"Plava krv" živog fosila: Biće starije od dinosaurusa čuva savremenu medicinu /video, foto/
22:55 16.08.2026 (Osveženo: 23:04 16.08.2026)
Pratite nas
Potkovičasti rak, drevno stvorenje koje je preživelo masovna izumiranja, ima dragocenu plavu krv koja se koristi za proveru bezbednosti vakcina i drugih medicinskih proizvoda. Danas se, međutim, suočava sa sve većim pritiscima i bori za opstanak.
Stariji su od dinosaurusa, hranu jedu nogama i u sebi nose plavu krv koju koristimo da bismo ostali zdravi. Potkovičasti rakovi su neobična, ali izuzetno uspešna vrsta koja je preživela milione godina evolucije.
Često nazivani „živim fosilima“ iz očiglednih razloga – podsećaju na neku vrstu praistorijskog šlema (njihov japanski naziv u prevodu znači „rak-šlem“) – ove životinje gotovo da nisu promenile izgled tokom evolucije duge 445 miliona godina, prenosi RTS.
In 450 million years, Horseshoe Crabs have hardly changed pic.twitter.com/ek7QfAlAh9
— Nature is Amazing ☘️ (@AMAZlNGNATURE) April 24, 2024
Ipak, čak i za vrstu koja izgleda kao da je ostala zarobljena u vremenu iz doba jure, potkovičasti rakovi i dalje zbunjuju. Za početak, oni uopšte nisu rakovi. Pripadaju zglavkarima, ali su bliži srodnici škorpija i paukova nego ljuskara.
Imaju devet očiju raspoređenih po telu i šest pari nogu, ali pet koriste za hodanje. Poslednjim parom usitnjavaju hranu poput školjki i crva i potiskuju je ka ustima. Imaju oštar, naizgled smrtonosan rep, poznat kao telzon, koji je zapravo potpuno bezopasan i služi im samo da se okrenu ako se nađu na leđima.
Kada su okrenuti oklopom nagore, njihov čvrsti oklop predstavlja moćnu odbranu od predatora. Međutim, prava dragocenost krije se unutra. Kada biste im izvadili krv, iznenadili biste se jer je plava, a ne crvena.
The blood of horseshoe crabs is very expensive.
— Brian Roemmele (@BrianRoemmele) November 5, 2023
The blood is blue, contains copper, and sells for ~$60,000 per gallon. pic.twitter.com/7GXTTsGIMn
Krv vrednija od zlata
Ova krv zasnovana na bakru, koja sadrži protein hemocijanin za prenos kiseonika, predstavlja neverovatnu vezu između ere pre stegosaurusa i vašeg uobičajenog odlaska na vakcinaciju.
Njene jedinstvene ćelije, amebociti, osnova su za Limulus Amebocyte Lysate (LAL) test, koji se od sedamdesetih godina prošlog veka koristi za proveru sterilnosti vakcina, lekova koji se daju intravenski i medicinskih uređaja.
Amebociti su izuzetno osetljivi na bakterijske endotoksine, opasne supstance koje oslobađaju bakterije. Kada dođu u kontakt sa njima, krv se zgrušava, čime se ukazuje na moguću kontaminaciju. Zbog ove ključne uloge, jedan litar ove krvi vredi više od 16.000 dolara.
Visoka cena ima i svoju mračnu stranu. Svake godine se samo u Sjedinjenim Državama stotine hiljada jedinki sakupljaju za potrebe biomedicine. Nakon što im se izvadi oko 30 odsto ukupne količine krvi, vraćaju se u vodu.
Iako postupak nije uvek smrtonosan, procenjuje se da ugine između 15 i 30 odsto jedinki. Ovaj pritisak doveo je do značajnog pada brojnosti populacija. Na primer, u zalivu Delaver broj jedinki pao je sa 1,24 miliona 1990. godine na svega 335.211 u 2019. godini.
Na raskršću između iskorišćavanja i očuvanja
Iako je ova vrsta do sada preživela nekoliko masovnih izumiranja, sada se suočava sa novim izazovom – uticajem čovečanstva. Pored pritiska biomedicinske industrije, porast nivoa mora i izgradnja duž obale smanjuju pogodna staništa za ova stvorenja, što izaziva zabrinutost za njihovu dugoročnu budućnost.
Njihova jaja su, takođe, važan izvor hrane za ptice selice, posebno za crvenu obalsku šljuku, čiji opstanak zavisi od dostupnosti ovih jaja tokom migracije duge hiljadama kilometara.
„Postoji bojazan da porast nivoa mora nagriza peščana staništa na plažama. A kada to područje za mrešćenje nestane, nestalo je zauvek“, rekao je profesor Mark Boton, ekolog sa Univerziteta Fordham, koji potkovičaste rakove proučava skoro 50 godina.
Ipak, pojavljuje se i tračak nade. Poslednjih godina mere zaštite su pojačane.
Američka Komisija za ribarstvo atlantskih država uvela je stroga ograničenja ulova za 2026. i 2027. godinu u zalivu Delaver, dozvoljavajući samo izlov mužjaka. Istovremeno, države poput Njujorka, Nju Džersija i Konektikata uvele su zabrane izlova.
Najznačajniji napredak, međutim, predstavlja razvoj sintetičkih alternativa. Američka farmakopeja je 2025. godine zvanično izjednačila sintetičke testove, poput rekombinantnog faktora, sa pomenutim tradicionalnim LAL testom.
To bi moglo da smanji potrebu za krvlju ovih životinja za čak 90 odsto. Ovaj pristup prihvataju i druge vodeće zemlje u ovoj grani, poput Brazila, što uliva nadu u oporavak njihovih populacija.
Profesor Boton, čije je interesovanje za ova stvorenja još kao mladog čoveka podstakao dokumentarni film Ser Dejvida Atenboroa, otkrio je da je ova vrsta neobično otporna. Pored unutrašnjeg hemijskog mehanizma koji im pomaže da prežive surove uslove, potkovičasti rakovi umeju da pronađu mesta na kojima mogu da opstanu čak i kada su im šanse veoma male.
Na kraju krajeva, ne opstajete 445 miliona godina bez određene doze upornosti.
„Veoma su dobri u pronalaženju malih delova peščanog staništa, čak i kada je obala gotovo potpuno betonirana“, kaže Boton.
„Ne očekujte da će uskoro izumreti. Ne bismo smeli da ih potcenjujemo ili prerano otpišemo".
Pogledajte i:
