Dokazivanje moći preko leđa Srbije: Šta smera Nemačka na sastanku Berlinskog procesa u Crnoj Gori
© Sputnik / Ekaterina Česnokova
/ Pratite nas
Berlinski proces i predstojeći sastanci u Crnoj Gori, kako to vidi Nemačka, u funkciji su potvrde kosovske državnosti i novih granica na Balkanu. Valja podsetiti da Nemačka stoji na poziciji koja podrazumeva priznanje novih granica na Balkanu, a koje predviđaju Srbiju bez Kosova i Metohije, odnosno koje podrazumevaju Kosovo kao nezavisnu državu.
Ovako diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević komentariše predstojeće sastanke u Crnoj Gori u okviru Berlinskog procesa, koji bi trebalo da rezultiraju nekakvom ,,deklaracijom o dobrosusedskim odnosima".
Podgorica će biti domaćin aktivnosti u okviru ovogodišnjeg predsedavanja Berlinskim procesom, u kojem će učestvovati Crna Gora, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo i Severna Makedonija. U Pržnu je za kraj septembra planiran sastanak ministara, dok se samit lidera očekuje 22. oktobra. Iz Evropske unije se očekuje dolazak visoke predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas i komesarke za proširenje Marte Kos.
Kako prenose crnogorski mediji, jedan od očekivanih rezultata ministarskog susreta biće „deklaracija o dobrosusedskim odnosima“ koji bi trebalo da ponudi ,,zajedničke odgovore na izazove sa kojima se suočava Zapadni Balkan i potvrdi principe saradnje zasnovane na međusobnom uvažavanju i poštovanju".
Nemački interes
Milivojević kaže da je Berlinski proces u funkciji nemačkih interesa, a da su Nemci svojevremeno stavili branu na Balkanski proces, upravo da bi vratili na scenu svoju ideju. To je, objašnjava on, njihov ključni mehanizam za ostvarivanje uticaja na ovim prostorima.
Kad je reč o nemačkom interesu, onda je jasno da treba da se zna koja je nemačka politika na Balkanu, pogotovo kad je reč o ovoj grupi država, takozvanom Zapadnom Balkanu. Nove granice na Balkanu su zvanična nemačka politika i sasvim je sigurno da će nacrt ovog dokumenta u Crnoj Gori biti na liniji nemačke politike i nemačkih interesa, odnosno pokušaja da se potvrde te nove granice i nezavisnost Kosova, objašnjava Milivojević za Sputnjik.
On kaže da je otvoreno pitanje kako će Srbija na sve ovo reagovati, ali da je izvesno da će imati u vidu nemački plan promena granica, te da ne treba očekivati da Srbija prihvati bilo koju deklaraciju koja u sebi sadrži potvrdu kosovske državnosti ili neku vrstu naznake u tom pravcu. Nije isključeno da Nemačka pokuša da afirmiše i Ohridski sporazum, koji podrazumeva de fakto priznanje tzv. Kosova, što takođe ne odgovara interesima Srbije, upozorava naš sagovornik.
Kako god da bude organizovan ovaj susret, pod kapom Nemačke i pod interesima koje Nemačka promoviše kroz Berlinski proces, oni se ne mogu smatrati interesima koji se poklapaju sa interesima Srbije, ističe Milivojević, ali dodaje da svakako treba isključiti mogućnost da Srbija bilo šta učini što bi predstavljalo odstupanje od državne politike protiv priznanja Kosova, ili odstupanje od onoga što su strateški interesi Srbije u ovom trenutku.
Kada je reč o Crnoj Gori i činjenici da će biti domaćin ovakvom skupu, Milivojević objašnjava da je to samo crnogorski pokušaj da definitivno zaokruže svoju pripadnost i lojalnost Evropskoj uniji i politici koja se promoviše preko Evropske unije.
Crnogorci žele da na neki način uberu dodatne argumente i dodatnu podršku kako bi se njihovo članstvo u EU do kraja zaokružilo. Svakako da očekuju da organizacijom ovog skupa i prihvatanjem onoga što je nemački interes obezbede definitivnu podršku Nemačke i zalaganje Nemačke za pristupanje Crne Gore EU.
Večna težnja i san o prodoru na istok
Kad je reč o Berlinskom procesu, Milivojević objašnjava da je on reaktiviran u poslednjih par godina, posle pandemije, onog trenutka kada je Nemačka svojom politikom sprečila da se afirmiše i dalje razvija Balkanski proces koji je bio zasnovan na realnoj politici i koji je davao rezultate.
Nemačka politika je sprečila i reafirmisala, odnosno sprečila Balkanski i ponovo afirmisala Berlinski proces za vreme kancelara Olafa Šolca. Ova vlada, na čelu sa Fridrihom Mercom, nastavlja to. To je bila politika koalicione vlade u kojoj su bili socijaldemokrati, ali nezavisno od toga, Berlinski proces je u funkciji nemačke politike na Balkanu, nezavisno od toga ko je na vlasti u Nemačkoj. Prema tome, to što je vlada kancelara Šolca, odnosno socijaldemokrata, liberala i zelenih, svojevremeno promovisala, to je u funkciji nemačkih interesa i sasvim je prirodno da i ova vlada sa CDU i CSU na čelu to nastavlja.
Sve što će se desiti na predstojećim sastancima ove vrste u Crnoj Gori, biće u funkciji tih interesa. Nemačka stoji iza toga upravo zato što je to ključni nemački instrument za promociju njenih političkih interesa i ciljeva, smatra naš sagovornik.
Balkan - jedini način nemačkog opstanka
Milivojević podseća da se Nemačka nalazi u problemima, a mogućnosti za ekspanziju nemačke politike i nemačkih interesa značajno su sužene. Pored toga, Nemačka ima problema i ekonomske prirode i jedna je od zemalja koja je pretrpela ozbiljnu štetu zbog rata u Ukrajini, posebno u ekonomskoj sferi. Ekonomska sfera se preliva na političku, pa jedo vuče drugo, objašnjava naš sagovornik.
Nemačka nije globalna sila, nema globalni uticaj i svoj uticaj i svoj prostor delovanja definiše u balkanskoj i istočnoj politici Evropske unije. Otuda nemački angažman na Balkanu, ali i u odnosu na Ukrajinu i rat prema Rusiji, imaju centralno mesto u nemačkoj politici. Berlinski proces je jedan od instrumenata sprovođenja te politike. Nemačka težište svoje politike usmerava sad i na Balkan i na istočni deo - time pokušava da amortizuju probleme kako bi se još malo održala, jer Nemačka nema drugi prostor za delovanje, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i:
