https://lat.sputnikportal.rs/20260816/pokusaj-opkoljavanja-rusije-nece-uspeti-daleki-istok-moskva-vidi-kao-novi-front-video-1202328531.html
Pokušaj opkoljavanja Rusije neće uspeti: Daleki istok Moskva vidi kao novi front /video/
Pokušaj opkoljavanja Rusije neće uspeti: Daleki istok Moskva vidi kao novi front /video/
Sputnik Srbija
Poseta Vladimira Putina ruskom Dalekom istoku i Kurilskim ostrvima posmatra se kao mnogo više od simboličnog obilaska udaljenih ruskih teritorija. Ona... 16.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-16T17:42+0200
2026-08-16T17:42+0200
2026-08-16T17:42+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
kurilska ostrva
svet
svet – politika
podkast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0d/1202312064_0:0:3117:1754_1920x0_80_0_0_73300bd6f69114418b6271dacc20dcc9.jpg
Promene na Dalekom istoku dovode do sve intenzivnijeg vojnog povezivanja SAD, Japana, Australije i drugih država, kao i do razvoja novih formata poput AUKUS-a, KVAD-a (QUAD) i drugih bezbednosnih inicijativa što prema oceni našeg sagovornika predstavlja širenje NATO modela na Indopacifik.„Poseta Putina Dalekom istoku i tom delu Rusije veoma je važna, jer je to stavljanje do znanja da Rusija jako vodi računa o svojim interesima i u tom delu sveta koji je poprilično ugrožen stvaranjem vojnih saveza i dovlačenjem novog oružja. Predsednik Rusije očigledno je našao za potrebno da se oglasi sa te krajnje tačke njegove zemlje za koji mnogi projektuju da će biti jedno od glavnih žarišta u nekom budućem vremenu, ako to već i nije postala,“ rekao je sagovornik emisije „Od četvrtka do četvrtka“.Kurili kao poruka TokijuPosebnu težinu u toj interpretaciji ima Putinov odlazak na Kurilska ostrva, oko kojih Rusija i Japan decenijama imaju teritorijalni spor. Moskva insistira na tome da su ostrva deo Ruske Federacije, dok Japan pretenduje na južne Kurile. Denda ocenjuje da se Putinova poseta tumači i kroz istorijsko iskustvo Drugog svetskog rata - Daleki istok se u ruskoj strateškoj svesti ne posmatra kao periferija, već kao prostor koji je u određenim trenucima mogao da postane drugi front protiv Sovjetskog Saveza.U tom kontekstu posebno, dodaje on, odjekuje Putinova poruka ruskim vojnicima na Dalekom istoku da nisu „u pozadini“, već da se nalaze na „prvoj liniji fronta“ kojom se povezuju dva geografski udaljena bezbednosna prostora — evropski i pacifički.Japan - ključna karika američkog lancaNajveća pažnja danas, kaže naš sagovornik, usmerena je upravo na Japan. Tokio postepeno napušta posleratnu vojnu uzdržanost i približava se ulozi jedne od glavnih vojnih tačaka američkog sistema u Indopacifiku.Posebno zabrinjava mogućnost, prema mišljenju Dende, promena japanske politike prema nuklearnom oružju. Japan je decenijama počivao na tri nenuklearna principa: da ne proizvodi, ne poseduje i da ne dozvoljava stacioniranje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.„Uporedo sa izjavama ideologa Pentagona Elbridža Kolbija da se razmatra uključivanje taktičkog nuklearnog oružja u konvencionalne sukobe sa Rusijom i Kinom, dolazi do ispaljivanja krstareće rakete “tomahavk“ sa japanskog razarača „JS Čokai“ ali i Bele knjige japanske vlade o odbrani i sve češćih izjava da bi Japan trebalo da napusti tri nenuklearna principa. Verovatno sve to vodi ka tome da se dozvoli instaliranje američkih nuklearnih raketa na teritoriju Japana,“ rekao je Denda.Za Moskvu bi takav razvoj događaja, upozorava naš sagovornik, predstavljao kvalitativnu promenu strateške situacije u Pacifiku. Rusija bi se našla pred novim američkim vojnim kapacitetima u neposrednoj blizini svojih dalekoistočnih teritorija, dok bi istovremeno Kina bila suočena sa sličnim pritiskom.Vašington menja model, ali ne i ciljAmeričku promenu politike prema Indopacifiku naš sagovornik tumači kao promenu načina na koji održavaju hegemoniju, a ne kao odustajanje od nje. Sjedinjene Države, prema toj proceni, više ne žele same da snose celokupan finansijski teret globalnog vojnog prisustva, kaže Denda i dodaje da se umesto toga od saveznika očekuje da povećaju ulaganja u odbranu i preuzmu veći deo troškova, dok strateški pravac ostaje američki.Problem je samo u tome, ocenjuje on, što i Amerika i Japan naspram sebe imaju jednog već etabliranog vojnog džina - Rusiju, a ispod odmah Kinu čija vojna snaga nezaustavljivo napreduje. Denda kaže da postoje vojne analize u kojima se navodi da će Kina do 2035. kompletno da modernizuje svoju armiju, a da će 2049. na stotu godišnicu NR Kine biti na istom nivou vojne moći kao SAD - što za Amerikance predstavlja veliko zvono za uzbunu.„Tri fronta“ protiv RusijeMoskva, ocenjuje Denda, smatra da se oko Rusije i Kine formira novi sistem pritiska, pri čemu se evropski i pacifički bezbednosni frontovi sve više povezuju. Zato Putinova poseta Dalekom istoku dobija stratešku dimenziju - poruka je da Rusija sebe vidi kao pacifičku silu koja namerava da štiti svoje interese na krajnjem istoku zemlje — baš kao što ih štiti na zapadnom frontu.„Suština novog geopolitičkog trenutka jeste da nije reč samo o tome da se Rusija nalazi u sukobu na jednom frontu, već da se oko nje postepeno zatvara širi strateški prsten. Zapadni saveznici pokušavaju da izvedu tri udara na Rusiju - prvi preko Ukrajine, drugi preko Irana, odnosno u Centralnu Aziju, a to bi istovremeno bio i napad na Kinu, i treći front je Daleki istok što bi im omogućilo da zaokruže ceo evroazijski prostor. Ipak, Putinova poruka je da Rusija taj prsten vidi, prati i na planira da odgovori na njega”, ocenjuje naš sagovornik.Pogledajte i:
kurilska ostrva
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, kurilska ostrva, svet, svet – politika, podkast
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, kurilska ostrva, svet, svet – politika, podkast
Pokušaj opkoljavanja Rusije neće uspeti: Daleki istok Moskva vidi kao novi front /video/
Poseta Vladimira Putina ruskom Dalekom istoku i Kurilskim ostrvima posmatra se kao mnogo više od simboličnog obilaska udaljenih ruskih teritorija. Ona predstavlja poruku da se bezbednosni izazov za Rusiju više ne nalazi samo na evropskom prostoru, već se sve snažnije pomera i prema Pacifiku, kaže novinar i dopisnik iz Kine Milorad Denda.
Promene na Dalekom istoku dovode do sve intenzivnijeg vojnog povezivanja SAD, Japana, Australije i drugih država, kao i do razvoja novih formata poput AUKUS-a, KVAD-a (QUAD) i drugih bezbednosnih inicijativa što prema oceni našeg sagovornika predstavlja širenje NATO modela na Indopacifik.
„Poseta Putina Dalekom istoku i tom delu Rusije veoma je važna, jer je to stavljanje do znanja da Rusija jako vodi računa o svojim interesima i u tom delu sveta koji je poprilično ugrožen stvaranjem vojnih saveza i dovlačenjem novog oružja. Predsednik Rusije očigledno je našao za potrebno da se oglasi sa te krajnje tačke njegove zemlje za koji mnogi projektuju da će biti jedno od glavnih žarišta u nekom budućem vremenu, ako to već i nije postala,“ rekao je sagovornik emisije „Od četvrtka do četvrtka“.
Posebnu težinu u toj interpretaciji ima Putinov odlazak na Kurilska ostrva, oko kojih Rusija i Japan decenijama imaju teritorijalni spor. Moskva insistira na tome da su ostrva deo Ruske Federacije, dok Japan pretenduje na južne Kurile. Denda ocenjuje da se Putinova poseta tumači i kroz istorijsko iskustvo Drugog svetskog rata - Daleki istok se u ruskoj strateškoj svesti ne posmatra kao periferija, već kao prostor koji je u određenim trenucima mogao da postane drugi front protiv Sovjetskog Saveza.
„Kada je inspektor Zorge u Tokiju saznao da Japan neće otvarati front prema Rusiji, Staljin je prebacio sve divizije sa Dalekog istoka da brane evropski deo Sovjetskog Saveza od Hitlera. To je povezano sa ta dva fronta i u istorijskoj percepciji Rusije jako je važno. Putin je hteo da stavi do znanja da i na tom „frontu“ ima spremne, obučene jedinice koje će paziti na suverenitet i teritorijalni integritet Rusije“, rekao je Denda.
U tom kontekstu posebno, dodaje on, odjekuje Putinova poruka ruskim vojnicima na Dalekom istoku da nisu „u pozadini“, već da se nalaze na „prvoj liniji fronta“ kojom se povezuju dva geografski udaljena bezbednosna prostora — evropski i pacifički.
Japan - ključna karika američkog lanca
Najveća pažnja danas, kaže naš sagovornik, usmerena je upravo na Japan. Tokio postepeno napušta posleratnu vojnu uzdržanost i približava se ulozi jedne od glavnih vojnih tačaka američkog sistema u Indopacifiku.
Posebno zabrinjava mogućnost, prema mišljenju Dende, promena japanske politike prema nuklearnom oružju. Japan je decenijama počivao na tri nenuklearna principa: da ne proizvodi, ne poseduje i da ne dozvoljava stacioniranje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.
„Uporedo sa izjavama ideologa Pentagona Elbridža Kolbija da se razmatra uključivanje taktičkog nuklearnog oružja u konvencionalne sukobe sa Rusijom i Kinom, dolazi do ispaljivanja krstareće rakete “tomahavk“ sa japanskog razarača „JS Čokai“ ali i Bele knjige japanske vlade o odbrani i sve češćih izjava da bi Japan trebalo da napusti tri nenuklearna principa. Verovatno sve to vodi ka tome da se dozvoli instaliranje američkih nuklearnih raketa na teritoriju Japana,“ rekao je Denda.
Za Moskvu bi takav razvoj događaja, upozorava naš sagovornik, predstavljao kvalitativnu promenu strateške situacije u Pacifiku. Rusija bi se našla pred novim američkim vojnim kapacitetima u neposrednoj blizini svojih dalekoistočnih teritorija, dok bi istovremeno Kina bila suočena sa sličnim pritiskom.
Vašington menja model, ali ne i cilj
Američku promenu politike prema Indopacifiku naš sagovornik tumači kao promenu načina na koji održavaju hegemoniju, a ne kao odustajanje od nje. Sjedinjene Države, prema toj proceni, više ne žele same da snose celokupan finansijski teret globalnog vojnog prisustva, kaže Denda i dodaje da se umesto toga od saveznika očekuje da povećaju ulaganja u odbranu i preuzmu veći deo troškova, dok strateški pravac ostaje američki.
„Došlo je do tog preokreta: da se na svim tačkama gde je to moguće uključe saveznici ili proksi države. U toj slici Japan dobija posebno mesto. Geografski položaj Japana, Južne Koreje, Tajvana i Filipina omogućava stvaranje svojevrsnog prvog lanca oko kineskog i ruskog Dalekog istoka. U pozadini tog lanca nalaze se američke baze i strateške tačke poput Guama”, objašnjava dogogodišnji dopisnik iz Kine.
Problem je samo u tome, ocenjuje on, što i Amerika i Japan naspram sebe imaju jednog već etabliranog vojnog džina - Rusiju, a ispod odmah Kinu čija vojna snaga nezaustavljivo napreduje. Denda kaže da postoje vojne analize u kojima se navodi da će Kina do 2035. kompletno da modernizuje svoju armiju, a da će 2049. na stotu godišnicu NR Kine biti na istom nivou vojne moći kao SAD - što za Amerikance predstavlja veliko zvono za uzbunu.
„Tri fronta“ protiv Rusije
Moskva, ocenjuje Denda, smatra da se oko Rusije i Kine formira novi sistem pritiska, pri čemu se evropski i pacifički bezbednosni frontovi sve više povezuju. Zato Putinova poseta Dalekom istoku dobija stratešku dimenziju - poruka je da Rusija sebe vidi kao pacifičku silu koja namerava da štiti svoje interese na krajnjem istoku zemlje — baš kao što ih štiti na zapadnom frontu.
„Suština novog geopolitičkog trenutka jeste da nije reč samo o tome da se Rusija nalazi u sukobu na jednom frontu, već da se oko nje postepeno zatvara širi strateški prsten. Zapadni saveznici pokušavaju da izvedu tri udara na Rusiju - prvi preko Ukrajine, drugi preko Irana, odnosno u Centralnu Aziju, a to bi istovremeno bio i napad na Kinu, i treći front je Daleki istok što bi im omogućilo da zaokruže ceo evroazijski prostor. Ipak, Putinova poruka je da Rusija taj prsten vidi, prati i na planira da odgovori na njega”, ocenjuje naš sagovornik.
