https://lat.sputnikportal.rs/20260816/godinu-dana-od-samita-putina-i-trampa--postoji-li-i-dalje-duh-enkoridza-video-1202294368.html
Godinu dana od samita Putina i Trampa — postoji li i dalje duh Enkoridža /video/
Godinu dana od samita Putina i Trampa — postoji li i dalje duh Enkoridža /video/
Sputnik Srbija
Avgustovski susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci bio je jedan od najznačajnijih događaja u svetskoj politici 2025. godine. Taman i da se ništa... 16.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-16T13:26+0200
2026-08-16T13:26+0200
2026-08-16T13:26+0200
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/02/1192034965_43:0:2603:1440_1920x0_80_0_0_22dc0d72b67a0f7c2c3cdc13a2842078.jpg
Iznenađujuće ili ne, tek ispostavilo se da postoji i dogovor, koji se najpre ticao Ukrajine. Tako se počeo spominjati „duh Enkoridža“.Posmatrajući iz današnje perspektive, sa velikom pouzdanošću može se tvrditi kako je dogovor definisan oko nekoliko načelnih stvari: od Ukrajine se tražilo da povuče svoje snage na nove granice i de fakto prizna teritorijalno proširenje Rusije na četiri oblasti (koje je potvrđeno i promenama ruskog Ustava), od Rusije da obustavi sva dalja dejstva na tekućoj liniji razgraničenja, od EU da dalje ne finansira naoružavanje Kijeva, a od SAD da garantuju (samim tim i sprovedu) demilitirizaciju ukrajinskih oružanih snaga. Uz to, na stolu je bila i tema sankcija.Duh Enkoridža bio okvir za deeskalacijuSvakako, i da se nešto tako odigralo upitno je kako bi pregovori tekli, ko bi i kako razumeo i tumačio elemente sporazuma, ali uprkos svemu – „duh Enkoridža“ jeste predstavljao okvir za deeskalaciju. Prateći saopštenja ruskih zvaničnika, očigledno je postojao i određeni optimizam da se stvari mogu pomeriti sa „mrtve tačke“ i započeti suštinski pregovori o dugoročnom rešenju. Naravno, nisu svi u Rusiji delili ovaj optimizam, od strane brojnih istraživača i komentatora, tiše ili glasnije, upozoravano je kako od svega ne može biti ništa. Takvih tonova bilo je najpre zbog nedostatka poverenja prema zapadnim akterima, a koje je potpuno „izvetrilo“ posle sloma Minskog procesa. Rezultat tog procesa bile su i dve (iz ugla međunarodnog javnog prava – obavezujuće) rezolucije Saveta bezbednosti UN, pa kada ni njih nisu uopšte poštovali, zašto bi SAD, EU i Kijev poštovali „duh Enkoridža“?Zatim, pisalo se i kako separatni dogovor sa Donaldom Trampom nije prevelika garancija, kako zbog situacije u samim SAD, tako i zbog komplikovanog odnosa Vašingtona sa evropskim partnerima. Naposletku, istican je i problem američke strategije pregovaranja i fokusiranja na jednu temu. I da se postignu neka rešenja za Ukrajinu, nastavila bi se sučeljavanja u Moldaviji, Gruziji, na Balkanu ili Centralnoj Aziji. Tradicionalno, Amerikanci izbegavaju sveobuhvatne dogovore sa drugima, a parcijalne koje postignu uklapaju u svoje dugoročne projekcije i kontekstualizuju kako im odgovara.Ipak, „iščezavanju duha Enkoridža“ nisu doprineli Rusi, čak ni oni koji su kritički ili sumnjičavo gledali na susret Putina sa Trampom, već statičnost američke administracije i ofanzivno usmerenje ključnih evropskih država.Podignut ulogTrampova neodlučnost oko implementacije „duha Enkoridža“ rezultat je više stvari koje se paralelno dešavaju, a svakako je na to uticala i odluka „evropskog krila NATO“ o novoj taktici ratovanja protiv Rusije. Dalekometnim udarima ciljano su gađani objekti kritične infrastrukture i distributivna čvorišta, kako bi se izazvali poremećaji u snabdevanju ruskih oružanih snaga, narušilo funkcionisanje ruskog ekonomskog sistema i raširio osećaj straha u društvu kao preduslov za „sejanje“ panike u nekom narednom intervalu. Sasvim očekivano, bilo je samo pitanje vremena kada će u Moskvi prestati sa ponavljanjem usmenih upozorenja i ponavljanjem fraze o „duhu Enkoridža“ i preći na recipročan odgovor.Rezultat „izazivanja“ Rusije su nova dejstva ruskih oružanih snaga koja se po svom karakteru pre mogu nazvati ratnim nego specijalnom vojnom operacijom. Za one koji su od početka sukoba tvrdili kako tu i nema razlike sada će biti prilike da vide kako razlika nije samo u teoretisanju i pojmovnom određenju. Suštinski, Ukrajina više nema pristup otvorenom moru, ona ostaje bez luka, lučke infrastrukture i mogućnosti kakvog ozbiljnijeg uvoza i izvoza bilo čega. Ostaje i bez logističkih centara, distributivna mreža „resetovana“ je na načine rada od pre 40 godina. Postepeno se razaraju i njena energetska skladišta, a „načeta“ su i najvažnija saobraćajna čvorišta. Umesto prošle godine nagoveštene deeskalacije, danas prisustvujemo eskalaciji.Ulog u oružanom sukobu postao je viši, samim tim i pokušaj otvaranja nove etape u međunarodnim odnosima ostao je neostvarljiv. Istina, čuju se po kuloarima i najave o mogućem novom susretu Putina i Trampa na marginama novembarskog samita APEK. Samo, ako i do tog susreta dođe veliko je pitanje: o čemu će tada biti razgovarano? Za proteklih dvanaest meseci stanje i oko Ukrajine i u svetskoj politici postalo je kompleksnije nego tokom sastanka na Aljasci avgusta 2025. godine. Toliko kompleksnije da se više ni u simboličkom smislu ne može očekivati mnogo.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, komentari i analitika, emisija „prorok“
svet, svet – politika, sad, rusija, komentari i analitika, emisija „prorok“
Godinu dana od samita Putina i Trampa — postoji li i dalje duh Enkoridža /video/
Avgustovski susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci bio je jedan od najznačajnijih događaja u svetskoj politici 2025. godine. Taman i da se ništa nisu dogovorili, u simboličkom smislu njihov razgovor bio je vrlo važan i predstavljao pokušaj otvaranja nove etape u međunarodnim odnosima.
Iznenađujuće ili ne, tek ispostavilo se da postoji i dogovor, koji se najpre ticao Ukrajine. Tako se počeo spominjati „duh Enkoridža“.
Posmatrajući iz današnje perspektive, sa velikom pouzdanošću može se tvrditi kako je dogovor definisan oko nekoliko načelnih stvari: od Ukrajine se tražilo da povuče svoje snage na nove granice i de fakto prizna teritorijalno proširenje Rusije na četiri oblasti (koje je potvrđeno i promenama ruskog Ustava), od Rusije da obustavi sva dalja dejstva na tekućoj liniji razgraničenja, od EU da dalje ne finansira naoružavanje Kijeva, a od SAD da garantuju (samim tim i sprovedu) demilitirizaciju ukrajinskih oružanih snaga. Uz to, na stolu je bila i tema sankcija.
Duh Enkoridža bio okvir za deeskalaciju
Svakako, i da se nešto tako odigralo upitno je kako bi pregovori tekli, ko bi i kako razumeo i tumačio elemente sporazuma, ali uprkos svemu – „duh Enkoridža“ jeste predstavljao okvir za deeskalaciju. Prateći saopštenja ruskih zvaničnika, očigledno je postojao i određeni optimizam da se stvari mogu pomeriti sa „mrtve tačke“ i započeti suštinski pregovori o dugoročnom rešenju. Naravno, nisu svi u Rusiji delili ovaj optimizam, od strane brojnih istraživača i komentatora, tiše ili glasnije, upozoravano je kako od svega ne može biti ništa. Takvih tonova bilo je najpre zbog nedostatka poverenja prema zapadnim akterima, a koje je potpuno „izvetrilo“ posle sloma Minskog procesa. Rezultat tog procesa bile su i dve (iz ugla međunarodnog javnog prava – obavezujuće) rezolucije Saveta bezbednosti UN, pa kada ni njih nisu uopšte poštovali, zašto bi SAD, EU i Kijev poštovali „duh Enkoridža“?
Zatim, pisalo se i kako separatni dogovor sa Donaldom Trampom nije prevelika garancija, kako zbog situacije u samim SAD, tako i zbog komplikovanog odnosa Vašingtona sa evropskim partnerima. Naposletku, istican je i problem američke strategije pregovaranja i fokusiranja na jednu temu. I da se postignu neka rešenja za Ukrajinu, nastavila bi se sučeljavanja u Moldaviji, Gruziji, na Balkanu ili Centralnoj Aziji. Tradicionalno, Amerikanci izbegavaju sveobuhvatne dogovore sa drugima, a parcijalne koje postignu uklapaju u svoje dugoročne projekcije i kontekstualizuju kako im odgovara.
Ipak, „iščezavanju duha Enkoridža“ nisu doprineli Rusi, čak ni oni koji su kritički ili sumnjičavo gledali na susret Putina sa Trampom, već statičnost američke administracije i ofanzivno usmerenje ključnih evropskih država.
Trampova neodlučnost oko implementacije „duha Enkoridža“ rezultat je više stvari koje se paralelno dešavaju, a svakako je na to uticala i odluka „evropskog krila NATO“ o novoj taktici ratovanja protiv Rusije. Dalekometnim udarima ciljano su gađani objekti kritične infrastrukture i distributivna čvorišta, kako bi se izazvali poremećaji u snabdevanju ruskih oružanih snaga, narušilo funkcionisanje ruskog ekonomskog sistema i raširio osećaj straha u društvu kao preduslov za „sejanje“ panike u nekom narednom intervalu. Sasvim očekivano, bilo je samo pitanje vremena kada će u Moskvi prestati sa ponavljanjem usmenih upozorenja i ponavljanjem fraze o „duhu Enkoridža“ i preći na recipročan odgovor.
Rezultat „izazivanja“ Rusije su nova dejstva ruskih oružanih snaga koja se po svom karakteru pre mogu nazvati ratnim nego specijalnom vojnom operacijom. Za one koji su od početka sukoba tvrdili kako tu i nema razlike sada će biti prilike da vide kako razlika nije samo u teoretisanju i pojmovnom određenju. Suštinski, Ukrajina više nema pristup otvorenom moru, ona ostaje bez luka, lučke infrastrukture i mogućnosti kakvog ozbiljnijeg uvoza i izvoza bilo čega. Ostaje i bez logističkih centara, distributivna mreža „resetovana“ je na načine rada od pre 40 godina. Postepeno se razaraju i njena energetska skladišta, a „načeta“ su i najvažnija saobraćajna čvorišta. Umesto prošle godine nagoveštene deeskalacije, danas prisustvujemo eskalaciji.
Ulog u oružanom sukobu postao je viši, samim tim i pokušaj otvaranja nove etape u međunarodnim odnosima ostao je neostvarljiv. Istina, čuju se po kuloarima i najave o mogućem novom susretu Putina i Trampa na marginama novembarskog samita APEK. Samo, ako i do tog susreta dođe veliko je pitanje: o čemu će tada biti razgovarano? Za proteklih dvanaest meseci stanje i oko Ukrajine i u svetskoj politici postalo je kompleksnije nego tokom sastanka na Aljasci avgusta 2025. godine. Toliko kompleksnije da se više ni u simboličkom smislu ne može očekivati mnogo.
