https://lat.sputnikportal.rs/20260816/piramidu-rata-u-evropi-moze-da-srusi-samo-pobeda-rusije--video-1202382443.html
Piramidu rata u Evropi može da sruši samo pobeda Rusije /video/
Piramidu rata u Evropi može da sruši samo pobeda Rusije /video/
Sputnik Srbija
Piramida rata u Evropi drži se na kijevskom režimu i može da se sruši samo pobedom Rusije. A Rusija mora da pobedi zato što se to tiče i novog međunarodnog... 16.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-16T20:31+0200
2026-08-16T20:31+0200
2026-08-16T20:31+0200
rusija
rusija
rusija – politika
nato
ukrajina
evropska unija (eu)
svet sa sputnjikom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/09/1185574710_0:0:2946:1657_1920x0_80_0_0_2c2c8527197d14376b02e862c4ca9259.jpg
Iako je, kako ističe Milivojević, finansiranje rata u Ukrajini i investiranje u njega za Evropu odavno neracionalno sa ekonomskog aspekta jer je time Evropska unija izgubila status globalnog igrača, razlog za njenu podršku Kijevu je geopolitički ali i unutarpolitički.“Pola elita u Evropi ne bi bilo na vlasti kad bi se sad uspostavio mir. Ratna opcija je u stvari i polička garancija sudbine raznih elita u Evropi, počev od Fridriha Merca u Nemačkoj. Pogledajte kako stoji privreda Nemačke. Zamislite da se uspostavi mir večeras. Koliko bi još on bio na vlasti? Pa mislim do ponoći, ne duže. I ne samo on. Imate čitavu strukturu u Evropi, elite na vlasti koje opstaju isključivo zbog toga što finansiraju taj rat i što se trude da se rat nastavi. Britanska politika nema šanse za bilo šta ako bi ovaj rat prestao. Ona celu svoju političku sudbinu bazira na na nastavku ovog sukoba”, ističe diplomata u emisiji Svet sa Sputnjikom.Evropa se, napominje on, mimo sveta zalaže za rat iako je pored Ukrajine ona najveći gubitnik u svemu tome i finansiraće ga do poslednjeg dana, jer bi morala da kaže da je pogrešila i da onaj 21 paket sankcija nema nikakvog efekta.Zelenski i evropske elite kao spojeni sudoviMilivojević je zato uveren da čitava situacija sa Ukrajinom više nema diplomatsko i političko rešenje i da se samo može rešiti – na frontu.“Definitivno je jasno da završetak ovog sukoba podrazumeva da neko pobedi i to da pobedi u vojnom smislu i onda da se sa te pozicije uspostavljaju neki novi odnosi, kompromisi i politička rešenja.”Strukture na vlasti u Evropi i ratna opcija u EU I NATO su, prema njegovim rečima, sa Vladimirom Zelenskim neka vrsta spojenih sudova.Penzionisani pukovnik Ljubinko Đurković kaže da je samo pitanje kada i pod kojim okolnostima da očekujemo pobedu Rusije.“Ono što je činjenica jeste da na samom frontu ukrajinska vojska pored toga što trpi određene gubitke, gubi operativno-strategijski uticaj”, konstatuje on.Ruska dejstva po ukrajinskim lukama od ključnog značajaĐurković time objašnjava i činjenicu da Zapad ne šalje više tako obilato pomoć Kijevu, ali i to što Vladimir Zelenski ne uspeva da dobije dovoljan broj raketa niti eventualno licencu za njihovu proizvodnju na teritoriji Ukrajine.“Normalno je da to ne dozvoljavaju zato što bi se moglo desiti da tu licencu iskopiraju ruski stručnjaci i ona posle ne bi bila upotrebljiva... Više je nego jasno da su pobornici rata upravo iz vojno-industrijskog kompleksa. A sve te grupacije imaju svoj interes”, kaže on a još jedan razlog vidi u tome što Amerika radi već duže vreme na novoj generaciji raketa i dok to ne pođe u serijsku proizvodnju ne želi da rizikuje.Đurković skreće pažnju i na još jednu promenu na terenu, a to je intenzivna dejstva ruske vojske po ukrajinskim lukama čime je Ukrajina faktički gubi pristup Crnom moru.“Strateški gledano to je bilo ključno pitanje. Odavno sam očekivao taj potez Rusije da bi se olakšao napredovanje snagama na frontu. Čim se odseče žila kucavica u snabdevanju naoružanjem i vojnim opremom, koja je uglavnom dolazila preko Crnog mora, automatski bi oslabila efikasnost ukrajinske vojske. Važno je i preduzimanje raketnih dejstava po unutrašnjosti Ukrajine, kopnu, glavnim železničkim čvorovima, fabrikama oružja, skladištima i drugim infrastrukturnim objektima. Sve je to omogućilo da ukrajinska vojska sada ima nestabilnost, odnosno nema taj tempo zadržavajuće obrane koji je imala doskora. Tako da odsecanje od plovnih puteva iz zaliva crnomorskog je jedan veliki strateški potez i cilj Rusije.”Pitanje Martensa kao opomenaU svetlu situacije na frontu sagovornici Sputnjika tumače i poruke Vladimira Zelenskog tokom posete Beogradu gde je opširno pričao o potrebama ukrajinske vojske za raketama.“On je pričao o onom što mu nedostaje. I to priča već u poslednje vreme svugde. Od Vašingtona pa redom... Zelenski je iskoristio priliku da iznese ono što je za Ukrajinu u ovom trenutku najaktuelnije“, kaže Milivojević.On u ključu značaja ukrajinskog sukoba za Evropu objašnjava i provokativno pitanje nemačkog novinara Mihaela Martensa postavljeno Zelenskom na konferenciji za novinare u Beogradu.Kako kaže, nad Martensovim pitanjem o „ubijanju što više Rusa“ mnogi i u Evropi i u Americi bi trebalo da se zabrinu jer ono pokazuje da je u Nemačkoj snažno prisutan revanšizam.Martensova izjava je, ističe Milivojević, stravična i neprimerena za bilo kog ko se bavi bilo kakvim javnim poslom, pogotovu u medijima.“Ali dve stvari me brinu oko izjave. Prvo, imam utisak da je on to rekao iz uverenja, dakle, ne kao novinar koji želi da nešto plasira ili nešto da dobije tim pitanjem. Mislim da je to opasna stvar ako je to uverenje njega i njegovog okruženja, kakvog god da je u Nemačkoj. I drugo, ta izjava je potvrda teze o revanšizmu u Nemačkoj. I to je u stvari najopasnija priča. Imam dubok utisak da je politika Nemačke u posljednje vreme, ne samo vezano za naoružavanje, nego uopšte ono što se može čuti - revanšizam. Oni su pokrenuli dva svetska rata i znamo kako je to bilo”, podseća diplomata u emisiji Svet sa Sputnjikom.Kako dodaje, atmosfera ga, i u Nemačkoj, i u nekim baltičkim državama, u severnoj Evropi, podseća na tridesete godine prošlog veka, počev od ideje da Nemačka bude najjača vojna sila i njenog naoružavanja, pa do ratne opcije u budućnosti.“Niko ne govori o miru, nego se sprema za rat, sve sa revanšizmom u ideološko-političkom smislu. Mislim da je to opasna stvar i ozbiljna opomena nekim drugim državama u Evropi, ali i za Vašington. Ne govorim o Ruskoj Federaciji, jer ona je već konfrontirana sa tom idejom, ne samo u vojnom, nego i u političkom smislu… I bojim se posle dva izgubljena rata, da taj revanšizam počinje da dominira kao politika, kao unutrašnji element za pozicioniranje, ne samo vezano za ovaj rat, nego za postavljanje u budućnosti na evropskom kontinentu.”Priprema nemačkog javnog mnjenja za rat s RusijomĐurković veruje da je Martensovo pitanje unapred osmišljeno i da je on bio samo glasnogovornik stava duboko prisutnog u Nemačkoj u okviru priprema za neki budući rat sa Rusijom.Zato je , objašnjava on dalje, i Martens hteo da kaže – treba da ubijate te Ruse da bi ih bilo manje kad danas-sutra mi stupimo na scenu u tom ratnom pohodu.Đurković napominje da je indikativno što široka medijska javnost nije odreagovala adekvatno na izjavu nemačkog novinara.“Moglo je biti reči upozorenja da se to tako nešto ne čini na takvom skupu a ponaročito što je izjava, ako bismo je šire protumačili, genocidna - kad neko poziva javno da se ubijaju ljudi. On nije rekao da se na frontu ubije što više vojnika, nego je rekao da se ubije što više Rusa. To znači na jednom širokom frontu - i civila i svih drugih koji su na putu nekog pohoda, bilo kog”, konstatuje sagovornik Sputnjika.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, rusija – politika, nato, ukrajina, evropska unija (eu), svet sa sputnjikom
rusija, rusija – politika, nato, ukrajina, evropska unija (eu), svet sa sputnjikom
Piramidu rata u Evropi može da sruši samo pobeda Rusije /video/
Piramida rata u Evropi drži se na kijevskom režimu i može da se sruši samo pobedom Rusije. A Rusija mora da pobedi zato što se to tiče i novog međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, bez koje ne može biti mira, kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević komentarišući zašto evropska podrška Ukrajini ostaje čvrsta uprkos njenim neuspesima na frontu.
Iako je, kako ističe Milivojević, finansiranje rata u Ukrajini i investiranje u njega za Evropu odavno neracionalno sa ekonomskog aspekta jer je time Evropska unija izgubila status globalnog igrača, razlog za njenu podršku Kijevu je geopolitički ali i unutarpolitički.
“Pola elita u Evropi ne bi bilo na vlasti kad bi se sad uspostavio mir. Ratna opcija je u stvari i polička garancija sudbine raznih elita u Evropi, počev od Fridriha Merca u Nemačkoj. Pogledajte kako stoji privreda Nemačke. Zamislite da se uspostavi mir večeras. Koliko bi još on bio na vlasti? Pa mislim do ponoći, ne duže. I ne samo on. Imate čitavu strukturu u Evropi, elite na vlasti koje opstaju isključivo zbog toga što finansiraju taj rat i što se trude da se rat nastavi. Britanska politika nema šanse za bilo šta ako bi ovaj rat prestao. Ona celu svoju političku sudbinu bazira na na nastavku ovog sukoba”, ističe diplomata u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Evropa se, napominje on, mimo sveta zalaže za rat iako je pored Ukrajine ona najveći gubitnik u svemu tome i finansiraće ga do poslednjeg dana, jer bi morala da kaže da je pogrešila i da onaj 21 paket sankcija nema nikakvog efekta.
Zelenski i evropske elite kao spojeni sudovi
Milivojević je zato uveren da čitava situacija sa Ukrajinom više nema diplomatsko i političko rešenje i da se samo može rešiti – na frontu.
“Definitivno je jasno da završetak ovog sukoba podrazumeva da neko pobedi i to da pobedi u vojnom smislu i onda da se sa te pozicije uspostavljaju neki novi odnosi, kompromisi i politička rešenja.”
Strukture na vlasti u Evropi i ratna opcija u EU I NATO su, prema njegovim rečima, sa Vladimirom Zelenskim neka vrsta spojenih sudova.
“Oni jedni od drugih zavise. Neće niko u Evropi podržati bilo šta što bi ugrozilo režim Zelenskog. Jer je Zelenski je garant i njihovih političkih sudbina i politike koju sprovode. I to je suština cele priče. Zbog toga mora da bude pobednika. Jer onda se otvaraju druge teme, onda se prave bilansi, onda kažu: čekajte što smo mi ovde ratovali, zašto smo izgubili, zašto Evropska unija više nije globalni faktor, zašto ekonomski trpi, zašto Nemačka nije lokomotiva”, objašnjava naš sagovornik.
Penzionisani pukovnik Ljubinko Đurković kaže da je samo pitanje kada i pod kojim okolnostima da očekujemo pobedu Rusije.
“Ono što je činjenica jeste da na samom frontu ukrajinska vojska pored toga što trpi određene gubitke, gubi operativno-strategijski uticaj”, konstatuje on.
Ruska dejstva po ukrajinskim lukama od ključnog značaja
Đurković time objašnjava i činjenicu da Zapad ne šalje više tako obilato pomoć Kijevu, ali i to što Vladimir Zelenski ne uspeva da dobije dovoljan broj raketa niti eventualno licencu za njihovu proizvodnju na teritoriji Ukrajine.
“Normalno je da to ne dozvoljavaju zato što bi se moglo desiti da tu licencu iskopiraju ruski stručnjaci i ona posle ne bi bila upotrebljiva... Više je nego jasno da su pobornici rata upravo iz vojno-industrijskog kompleksa. A sve te grupacije imaju svoj interes”, kaže on a još jedan razlog vidi u tome što Amerika radi već duže vreme na novoj generaciji raketa i dok to ne pođe u serijsku proizvodnju ne želi da rizikuje.
Đurković skreće pažnju i na još jednu promenu na terenu, a to je intenzivna dejstva ruske vojske po ukrajinskim lukama čime je Ukrajina faktički gubi pristup Crnom moru.
“Strateški gledano to je bilo ključno pitanje. Odavno sam očekivao taj potez Rusije da bi se olakšao napredovanje snagama na frontu. Čim se odseče žila kucavica u snabdevanju naoružanjem i vojnim opremom, koja je uglavnom dolazila preko Crnog mora, automatski bi oslabila efikasnost ukrajinske vojske. Važno je i preduzimanje raketnih dejstava po unutrašnjosti Ukrajine, kopnu, glavnim železničkim čvorovima, fabrikama oružja, skladištima i drugim infrastrukturnim objektima. Sve je to omogućilo da ukrajinska vojska sada ima nestabilnost, odnosno nema taj tempo zadržavajuće obrane koji je imala doskora. Tako da odsecanje od plovnih puteva iz zaliva crnomorskog je jedan veliki strateški potez i cilj Rusije.”
Pitanje Martensa kao opomena
U svetlu situacije na frontu sagovornici Sputnjika tumače i poruke Vladimira Zelenskog tokom posete Beogradu gde je opširno pričao o potrebama ukrajinske vojske za raketama.
“On je pričao o onom što mu nedostaje. I to priča već u poslednje vreme svugde. Od Vašingtona pa redom... Zelenski je iskoristio priliku da iznese ono što je za Ukrajinu u ovom trenutku najaktuelnije“, kaže Milivojević.
On u ključu značaja ukrajinskog sukoba za Evropu objašnjava i provokativno pitanje nemačkog novinara Mihaela Martensa postavljeno Zelenskom na konferenciji za novinare u Beogradu.
Kako kaže, nad Martensovim pitanjem o „ubijanju što više Rusa“ mnogi i u Evropi i u Americi bi trebalo da se zabrinu jer ono pokazuje da je u Nemačkoj snažno prisutan revanšizam.
Martensova izjava je, ističe Milivojević, stravična i neprimerena za bilo kog ko se bavi bilo kakvim javnim poslom, pogotovu u medijima.
“Ali dve stvari me brinu oko izjave. Prvo, imam utisak da je on to rekao iz uverenja, dakle, ne kao novinar koji želi da nešto plasira ili nešto da dobije tim pitanjem. Mislim da je to opasna stvar ako je to uverenje njega i njegovog okruženja, kakvog god da je u Nemačkoj. I drugo, ta izjava je potvrda teze o revanšizmu u Nemačkoj. I to je u stvari najopasnija priča. Imam dubok utisak da je politika Nemačke u posljednje vreme, ne samo vezano za naoružavanje, nego uopšte ono što se može čuti - revanšizam. Oni su pokrenuli dva svetska rata i znamo kako je to bilo”, podseća diplomata u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Kako dodaje, atmosfera ga, i u Nemačkoj, i u nekim baltičkim državama, u severnoj Evropi, podseća na tridesete godine prošlog veka, počev od ideje da Nemačka bude najjača vojna sila i njenog naoružavanja, pa do ratne opcije u budućnosti.
“Niko ne govori o miru, nego se sprema za rat, sve sa revanšizmom u ideološko-političkom smislu. Mislim da je to opasna stvar i ozbiljna opomena nekim drugim državama u Evropi, ali i za Vašington. Ne govorim o Ruskoj Federaciji, jer ona je već konfrontirana sa tom idejom, ne samo u vojnom, nego i u političkom smislu… I bojim se posle dva izgubljena rata, da taj revanšizam počinje da dominira kao politika, kao unutrašnji element za pozicioniranje, ne samo vezano za ovaj rat, nego za postavljanje u budućnosti na evropskom kontinentu.”
Priprema nemačkog javnog mnjenja za rat s Rusijom
Đurković veruje da je Martensovo pitanje unapred osmišljeno i da je on bio samo glasnogovornik stava duboko prisutnog u Nemačkoj u okviru priprema za neki budući rat sa Rusijom.
“To je ispitivanje javnog mnjenja na reakciju za tako nešto. Javna je tajna da se njihovi državnici, njihovi ministri vojske, njihova ekonomija pripremaju za ratni pohod prema Rusiji i propagandno skoro svakodnevno čine sve da svojim građanima, skoro u čitavoj Evropi, ponaročito u skandinavskim zemljama, Rusiju prikažu kao preteći faktor”, primećuje pukovnik.
Zato je , objašnjava on dalje, i Martens hteo da kaže – treba da ubijate te Ruse da bi ih bilo manje kad danas-sutra mi stupimo na scenu u tom ratnom pohodu.
Đurković napominje da je indikativno što široka medijska javnost nije odreagovala adekvatno na izjavu nemačkog novinara.
“Moglo je biti reči upozorenja da se to tako nešto ne čini na takvom skupu a ponaročito što je izjava, ako bismo je šire protumačili, genocidna - kad neko poziva javno da se ubijaju ljudi. On nije rekao da se na frontu ubije što više vojnika, nego je rekao da se ubije što više Rusa. To znači na jednom širokom frontu - i civila i svih drugih koji su na putu nekog pohoda, bilo kog”, konstatuje sagovornik Sputnjika.
