsta
Sputnik Srbija
Međunarodno istraživanje pokazalo je da se iza dosadašnje jedne vrste čovečije ribice zapravo krije devet različitih vrsta. Jedna od njih, Proteus bosniensis... 17.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-17T23:00+0200
2026-08-17T23:00+0200
2026-08-17T23:00+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/11/1202404016_0:40:1536:904_1920x0_80_0_0_f07fc9556491888a1d329a58c18f19c8.png
Čovečija ribica, jedan od najprepoznatljivijih stanovnika podzemnih voda Dinarskog krša, decenijama je smatrana jednom vrstom. Novo međunarodno istraživanje, objavljeno u časopisu Amphibia-Reptilia, pokazalo je da se iza imena Proteus anguinus zapravo krije devet različitih vrsta, od kojih su tri potpuno nove za nauku.Među njima je i bosanska čovečija ribica (Proteus bosniensis), čije je prepoznavanje kao zasebne vrste posebno značajno za Bosnu i Hercegovinu. U istraživanju su učestvovali i bosanskohercegovački biolozi Emina Šunje, PhD (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu) i Adnan Zimić, MSc (Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine), prenose sarajevski mediji.Bosanska čovečija ribica – stanovnik podzemlja KrajineProteus bosniensis vezana je za podzemne vodene sisteme Krajine, posebno područje ispod planine Grmeč. Kao i druge čovečije ribice, najveći deo života provodi u potpunom mraku podzemnih voda, zbog čega je veoma zahtevno istražiti i precizno odrediti njenu rasprostranjenost.Važno je naglasiti da se ne radi o životinji koja je tek sada prvi put pronađena, jer su čovečije ribice na ovom području poznate dugo. Međutim, tek je savremenim istraživanjima potvrđeno da predstavlja zasebnu vrstu – Proteus bosniensis.Ovo otkriće je zato mnogo više od dodavanja još jednog imena na spisak vrsta Bosne i Hercegovine. Ono pokazuje da tek počinjemo da razumevamo stvarnu biološku raznovrsnost čak i za jednu od najpoznatijih životinja našeg krša.Pored Proteus bosniensis, u našoj zemlji živi i druga vrsta čovečije ribice, vezana za podzemne vode hercegovačkog krša – Proteus carrarae.Kako su biolozi od jedne vrste došli do devet?Čovečije ribice su međusobno veoma slične. Imaju izduženo telo, redukovane oči i bledu kožu, a život u potpunom mraku podzemnih voda dodatno je oblikovao njihov izgled. Zbog te velike sličnosti, samo na osnovu spoljašnjih osobina bilo je gotovo nemoguće utvrditi koliko se različitih evolutivnih linija zapravo krije iza imena Proteus anguinus.Savremene genetičke, morfološke i druge analize pokazale su da su se neke od tih linija milionima godina razvijale nezavisno. Iako su danas gotovo identične po izgledu, predstavljaju različite vrste. Upravo je Proteus bosniensis dobar primer takozvane kriptične raznovrsnosti – pojave kod koje različite vrste izgledaju toliko slično da njihove razlike dugo mogu ostati neprimećene, iako se radi o zasebnim vrstama.Nove vrste, novi izazovi za zaštituOvo otkriće ima veliki značaj i za zaštitu prirode. Ranije smo čovečiju ribicu posmatrali kao jednu vrstu sa velikim područjem rasprostranjenosti, od Slovenije do južne Hercegovine. Sada znamo da taj prostor naseljava devet različitih vrsta, od kojih neke imaju veoma mala i ograničena područja rasprostranjenosti.Nažalost, svih devet vrsta svrstano je u neku od IUCN kategorija ugroženosti – od ugroženih do kritično ugroženih. To je posebno važno za Proteus bosniensis, koja je vezana za ograničeno područje podzemnih voda Krajine. Njeno očuvanje zato direktno zavisi od očuvanja tih podzemnih ekosistema. Zagađenje vode, promene režima podzemnih voda i drugi lokalni pritisci mogu imati posledice na čitavu populaciju, a time i na opstanak vrste.Zato se zaštita čovečije ribice više ne može posmatrati samo na nivou jedne široko rasprostranjene vrste. Potrebno je voditi računa o svakoj pojedinačnoj vrsti, njenom području rasprostranjenosti i specifičnim pretnjama sa kojima se suočava.Istovremeno, stvarna rasprostranjenost Proteus bosniensis još uvek nije dovoljno poznata. Veliki delovi Dinarskog krša ostaju slabo istraženi, pa naučnici ne isključuju mogućnost pronalaska novih populacija, a možda i još novih evolutivnih linija.Poznata decenijama, nova za naukuOvo otkriće posebno dobro pokazuje koliko je podzemni svet Bosne i Hercegovine još uvek nepoznat. Životinja koju ljudi na prostoru Krajine poznaju generacijama sada je dobila svoje naučno mesto kao zasebna vrsta – bosanska čovečija ribica, Proteus bosniensis.Za biologiju Bosne i Hercegovine ovo znači još jednu potvrđenu i jedinstvenu vrstu, ali i spoznaju da o njoj još uvek znamo mnogo manje nego što smo očekivali.Najzanimljivije je što ovo istraživanje verovatno neće biti poslednje koje će doneti nova saznanja o skrivenom svetu Dinarskog krša. Iako je reč o jednom od najvažnijih područja bioraznovrsnosti u Evropi, njegovi brojni podzemni sistemi i dalje su nedovoljno istraženi.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, društvo
živi svet i genetika, društvo
Bosanska čovečja ribica: Naučnici zaključili da ispod Grmeča živi jedna nova vrsta
Međunarodno istraživanje pokazalo je da se iza dosadašnje jedne vrste čovečije ribice zapravo krije devet različitih vrsta. Jedna od njih, Proteus bosniensis, živi u podzemnim vodama Krajine i predstavlja posebno značajno otkriće za Bosnu i Hercegovinu.
Čovečija ribica, jedan od najprepoznatljivijih stanovnika podzemnih voda Dinarskog krša, decenijama je smatrana jednom vrstom. Novo međunarodno istraživanje, objavljeno u časopisu Amphibia-Reptilia, pokazalo je da se iza imena Proteus anguinus zapravo krije devet različitih vrsta, od kojih su tri potpuno nove za nauku.
Među njima je i bosanska čovečija ribica (
Proteus bosniensis), čije je prepoznavanje kao zasebne vrste posebno značajno za Bosnu i Hercegovinu. U istraživanju su učestvovali i bosanskohercegovački biolozi Emina Šunje, PhD (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu) i Adnan Zimić, MSc (Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine),
prenose sarajevski mediji.
Bosanska čovečija ribica – stanovnik podzemlja Krajine
Proteus bosniensis vezana je za podzemne vodene sisteme Krajine, posebno područje ispod planine Grmeč. Kao i druge čovečije ribice, najveći deo života provodi u potpunom mraku podzemnih voda, zbog čega je veoma zahtevno istražiti i precizno odrediti njenu rasprostranjenost.
Važno je naglasiti da se ne radi o životinji koja je tek sada prvi put pronađena, jer su čovečije ribice na ovom području poznate dugo. Međutim, tek je savremenim istraživanjima potvrđeno da predstavlja zasebnu vrstu – Proteus bosniensis.
Ovo otkriće je zato mnogo više od dodavanja još jednog imena na spisak vrsta Bosne i Hercegovine. Ono pokazuje da tek počinjemo da razumevamo stvarnu biološku raznovrsnost čak i za jednu od najpoznatijih životinja našeg krša.
Pored Proteus bosniensis, u našoj zemlji živi i druga vrsta čovečije ribice, vezana za podzemne vode hercegovačkog krša – Proteus carrarae.
Kako su biolozi od jedne vrste došli do devet?
Čovečije ribice su međusobno veoma slične. Imaju izduženo telo, redukovane oči i bledu kožu, a život u potpunom mraku podzemnih voda dodatno je oblikovao njihov izgled. Zbog te velike sličnosti, samo na osnovu spoljašnjih osobina bilo je gotovo nemoguće utvrditi koliko se različitih evolutivnih linija zapravo krije iza imena Proteus anguinus.
Savremene genetičke, morfološke i druge analize pokazale su da su se neke od tih linija milionima godina razvijale nezavisno. Iako su danas gotovo identične po izgledu, predstavljaju različite vrste. Upravo je Proteus bosniensis dobar primer takozvane kriptične raznovrsnosti – pojave kod koje različite vrste izgledaju toliko slično da njihove razlike dugo mogu ostati neprimećene, iako se radi o zasebnim vrstama.
Nove vrste, novi izazovi za zaštitu
Ovo otkriće ima veliki značaj i za zaštitu prirode. Ranije smo čovečiju ribicu posmatrali kao jednu vrstu sa velikim područjem rasprostranjenosti, od Slovenije do južne Hercegovine. Sada znamo da taj prostor naseljava devet različitih vrsta, od kojih neke imaju veoma mala i ograničena područja rasprostranjenosti.
Nažalost, svih devet vrsta svrstano je u neku od IUCN kategorija ugroženosti – od ugroženih do kritično ugroženih. To je posebno važno za Proteus bosniensis, koja je vezana za ograničeno područje podzemnih voda Krajine. Njeno očuvanje zato direktno zavisi od očuvanja tih podzemnih ekosistema. Zagađenje vode, promene režima podzemnih voda i drugi lokalni pritisci mogu imati posledice na čitavu populaciju, a time i na opstanak vrste.
Zato se zaštita čovečije ribice više ne može posmatrati samo na nivou jedne široko rasprostranjene vrste. Potrebno je voditi računa o svakoj pojedinačnoj vrsti, njenom području rasprostranjenosti i specifičnim pretnjama sa kojima se suočava.
Istovremeno, stvarna rasprostranjenost Proteus bosniensis još uvek nije dovoljno poznata. Veliki delovi Dinarskog krša ostaju slabo istraženi, pa naučnici ne isključuju mogućnost pronalaska novih populacija, a možda i još novih evolutivnih linija.
Poznata decenijama, nova za nauku
Ovo otkriće posebno dobro pokazuje koliko je podzemni svet Bosne i Hercegovine još uvek nepoznat. Životinja koju ljudi na prostoru Krajine poznaju generacijama sada je dobila svoje naučno mesto kao zasebna vrsta – bosanska čovečija ribica, Proteus bosniensis.
Za biologiju Bosne i Hercegovine ovo znači još jednu potvrđenu i jedinstvenu vrstu, ali i spoznaju da o njoj još uvek znamo mnogo manje nego što smo očekivali.
Najzanimljivije je što ovo istraživanje verovatno neće biti poslednje koje će doneti nova saznanja o skrivenom svetu Dinarskog krša. Iako je reč o jednom od najvažnijih područja bioraznovrsnosti u Evropi, njegovi brojni podzemni sistemi i dalje su nedovoljno istraženi.
